Fondacija za budućnost Interneta

Mozilla nije samo u poslu razvoja sve boljih verzija browsera Firefox

Sigurno ste već više puta do sada čuli da neko kaže da koristi Mozillu kao internet pregledač. Naziv ove fondacije često se uzima kao sinonim za njen najpoznatiji proizvod – besplatni browser Firefox. Međutim, budućnost Fondacije Mozilla ne svodi se samo na razvoj sve bolje verzije ovog softvera. Cilj je stvaranje otvorenog web ekosistema, kako za developere tako i za korisnike, kroz predstavljanje novih cross-platform rešenja.

To ne znači da Mozilla okreće leđa Firefoxu, već da se prilagođava novim trendovima korišćenja Interneta. Upotreba aplikacija je za kratko vreme postala omiljena aktivnost korisnika mobilnih uređaja, pa su browseri brzo prešli u drugi plan. Na desktop računarima situacija je drugačija, ali i tu aplikacije dobijaju na važnosti.

Google veruje u to da može da pobedi Windows svojom sve ozbiljnijom platformom za web aplikacije. Sada online možemo da uradimo sve što smo radili i u desktop okruženju. To znaju i u Microsoftu. Zato i Windows 8 dolazi sa podrškom za HTML5 aplikacije, u skladu sa parolom „Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se”.

Dakle, sem Android, iOS i drugih mobilnih platformi, tu su i ChromeOS i Windows 8 da nas dodatno zatrpaju različitim aplikacijama. Za developere ovo znači više posla ako žele da ponude svoj proizvod u svim mogućim verzijama. Čini se da je povećan izbor platformi dobar, ali se ne sme zaboraviti to da su aplikacije ono što je bitno da bi u idealnom svetu postojao jedan otvoreni, univerzalni ekosistem.

Slična platforma za aplikacije nastala je pod okriljem Mozille, a bila je najavljena još 2010. godine, u vreme kada je i Chrome Web Store stidljivo izronio iz Googleove laboratorije. Zanimljivo je to što je Mozilla u stvari među pionirima ovog koncepta, jer je još 2009. godine predstavila Prism, JavaScript engine koji je interpretirao sajtove kao aplikacije, dajući im svoju ikonicu na desktopu. Prednost u odnosu na, na primer, platforme Silverlight ili AIR bila je u činjenici da su Prism „aplikacije” mogle da koriste čist HTML i JavaScript, te da su radile izvan ovakvih ekosistema.

Ova priča evoluirala je u Mozillin koncept Open Web Apps, koji je jedinstven i veoma zanimljiv. Ove aplikacije bile bi distribuirane preko web marketa, koji ne bi bio zaključan za određenu platformu. To znači da čak ni Firefox ne bi bio neophodan za njihovo pregledanje, instaliranje i korišćenje, već bi one bile dostupne u svim browserima i na svim uređajima.

Aplikacije korisnika bile bi vezane za njegov online identitet, tako da bi po instalaciji bile dostupne na bilo kojoj platformi. Takav ekvivalent cross-platform desktopu Mozilla naziva App Dashboard. U ovoj fondaciji smatraju da budućnost korišćenja Interneta ne leži u nativnim aplikacijama, tj. u aplikacijama razvijenim specifično za određeni uređaj, već u njihovim web alternativama koje bi bile bazirane na standardu HTML5.

Mozilla se u budućnosti neće usredsrediti samo na ovu platformu, već i na tehnologije koje su takođe već neko vreme u razvoju, ali koje deluju kao još ambiciozniji projekti.

Naime, uprkos otvorenom konceptu aplikacija koje promoviše Mozilla, fondacija razvija i projekat Boot to Gecko (B2G). Cilj je stvaranje „kompletnog, samostalnog operativnog sistema namenjenog otvorenom Internetu” za pametne telefone i tablete, čiji se izlazak očekuje 2012. godine.

B2G se bazira na istoj osnovi koju koristi Android, ali se u Mozilli trude da ovaj operativni sistem bude što manje nalik svom starijem bratu. Razlog za korišćenje istog Linux kernela i drugih bazičnih tehnologija leži u potrebi za što većom kompatibilnošću sa hardverom. Osnovna razlika između Androida i B2G je u tome što bi Mozillin OS koristio upravo otvorene web aplikacije.

Kako razvoj teče relativno sporo, postavlja se pitanje da li Mozilla kasni. Android je veoma popularan među najvećim proizvođačima, a Microsoft je već „rezervisao” Nokijine nove pametne telefone. Mozilla se ne rukovodi poslovnom logikom komercijalnih kompanija, tako da i nije čudo što razvoj teče sporije, ali izgleda da, uprkos trenutnom tržišnom stanju, mesta za B2G svakako ima – a koncept otvorenih aplikacija je veoma važan u toj formuli. Akvizicija Motorole od strane Googlea svakako je zabrinula neke proizvođače Android telefona, a šuška se i o tome da HTC razmišlja o alternativama kako bi se izdvojio na tržišu gde konkurenti sve više počinju da liče jedni na druge. B2C bi mogao da bude i spas za posrnule džinove. Kako će proizvođači reagovati na težnju Mozille da stvori standardizovani OS koji ne zavisi od hardvera, ostaje da se vidi.

Od svih mogućih kompanija, za Mozillu je najvažnije kako će Google reagovati, jer je, verovali ili ne, ovaj džin, iako konkurent, zaslužan za njeno uspešno postojanje. Firefoxov podrazumevani search engine je Google. Na ovaj način Google drži konkurentski Bing pod kontrolom. Iako je izgledalo da će dolaskom pregledača Chrome Google okrenuti Mozilli leđa, krajem 2011. godine sklopljen je novi, za ovu fondaciju još povoljniji dil: ona će dobijati oko 300 miliona dolara godišnje od Googlea, i to još najmanje naredne tri godine.

Dakle, Firefox je i dalje važan. Iako će otvorene web aplikacije funkcionisati u svim browserima, Mozilla će se potruditi da ih promoviše najviše iz Firefoxa, dok će ovaj browser proglasiti najpogodnijim za njihovo korišćenje. Iako Firefox lagano pada u odnosu na Chrome kada je tržišni udeo u pitanju, istina je da se broj korisnika Firefoxa ne smanjuje drastično – sami procenti ne govore celu priču. Sve je više korisnika Interneta, a mnogi od njih još otkrivaju Firefox.

Googleu je bitan Chrome, ali je search engine još dominantan izvor profita kompanije. Kada se sve to stavi na vagu, postaje jasna podrška Mozilli, koja ipak biva sve veći konkurent. Sem potrebe da održava svoj search engine kao podrazumevani izbor, Google ima interesa i u postojanju Firefoxa kao još jednog načina da se suzbije Internet Explorer, koji nikako da postane Microsoftovo planirano sredstvo za osvajanje Interneta.

Međutim, postoji još jedan, i to „skriveni” interes. Google postaje sve veći. Antimonopolska zvona sve se više čuju, pre svega u Americi i EU. GoogleOS i Chrome mogli bi da počnu da liče na Windows i Internet Explorer. Google i zbog toga podržava razvoj alternativa, jer bi imao jak argument na svojoj strani u slučaju da upadne u veće nevolje. Naravno, ne sme se zaboraviti ni „ideološka bliskost” Fondacije Mozilla i kompanije Google – obe pripadaju istoj otvorenoj kulturi Silicijumske doline.

Da bi Mozilla uspela u svojoj ideji, mora da korisnike Firefoxa i drugih proizvoda više sakupi pod svoj kišobran. Google je sa pregledačem Chrome i Androidom uspeo u velikoj meri zahvaljujući korisničkoj bazi. S druge strane, Mozilla do sada nije daleko otišla u cloud uslugama ili drugim načinima vezivanja korisnika. Ako napustite Googleove proizvode, izgledaće kao da ste rekli zbogom svom digitalnom identitetu. Ako migrirate sa Firefoxa, ništa vas neće vući nazad sem navike.

Postoji još jedna ključna tehnologija u okviru Fondacije Mozilla, čiji je razvoj u toku, a koja može da pomogne u pravcu vezivanja korisnika iako je više privacy friendly. U Mozilli žele da korisnici imaju jedan univerzalni online identitet koji bi koristili za prijavljivanje na različite sajtove i servise. Sistem za prijavljivanje zove se BrowserID. Ako zaživi, od korisnika će zahtevati da zapamte samo jedan password, dok bi prijavljivanje na svim drugim online destinacijama funkcionisalo samo unosom email adrese, naravno ako je BrowserID podržan.

Mozilla obećava da BrowserID neće beležiti korisničku aktivnost na centralizovanim serverima, te da će biti dostupan u različitim browserima na različitim platformima. Takođe, prijavljivanje preko otvorenih web aplikacija funkcionisalo bi preko ovog standarda.

Ivan VESIĆ