Web 360° Virtual Tour Walk System

Birate odredište za letovanje od sajta do sajta, čitate ponude, gledate slike soba i plaža. A kako bi bilo da prošetate malo po toj plaži pa tek onda da odlučite da li ćete tamo ići?

Kraljica Elizabeta II bila je prvi posetilac prve virtuelne ture pre tačno 17 godina. Tada se prvi put i pojavila sintagma „virtuelna tura”, a tog juna 1994. godine engleska kraljica obišla je 3D rekonstrukciju zamka Dadli (Dudley Castle) kako je on izgledao 1550. godine. Od tada pa do danas, virtuelne ture su preko muzeja i raznih rekonstrukcija stigle i na Internet, pa ne postoji maltene nijedan poznatiji svetski muzej koji nema svoju virtuelnu šetnju. Nego, šta je zapravo ta šetnja?

U browseru posmatrate panoramsku fotografiju, koja je tako spojena da, kad se mišem šetate po toj fotografiji, izgleda kao da se vrtite ukrug. Štaviše, ako pogledate nagore, dobijate isti efekat iluzije kao da se nalazite na mestu sa fotografije i samo se okrećete oko svoje ose. Primer je www.kalemegdanskaterasa.com, ali je to samo jedan (i danas najpopularniji) od tri tehnološka pristupa problemu virtuelne šetnje. Prvi je „lepljenje” fotografija cilindrično, u panoramu. Dakle, sa iste visine snima se 12 slika koje obično zahvataju 30 stepeni celog horizonta, pa se te slike kasnije lepe u jednu kontinualnu sliku. Mana je što je to slika samo iz jednog ugla i što ima ograničen ugao „podizanja” pogleda – onoliko koliko je visina fotografija. Drugi metod sada se smatra prevaziđenim, a prvi ga je predstavio Apple u programu QuickTime VR: lepljenje slika unutar kocke po stranama kako bi gledalac koji se „nalazi” u centru kocke imao pregled na sve strane. I na kraju, primer koji smo dali jeste sferično lepljenje slika ili jasnije – gledalac se „nalazi” u centru sfere, koja je sa unutrašnje strane potpuno oblepljena fotografijama. Ovaj metod je i najkomplikovaniji za izvođenje, ali je i najefektniji, te se i najčešće sreće na Internetu. On pruža pogled najsličniji onom kada biste se stvarno prošetali kroz taj prostor sa uglovima od 360 stepeni oko sebe i 180 stepeni po visini. Naravno, dobar kvalitet fotografija daje mogućnost i da se one zumiraju, ali i da na određenim mestima reaguju na klik miša. Ako, recimo, kliknete na neka vrata na slici, možete proći u drugu prostoriju i u novu sferu s novim fotografijama, što praktično znači virtuelno kretanje kroz sve prostorije objekta.

Suština ovog sistema svodi se na tri bitna elementa: dobar fotograf, obrada (i lepljenje) u Photoshopu i, na kraju, dobar endžin koji sve te slike postavlja na Internet kao virtuelni prostor i posetioca sajta – gledaoca u centar sfere. Dobrog fotografa i rad u foto-editoru lakše je naći, ali problem predstavlja dobar endžin, koji se uglavnom masno plaća. Zato se ovaj sistem i ne sreće tako često jer se vlasnici sajtova najčešće odlučuju za klasičan pristup, a skuplji „dodatni sastojak” ili ne razmatraju ili ostavljaju za kasnije.

Pošavši upravo od ove priče, mlada beogradska firma Tcom napala je najbolniju tačku i napravila svoj endžin po imenu Web 360° Virtual Tour Walk System (www.vss.co.rs). Nekoliko virtuelnih tura koje su napravili pokazuju šta se sve može izvesti – moguće je u prostoru staviti neka objašnjenja ili obaveštenja o posmatranom objektu, kroz naraciju ili muziku može se dodatno oplemeniti tura, može se zakačiti reklama na virtuelni zid...

Ovo poslednje već polako postaje i model kako firma posluje. Izrada jedne ovakve ture mnogo košta, te su u Tcomu odlučili da svoj endžin besplatno dele zainteresovanima, a da trošak kompenzuju kroz reklame u virtuelnoj turi. Inače, već je počelo snimanje raznih lokaliteta od javnog značaja pa se, recimo, kreiraju virtuelne ture po Kopaoniku (spuštanje niz skijaške staze, poseta hotelima i drugim objektima – http://360kop.vss.co.rs), obilazak beogradskog Zoološkog vrta, šetnja po Adi Ciganliji... Pored toga, Tcom trenutno radi i na razvoju virtuelnih video tura, koje se suštinski razlikuju od bilo kog od pobrojanih modela lepljenja fotografija jer se koriste video snimci, a korisnik je ograničeniji nego kod foto-metoda jer ne može da menja plan šetnje.

Ono što je zanimljivo kod Web 360° Virtual Tour Walk Systema jeste da su fajlovi mali i da je odziv svih sajtova sa turama zavidno brz, čak i onih koji su u beta fazi. Dakle, domaći programeri uradili su odličan posao, a različitost korisničkog interfejsa koji smo videli na turama govori o tome da endžin ima velike manevarske sposobnosti bilo da je u pitanju interfejs ili neki drugi multimedijalni sadržaj (male mape kretanja, kompas, zumiranje, dodavanje zvuka, tekstova i slično). Pa, da li ste za virtuelni začin za svoj standardni sajt?

Dušan STOJIČEVIĆ