INTERNET<>
022012<><>

Rat protiv piraterije

Zašto baš Megaupload?

Iako mnogi slični file sharing servisi opstaju, Megaupload je srušen. Gde su pogrešili?

U zajedničkoj akciji policije Novog Zelanda i američkog FBI-ja, 19. januara ugašena je jedna od najposećenijih mreža sajtova na svetu, a ljudi koji stoje iza ovih kontroverznih servisa su uhapšeni i isporučeni SAD. Osnivač Megauploada, ekscentrični debeljko Kim Šmic, poznatiji kao Dotkom, pao je poput nekog narko-dilera. Ipak, u srcima mnogih on je više kao Robin Hud.

Megaupload je srušen bez obzira na to što SOPA i PIPA nisu stupili na snagu. Iako sve deluje kao presedan sa dalekosežnim posledicama, Dotkom i kompanija u stvari i nisu baš sasvim nedužni. Istina je da nisu bili dovoljno pažljivi.

Oko 70 policajaca novozelandske policije moralo je da se izbori sa sistemima obezbeđenja hi-tech imanja ovog nekadašnjeg hakera. Da bi stigli do njega, predstavnici zakona na kraju su morali doslovno da prokopaju put do sigurne sobe, gde ih je Dotkom čekao sa sačmarom, koju, na sreću, nije upotrebio. Tom prilikom zaplenjena je gomila automobila sa personalizovanim tablicama i brdo elektronike. Američke vlasti kažu da je svo stvoreno bogatstvo Dotkoma i njegovih saradnika akumulirano kroz pirateriju i pranje novca, dok se Megaupload brani argumentom da su pružali file sharing usluge, te da sporni fajlovi nisu pripadali kompaniji. Imajući u vidu to da u svetu ima još ovakvih servisa, kao što su Fileserve ili Filesonic, te da je YouTube opstao uprkos „piratskim korenima”, postavlja se logično pitanje – zašto i kako Megaupload, a ne neko drugi?

Najpre, bitno je znati to da su samo MegaUpload, MegaVideo, MegaLive i MegaPorn prošle godine arčili četiri odsto svetskog internet saobraćaja! Sa 180 miliona registrovanih korisnika i više od 50 miliona jedinstvenih dnevnih poseta, ovi servisi bili su među najpopularnijima u svetu. Ako vam je bila potrebna piraterija bilo koje vrste, velike su šanse da biste je ovde našli. Ali, ti piratski sadržaji nisu izvorno potekli od Megauploada, već su za njihovu dostupnost bili odgovorni korisnici.

Slični servisi, kao što su Filesonic ili Rapidshare, nude korisnicima mogućnost da čuvaju svoje fajlove u oblaku. Korisnici koji uploaduju fajlove dobijaju jedinstveni link. Niko ne može da pretražuje servere ovakvih kompanija, već je na korisnicima da, ukoliko to žele, podele svoje linkove prijateljima ili internet zajednici. Ako neko preuzima fajlove a nije pretplatnik, postojaće ograničenja. Međutim, uz jeftinu pretplatu dobijate i neograničen download. Korisnici sa čijih se jedinstvenih linkova preuzimaju sadržaji mogu dobro i da zarade ako su njihovi fajlovi popularni.

Američki zakon o kopirajtu štiti pružaoca usluge od sadržaja njegovih korisnika. Upravo tako opstaju ne samo file sharing servisi, već i YouTube, društvene mreže i mnogi drugi sajtovi. Međutim, ukoliko vlasnik autorskih prava otkrije sporan sadržaj, on može od pružaoca usluge da zatraži njegovo uklanjanje, na šta je ovaj dužan da odgovori. Kontroverzni predlozi antipiratskih zakona SOPA i PIPA podrivaju ovaj važan princip, jer bi pružaoci usluga bili na meti isto onoliko koliko i sporni korisnici, a možda i više. Međutim, Megaupload je srušen bez obzira na to što ovi zakoni nisu stupili na snagu. Iako sve deluje kao presedan sa dalekosežnim posledicama, Dotkom i kompanija u stvari i nisu baš sasvim nedužni. Istina je da nisu bili dovoljno pažljivi.

Naime, mehanizam za prijavljivanje povrede autorskih prava na Megauploadu bio je isti kao i kod sličnih servisa. Vlasnici licence javili bi da sporni link vodi do piratskog sadržaja, što znači da bi Megaupload morao da ga ukloni. Međutim, umesto da obrišu sporne fajlove sa svojih servera, oni su brisali samo linkove. Link više nije vodio ka fajlu, ali je fajl još bio tu. Da bude još gore, korisnici koji bi uploadovali piratski materijal često nisu morali da ga zaista uploaduju. Naime, ako bi postojao identičan fajl na serverima (a velike su šanse da je neko to uradio pre vas), onda bi Megaupload jednostavno generisao novi jedinstveni link ka istom tom fajlu, bez potrebe za uploadom i dupliranjem. Tehnički gledano, to jeste vrlo praktično rešenje jer štedi bandwidth i vreme, ali sada vidimo do čega je dovelo.

