Bitcoin

Valuta bez centralne banke

Upotreba nekoliko grafičkih procesora uvećava verovatnoću da se brže generiše bitcoin

Milton Fridman, jedan od najvećih ekonomista dvadesetog veka, pozivao je na ukidanje centralnog bankarskog sistema. On je smatrao da automatizovani sistem treba da brine o stabilnom uvećanju novca po unapred određenom ritmu. Njegova ideja realizovana je u praksi, ali u vidu virtuelne valute.

Liberali su sanjali o mnogim sistemskim promenama. Danas Internet omogućava tehnoliberalima da pokušaju da realizuju neke od ideja svojih ideoloških predaka. Najkompleksnija od njih je stvaranje decentralizovanog valutnog sistema kakav je Bitcoin.

Još brži pad vrednosti

Ovde se ne radi o virtuelnoj valuti koja se troši u igrama, već o novoj vrsti elektronskog novca baziranog na P2P mreži korisnika, koji zaista ima vrednost, doduše varljivu, kako ćemo kasnije videti. Ovakav sistem plaćanja podržalo je na stotine sajtova, ali put do eventualnog globalnog priznanja biće dug i veoma neizvestan. Bitcoin koristi napredan kriptografski sigurnosni sistem, te se ovaj novac naziva i kriptovalutom. Kao njegova najveća prednost ističe se odsustvo centralne institucije. To znači da u slučaju sloma ne postoji slaba tačka, jer se sistem sastoji od P2P mreže miliona korisničkih računara. Tako su i problemi poput inflacije samo deo prošlosti.

Sem što je pokretač ovog sistema čovek, Satoši Nakamoto (Satoshi Nakamoto), on nadalje funkcioniše bez potrebe za ljudskom intervencijom. Maksimalna globalna količina novca, tj. bitcoina koja može biti „odštampana” jeste 21 milion. To znači da je maksimalni monetarni fond poznat svima koji poseduju deo tih sredstava.

Trenutno je u opticaju oko 6.500.000 bitcoina. Do 2013. u opticaju će biti polovina maksimalnog iznosa, a granica bi trebalo da bude dostignuta oko 2030. godine. Generisanje ovog novca (mining) smanjuje se za polovinu na svaka četiri sata. Međutim, postavlja se pitanje šta bi se desilo sa ovim valutnim sistemom kada bi bio postignut maksimum koji nije u stanju da ispuni realnu potrebu. Tu uskače beskrajna podeljivost. Trenutno je minimalni iznos sa osam decimala. Ako bi se dogodilo da vrednost bitcoina skoči u odnosu na ostale valute, onda bi jednostavno bio uveden stepen podeljivosti koji je dovoljan za tržišnu situaciju u tom trenutku.

Inače, ova valuta se generiše u mreži tako što nodovi znani kao „rudari” (miners) pokušavaju po principu pokušaja i greške da reše kriptografski problem. To znači da računari koji imaju instaliranu „novčanik aplikaciju” sa zvaničnog sajta (bitcoin.org) konstantno rade na rešavanju složenog matematičkog problema. Kada neki kompjuter u svetu uspe da reši problem, njegov korisnik dobija 50 bitcoina, s tim što mogu da prođu godine dok se to ne desi. To zavisi od snage računara, ali i od brzine globalnog generisanja bitcoina, koja vremenom opada.

Neki korisnici su toliko oduševljeni ovom valutom, smatrajući da će ona doneti finansijsku revoluciju, da nastoje da pronađu rešenje za brzo generisanje bitcoina. Hakeri, na primer, koriste svoje mreže botova u cilju generisanja ove valute. Na taj način oni upošljavaju veliki broj „nesvesnih” računara. U teoriji, neko ko bi koristio oko 100.000 kompjutera zarađivao bi 400 do 500 bitcoina dnevno. U junu je, poređenja radi, odnos valuta bio takav da bi to iznosilo i do 7500 dolara.

Međutim, krajem meseca haker je uspeo da prebaci sa računa jednog korisnika na svoj nalog oko 25.000 bitcoina, što je u tom trenutku vredelo neverovatnih pola miliona dolara. Nekoliko dana kasnije desilo se nešto još gore – drugom hakeru pošlo je za rukom da ukrade oko 400.000 bitcoina, koji su vredeli oko devet miliona dolara. Ovi šokovi stvorili su sasvim razumljivo nepoverenje korisnika koje je oborilo vrednost bitcoina sa više od 17 dolara na 0,01. U vreme nastanka ovog teksta „globalna menjačnica” MtGox bila je nedostupna. Izdato je saopštenje da će oštećenim stranama „novac” biti vraćen. Međutim, mnogi ekonomisti procenili su da se od ovog šoka Bitcoin teško može oporaviti.

Bitcoin je promovisan kao sistem koji je bezbedan od hakerisanja i koji će promeniti svet. Za kratko vreme pridobio je ogroman broj strastvenih pristalica koji ga i dalje brane argumentom da nije došlo do rušenja ili hakovanja sistema već do upada u ekvivalent banke. Ako neko u stvarnom svetu opljačka banku, niko zbog toga ne krivi valutu. Međutim, imajući u vidu online karakter ovog sistema, te činjenicu da nema centralne institucije, hakerisanje može biti zaista ozbiljan problem, a krađa bitcoina u budućnosti može biti još lakša.

Naime, korisnici, sem online čuvanja svojih bitcoina, što se nije pokazalo kao sigurna varijanta, mogu i da instaliraju novčanik-aplikaciju kako bi svoj novac držali na sigurnom, tj. na svom računaru. Međutim, kompanija za internet sigurnost Symantec registrovala je postojanje trojanca koji ima samo jedan zadatak – da na korisničkom računaru pronađe fajl wallet.dat i da ga mejlom pošalje izvoru. Iako se antivirusi mogu odbraniti od ove pretnje, fišing uvek ostaje isplativa opcija za hakere.

Inače, najveća prepreka za kreiranje ove mreže bila je provera validnosti transakcije. Naime, bez centralne institucije koja bi beležila sve podatke izgledalo je nemoguće da će se naći rešenje. Kada potrošite novac putem online transakcije, banka zna da ga više nemate. Kada utrošite bitcoine, informacije o transakciji bez ličnih podataka prenose se bukvalno celoj mreži, i to sa namerom da nodovi u njoj potvrde njenu validnost. Kada dođe do verifikacije, tek tada se transakcija smatra validnom. To znači da svaki računar čuva kompletnu bazu svih globalnih transakcija, što je sada fajl od više od 200 megabajta. U budućnosti se predlažu rešenja koja bi isključivala starije transakcije iz mreže, ali bi bile prisutne sve koje su neophodne za potvrdu vlasništva nad novcem svakog korisnika. Kada se izvrši transakcija, svakom bitcoinu se pripisuje jedinstvena adresa primaoca, kao i potpis privatnim ključem prethodnog vlasnika, koji se generiše putem asimetrične kriptografske metode koja garantuje da niko drugi ne može da „dođe u posed potpisa”, te da se „lažno predstavlja”.

Prednosti Bitcoina su jasne, ali ovaj sistem ima suviše sigurnosnih rupa da bi ga potrošači i prodavci uzeli za ozbiljno. Čak i da se reši problem hakerisanja, ostaje pitanje državne regulative. Američki senatori već su počeli da obraćaju pažnju na ovaj sistem jer je on pogodan za sumnjive delatnosti kao što su, recimo, pranje novca, prodaja pedofilskog sadržaja ili nedozvoljenih sredstava. Prvi takav sajt već postoji pod nazivom Put svile (Silk Road) i krije se iza Tor mreže, prodaje LSD, ekstazi, marihuanu i heroin za bitcoine. Kako su transakcije anonimne, prodavac ne mora da brine o vlastima ni prilikom primanja bitcoina, ali ni onda kada ga menja za dolare.

Bilo da je reč o povodu za gašenje mreže pod pritiskom bankarskih privatnih i državnih institucija ili usled stvarne želje da se stane na put pranju novca i sličnim nedozvoljenim radnjama, Bitcoin je ozbiljno ugrožen. Sistem može da se održi ako ne bude u masovnoj upotrebi, ali ako nastavi sa rastom i postane ozbiljna paralelna ekonomija, onda će imati problema sa državama.

Još jedan problem Bitcoina je u tome što nije dovoljno user friendly. Iako je infrastruktura koja se krije iza njega apsolutno genijalna, bar kao koncept i eksperiment, front-end nimalo nije primamljiv za korisnike. Kako to obično biva, programeri i ljudi koji direktno stvaraju novu tehnologiju nemaju mnogo sluha za korisničke potrebe. Kako je Bitcoin još predmet interesovanja geekova, većina servisa za razmenu nisu dovoljno user friendly. Najveći problem je nepostojanje jednostanvog objašnjenja ovog sistema, što odbija korisnike. Bez komercijalizacije i jače marketinške aktivnosti nema uvećanja broja korisnika. Bez većeg broja korisnika nema ni budućnosti za Bitcoin.

Ako bi Bitcoin doživeo brz i neslavan kraj, bila bi to velika šteta jer se već daleko otišlo u rešavanju mnogih problematičnih pitanja. Ova valuta generiše vrednost ni iz čega – jedan bitcoin je 1. januara vredeo svega trideset centi, da bi 9. juna bilo potrebno za njega dati 29,55 dolara. U prvom mesecu ove godine na MtGoxu je ukupna razmena valuta iznosila 146.000 dolara, a u junu je cirkulisao 21 milion dolara.

Tako je Bitcoin srušio temelje današnje ekonomije. Trenutna inflacija iznosi oko 7000 procenata, ali njena vrednost nije padala – do gubitka poverenja većine korisnika. Dakle, i kada je vrednost pala, to nije bilo zbog hiperinflacije već zbog smanjene potražnje usled straha.

Ovaj intrigantan projekat je nešto najuzbudljive što se desilo u ekonomiji. Iako tek eksperiment, pokazao je da trenutni finansijski sistem nije jedini koji je zamisliv. Otvaranje ka prosečnim korisnicima i uvećanje broja sajtova i servisa koji podržavaju ovaj oblik plaćanja mogao bi da dovede do popularizacije sistema, ali samo ako se reše dva goruća pitanja: problem hakera (naročito onih koji koriste „botnet” za generisanje priliva) i državna regulacija. Drugi problem, nažalost, deluje kao nerešiv, jer mreža bazirana na apsolutnoj privatnosti transakcija i decentralizovanom sistemu nosi u svojim osnovnim principima nešto što je za svaku državu praktično neprihvatljivo.

Ivan VESIĆ