Philips 225P1ES i 241E1SB

Philips je poznat kao renomirani proizvođač monitora tokom devedesetih godina prošlog veka. Na našem tržištu pamti se po modelima 104B i 105B u koje su se hardveraši nekada kleli, a u poslednje vreme slobodno možemo reći da baš i nije u žiži javnosti. Poslednji put su Philipsovi modeli bili kod nas na testu u aprilskom broju 2008. godine! Red bi bio da to malo promenimo.

Philips 225P1ES

Za test smo dobili dva modela različitih klasa, mogućnosti i dimenzija. Model 225P1ES spada u office klasu monitora, dok model 241E1SB spada u tzv. kućne modele, prema Philipsovoj nomenklaturi. Dijagonala 24” i Full HD rezolucija odlike su jeftinijeg modela iz E klase. Dizajn ovog modela sličan je monitorima mnogih drugih proizvođača iz ovog segmenta. Uske linije okvira oko ekrana pravougaonog oblika i zaobljenih ivica, tanak profil i kružno postolje obojeni su klavir crno bojom i minimumom detalja. Za podešavanje ekrana, ali i kao dodatni čin minimalističkog dizajna, tasteri su inkorporirani u okvir i osetljivi su na dodir. Ima ih ukupno pet, od toga je jedan zadužen za paljenje/gašenje ekrana, dok su ostala četiri zadužena za brz pristup prečicama (menu, brightness, aspect ratio, auto – respektivno) i kretanje kroz glavni meni, koji je simpatičnog dizajna. Povezivanje sa kompjuterom može se obaviti na dva načina – analognim ili digitalnim putem, s tim što ćete za ovaj poslednji morati još malo da odrešite kesu pošto DVI kabl ne dobijate u ambalaži. Ergonomske mogućnosti su, naravno, minimalne i ogledaju se u mogućnosti podešavanja nagiba od –5 do 20 stepeni. Izrada je solidna, nije ni iznad ni ispod proseka u klasi. Može se primetiti blago uvijanje plastike, kao i stabilno, ali ne idealno čvrsto držanje na podlozi stola.

Meniju se pristupa, kao što smo već rekli, pomoću četiri tastera osetljiva na dodir i sa belim pozadinskim osvetljenjem. Oni su vrlo precizni, ali zahtevaju odsečan pritisak da bi izvršili komandu. U trenucima kada hoćete da smanjite osvetljaj za više desetina podeoka to može da bude naporno, jer se napravi pomeraj na skali za samo jedan procenat, pa se od vas očekuje da pritisnete taster još jednom ili nekoliko puta. Ponovo morate odsečno da se „naslonite”, jer u suprotnom pritisak neće biti registrovan. Dobra strana je to da nećete slučajno pritisnuti neki taster i promeniti postavke, ali su tasteri ipak mogli da budu malo osetljiviji. Sam meni je simpatičan, ništa ekstravagantno, ali tih nekoliko gradijenata razbija monotoniju slova i linija. Opcija nema previše, tu su samo one osnovne vezane za sliku – brightness, contrast, smart contrast, aspect ratio, boje – color temperature (6500K ili 9300K), sRGB i User defined. Tu su još i izbor jezika, podešavanje prikaza OSD-a i neka sitnija podešavanja vezana za monitor.

Prostora na desktopu ima u izobilju zahvaljujući visokoj rezoluciji 1920 x 1080 piksela, ali reprodukcija boja nije nešto o čemu ćete pričati prijateljima. Naravno, sve je to u skladu sa cenovnim rangom. Zahvaljujući malom broju podešavanja (brightness, contrast, manuelno setovanje boja) i isključivanju smart contrasta brzo se dolazi do zadovoljavajućih rezultata. Crna boja nije uniformna preko celog ekrana. Primećuje se da je svetlija oko ivica, ali se ne primećuje isijavanje pozadinskog osvetljenja. Prebacivanjem prikaza na belu boju preke cele površine ekrana vidimo manju razliku između leve i desne polovine, gde desna strana izgleda kao da je slabije osvetljena. Kod prikaza slika, u boji i crno-belih, primećujemo stapanje boja u najsvetlijim tonovima, što nam je kasnije potvrdio i test gradijenta. Oštrina prikaza preko DVI veze je odlična, pa čitanje sitnijeg teksta ne predstavlja zamor za oči. Moramo pohvaliti i vreme odziva, iako je monitor deklarisan na „samo” 5 ms. Imamo utisak da su uglovi gledanja nešto veći nego kod pandana u klasi, ali u ovom trenutku nismo imali sa čime direktno da ih direktno uporedimo, pa ćemo im dati jaku prolaznu ocenu.

Philips 241E1SB

Kancelarijski monitor iz P klase kodne oznake 225P1E3 za dva inča je manji i ima nižu rezoluciju (1680 x 1050), ali to nadoknađuje nekim drugim mogućnostima. Philips je za ovaj monitor odlučio da osnovna boja bude siva, a da se sve upotpuni mat crnim detaljima kako bi se dobio profesionalniji izgled. To je, prema našem mišljenju, iskorak u pravom smeru, jer smo se zasitili monotonih piano crnih monitora. Postolje i nosač su lepo i moderno dizajnirani i izbegavaju tradicionalnu formu cevke zabodene u zemlju. Postolje je kružnog oblika, napred zasečeno, a onda se iz njega u lučnom obliku izvija nosač koji drži monitor u uspravnom položaju. Nije sve u dizajnu, pošto je ovaj monitor moguće podešavati po horizontalnoj (swiwel, do 65 stepeni ulevo ili udesno) i vertikalnoj (pivot, 90 stepni, uspravan položaj) osi rotacije, a to daje i mogućnost promene visine (oko 130 mm od najniže do najviše tačke), pored standardnog tilt mehanizma koji se naginje u rasponu od –5 do 20 stepeni. Mehanizam za pivot mogao je da bude „mekši” pošto je za zaključavanje u položaj (vertikalni ili horizontalni) potrebno uložiti malo više energije. U nosaču postoji prorez za provlačenje kablova kako bi sto izgledao što urednije, ali ako se monitor nalazi u svojoj najnižoj tački (skoro u ravni sa stolom), savijanje kablova je nešto veće nego što bismo voleli da vidimo. Pozadina ekrana krije popriličan broj konektora jer se pored standardnog DVI, D-Sub i strujnog konektora tu nalaze još Mini DIN (za povezivanje zvučnika) i up-stream USB konektor (za jednoportni USB hub). Jedini konektor za USB nalazi se na levom boku tanko profilisanog ekrana, dok se konektor za slušalice nalazi na donjoj ivici, te vam nije potreban izuzetno dugačak kabl ako želite da slušate muziku preko slušalica. Tanak profil prenosi se na prednju stranu monitora na kojoj dominiraju uzane ivice rama, a koja se u dnu širi da bi „ugostila” zvučnike i Power senzore (koji detektuju prisustvo korisnika i u slučaju da ga nema smanjuju osvetljaj radi uštede električne energije i produžavanja života monitora). Na donjoj ivici možemo još naći šest tastera za kontrolu monitora, i to dva veća i četiri manja. Jedan od većih služi za puštanje monitora u rad i njegovo gašenje, dok drugi koristimo da bismo pristupili meniju Smart Image (fabričke postavke za različite parametre slike). Preostala četiri tastera su Menu, Brightness, Volume i Sensor. Poslednji služi za podešavanje osetljivosti senzora udaljenosti korisnika. Ispod natpisa Philips celom dužinom proteže se indikator stanja monitora, koji je osvetljen belom bojom. Rešenje je moglo da se napravi suptilnije, ali, srećom, osvetljenje indikatora moguće je regulisati iz menija ili ga u potpunosti ugasiti. Sama izrada je dobra. Plastike se lepo uklapaju, javljaju se luftovi pri uvijanju, ali je sve to u granicama normale i ne bi trebalo da vas brine.

Meni kod modela 225P1E3 sadrži znatno više opcija nego što je to slučaj kod onog oznake 241E1SB, pa ćemo samo navesti razlike. U glavnom meniju mogu se, pored standardnih podešavanja, naći podešavanja za Power Sensor i Audio, meni Picture krije još i podešavanja game od 1,8 do 2,6 u koracima od po 0,2, dok se u meniju Color mogu naći podešavanja temperature boje u rasponu od 5000 K do 11500 K, pored sRBG i User podešavanja.

Mnogo više opcija za podešavanje znači da je potrebno i više vremena da se sve podesi kako treba, što se pokazalo tačnim i u praksi. Smart Image po našem mišljenju daje loše rezultate i treba izbegavati njegovo korišćenje. Nakon resetovanja monitora na nulte vrednosti i dužeg prebiranja po opcijama, uspeli smo da dovedemo reprodukciju slike do željenog nivoa. Reprodukcija je tek za nijansu bolja nego kod drugog Philipsa na testu, a kod njega imamo utisak da je slika za nijansu oštrija. Boje su čak i nakon podešavanja nešto jače, ali ne napadno. Kod dvadesetdvojke moguće je videti blago isijavanje duž leve i desne ivice, ali to ne utiče na rad ispred ekrana. Nivoi bele su ujednačeni, osim pri vrhu, gde izgleda kao da je slika svetlija. Mislili smo da je to zbog pozadinskog isijavanja, ali nije. Pri prelazu iz crne u belu ne vide se odsečeni prelazi već se boje pretapaju jedna u drugu, dok se kod najsvetlijeg prelaza u belu stapaju. Vreme odziva je deklarisano na 5 ms kao i kod drugog modela, a postavljajući ih jednog pored drugog, uviđamo da su praktično identični.

Oba monitora pokazala su se solidno, bez većih konstrukcijskih mana koje bi uticale na to da vas odgovorimo od kupovine jednog ili drugog. Kod modela 241E1SB kao veliku manu uzimamo nedostatak DVI kabla (što je slučaj i kod svakog drugog proizvođača), jer smatramo da DVI kabl ne bi toliko povisio cenu finalnog proizvoda. Model 225P1ES vidimo kao dobro rešenje za kancelariju ili dom zbog pristupačne cene spram mogućnosti koje pruža. Da mu je ova cena, a dijagonala kao kod monitora iz E klase, definitivno bi bio best-buy. Ovako na vama ostaje da odlučite da li imate 3000 razloga više za kupovinu ovog dvadesetdvoinčnog P modela u odnosu na onaj oznake 241E1SB.

Vojislav VUJANIĆ