Međutim, ovaj slučaj nikako nije bez dodatnih kontroverzi. S obzirom na to da su Megaupload i ostali povezani servisi ugašeni (serveri zaplenjeni) i pre nego što je suđenje počelo, ispada da od principa da je neko nevin dok se ne dokaže suprotno nema ništa. Sem toga, Megaupload je, pored piraterije, na serverima držao i mnogo privatnih korisničkih podataka. Istraživanja su pokazala i da su mnoge kompanije i organizacije koristile ovaj servis za deljenje fajlova. Američke vlasti nisu razjasnile da li će serveri biti vraćeni online posle čišćenja od piraterije. Dok njuškaju da bi našli sve sporne sadržaje, nesumnjivo će naleteti i na lične fajlove mnogih ljudi. Kako trenutno izgleda, nevini korisnici mogu da kažu zbogom svom ličnom digitalnom vlasništvu. Dalje, ljudi koji stoje iza Megauploada optuženi su i za pranje novca kroz advertising sistem, kao i za reket zbog pravila da morate plaćati pretplatu ako želite da odgledate ceo video streaming sadržaj (besplatni korisnici koji ne umeju da resetuju ruter ograničeni su na 72 minuta). Kako je sadržaj, premda piratski, u ovom slučaju „korisničkog porekla”, postavlja se onda pitanje da li i YouTube pere novac kroz reklame, i da li je ovaj sajt to radio u vreme kada nije mnogo mario za copyright.

Međutim, čak i da se izvuku po pitanju pranja novca i reketiranja, ljudima iza Megauploada ne piše se dobro, barem na osnovu do sada izloženih dokaza, čija je priroda sasvim drugačija nego što je to slučaj kada su ovakvi procesi u pitanju. Naime, kada su tuženi npr. Napster ili Rapidshare, dokazni materijal se uglavnom sastojao od liste piratskih fajlova. Dokazi na osnovu kojih se traži osuda u ovom slučaju su lična korenspodecija Dotkoma i kompanije. Iz nje se vidi da su oni znali za sporne sadržaje i da su bili svesni toga da svoj poslovni model grade na pirateriji. Pravo je čudna stvar – iako svaki čitalac „Sveta kompjutera” zna šta je bio Megaupload, njegovi osnivači i vlasnici trebalo je, izgleda, da se prave ludi.

Korenspodencija otkriva dosta toga što ekipi iza Megauploada ne ide u prilog. Oni su međusobno delili i preuzimali, čak i postavljali piratske sadržaje, ali i odlučivali o tome da li će i kada da uklanjaju fajlove koje su prijavili vlasnici autorskih prava.

Trenutno nije poznato odakle američkim vlastima email i chat korespondencija koja seže još od 2006. godine. Ima indicija da je neko od članova ekipe odlučio da „otkuca” kolege u zamenu za slobodu. U optužnici, koja inače ima 72 strane, dva puta se pominje an unindicted co-conspirator, što ukazuje na insajdera.

Iako nema sumnje u to da je Megaupload korišćen za distribuciju piratskog sadržaja, postavlja se pitanje šta industrija zabave zapravo želi da postigne lobiranjem u pravcu ovakvih akcija američkih vlasti. Dovoljno je da postoji jedan ovakav servis u svetu da bi korisnici pronašli željene sadržaje, a ima ih na desetine i uvek će ih biti.

Često su mnogi legalni sadržaji nedostupni ili prekasno postaju dostupni u drugim delovima sveta, pa piraterija umesto kupovine postaje jedina opcija. Pored toga, industrija nije u krizi. Muzičko izdavaštvo je prošle godine zaradilo rekordnu sumu novca zahvaljujući digitalnoj distribuciji. Filmska industrija snima sve skuplje filmove i sve više razbija blagajne. Televizijska produkcija takođe obezbeđuje sve veće budžete za svoje projekte.

Servisi kao što su Spotify, Pandora i Hulu pokazali su da je jeftin sadržaj kroz digitalnu distribuciju moguć. Međutim, pošto ovakvi legalni pružaoci usluga, zbog konzervativnih copyright zakona okrenutih ka iracionalnoj maksimizaciji profita, ne mogu da ponude digitalne radosti celom svetu, nije ni čudo što se svet okreće piratskim alternativama. Nije legalno, ali je legitimno sredstvo za skoro sve korisnike Interneta. Umesto što troše energiju i ogromne sume novca na ovakve akcije, ljudi iz industrije zabave trebalo bi da shvate da živimo u eri deljenja sadržaja i otvorenog Interneta. Jedini način da nastave da ostvaruju profit, a da ne gube mnogo od piraterije, jeste kroz nove poslovne modele, koji se više oslanjaju na zaradu od advertajzinga, a manje od korisnika.

Ivan VESIĆ

 
Rat za Internet
Rat protiv piraterije
Šta mislite o ovom tekstu?
.rs
Bitcoin u Srbiji
Fondacija za budućnost Interneta
Kombinacija tehnologija
WWW vodič

Osveta Anonymousa
U znak osvete, grupa hakera-aktivista Anonymous izvela je sajber napad na sajtove američke Vlade, FBI-ja, novozelandske policije i Udruženja filmskih i muzičkih izdavača. Kao i do sada, to su bili DDoS napadi izvedeni od strane nekoliko hiljada korisnika Interneta. Sem onih koji su svesno izveli napad pomoću alata Low Orbit Ion Cannon, bilo je i mnogo onih koji su učestvovali nesvesno, putem web linka viralno rasturenog preko Twittera i Facebooka.

Efekat domina
Pred samo zaključenje ovog broja stigla nam je vest da je Filesonic ukinuo funkcionalnost deljenja linkova. Korisnici Filesonica svoje fajlove nadalje mogu da koriste samo u lične svrhe. Oglasio se i Uploaded.to, koji je odlučio da onemogući pristup američkim državljanima, dok je Fileserve suspendovao naloge najaktivnijih uploadera i ukinuo sistem nagrađivanja.
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera