HP ZR24W

Osećaj kvaliteta je prvi utisak koji će po otpakivanju ovaj monitor ostaviti na vas. Njegovo masivno postolje i duboke debele ivice ekrana jednostavno ostavljaju osećaj veličine i snage. Tom utisku dodatno doprinosi i aluminijumski ram obmotan oko ekrana, koji razbija monotoniju mat crne i dodaje utisak industrijskog dizajna. Kao da ga je projektovao inženjer iz bivšeg sovjetskog bloka... A to ne mora da označava ništa loše.

Postolje je jednodelno, sa širokom stopom u podnožju iz koje se uzdiže široki vrat, koji se po potrebi može okretati (po 45 stepeni levo ili desno) ili izdužiti do željene visine, a maksimalno 10 cm više od najniže tačke u kojoj se monitor prvobitno nalazi. Nagib ekrana moguće je podesiti od –5 do +30 stepeni, a od ergonomskih mogućnosti tu je još i pivot opcija, koja upotpunjuje paket. Poprilično je agilan za jednog džina, složićete se. U dnu postolja nalazi se prorez koji služi za uredno slaganje kablova, što je kod ovog monitora veliki plus, uzevši u obzir količinu konekcija koje može da prihvati – tri različita video ulaza i USB hub (za detalje pogledati specifikaciju). Većina tih konektora, okrenuta je da gleda nadole, kako bi se savijanje kablova maksimalno smanjilo i dobio što uredniji izgled. Da bi se korisnicima olakšalo korišćenje i dobili dodatni poeni za ergonomiju, dva USB porta postavljena su na levi bok. Prednja maska, dizajnirana sa minimalizmom na umu, otkriva pet tastera (četiri kontrolna i jedan za pokretanje/gašenje monitora).

Ulaskom u meni dobijate pristup 10 plus jednoj opciji. Ona +1 odnosi se na izlazak iz menija, dok njih četiri služi za podešavanje slike (Brightness, Contrast, Color, Image Control), a ostale služe za podešavanje nekih opcija ekrana ili menija. U meniju Color možete podesiti toplinu boje na 5000K, 6500K (default), 9300K ili custom, dok meni Image Control krije opcije kao što su Custom Scaling, Sharpness, Video OverDrive i Dynamic Contrast Ratio. Po defaultu su sve opcije na OFF, što toplo podržavamo. Postoje još neka podešavanja koje se odnose na potrošnju struje monitora (tu se može isključiti plava LE dioda koja označava da je monitor „u pogonu”), jezik OSD-a (On Screen Display), resetovanje podešavanja na fabrička, kao i izbor ulaznog signala. Pritiskom tastera ’plus’ ili ’minus’ navikli smo da pristupamo opcijama podešavanja osvetljaja ili kontrasta, što kod HP-a nije slučaj. Pritiskom na taster ’minus’ dobijate Status meni (šta je od portova priključeno, koju rezoluciju prikazuje itd.), dok vas taster plus vodi u meni za izbor ulaznog signala. Ove opcije nije moguće promeniti ili bar mi nismo uspeli u tome.

Rezolucija koju HP ZR24w prikazuje iznosi 1920 x 1200 piksela, što predstavlja odnos stranica 16:10. Fabrička podešavanja slike prilično su svetla (Brightness na osamdesetom podeljku), a prikaz boja je podešen na sRGB, tj. 6500K. Odmah primećujemo da je slika u plavom tonalitetu, jer su nas TN paneli navikli na crvenkastu boju, pa je plava mrena više nego uočljiva. Brightness je bilo potrebno odmah smanjiti kako bismo uopšte mogli da gledamo u monitor, a u zavisnosti od vrste osvetljenja i količine svetlosti u prostoriji, podešavali smo ga u rangu od nula od osam, dok smo kontrast ostavili fiksiranim na 80 odsto. Fabričke postavke boja su dobre, ali smo zbog plavog tona morali da pređemo na manuelna podešavanja koja su startno podešena, za sve tri boje, na maksimumu skale, tj. na broju 255. Blagom korekcijom crvene i plave, i malo više kod zelene boje, dobili smo sliku u koju je prijatno gledati. Reprodukcija boja je izvanredna, od najtamnijih tonova do najsvetlijih. Pejzaži mora i sutoni izgledaju kao da se nalaze pred vama, jer je ovaj monitor u mogućnosti da prikaže i najsitnije prelaze u između boja. Primetili smo da se na nekim tamnijim nijansama sive boje malo stapaju, što se donekle odražava na reprodukciju tonova u senkama, na primer. To se mahom odražava na crno-bele fotografije, ali ne u tolikoj meri da bi se pokvario prikaz slike. Oštrina je jednaka preko cele površine ekrana, a zaključak sa početka teksta o uticaju kvaliteta izrade na probijanje pozadinskog osvetljenja pokazao se tačnim. Nema probijanja, a reprodukcija crne je jednaka na celoj površini ekrana. Možda bismo više voleli da je bela za nijansu „jača”, ali bismo onda verovatno dobili i dinamičniju sliku, koja ne bi bila toliko prijatna za oko. Da nije sve tako sjajno, pokazuje nam test odziva. Kod monitora koji koriste TN panele problema sa odzivom skoro i da nema. Proizvođači su ih ubrzali, kako fizički tako i softverski, do velikih brzina, na uštrb uglova gledanja i reprodukcije boja. Kod S-IPS panela to nije slučaj. Uglovi gledanja su veliki (178 stepeni po obe ose), a deformacije pri gledanju iz većeg ugla manifestuju se gubljenjem ujednačenosti kontrasta na površini ekrana. Iz tog razloga trpi brzina odziva, koja kod ovog modela iznosi 5 ms GtG, odnosno 12 ms od trenutka paljenja do gašenja piksela. Ovo se manifestuje kao blago zamućenje pri bržim scenama u igrama i filmovima. Overdrive opcija, koja stavlja piksele na steroide (daje im više napona), služi da bi ubrzala (smanjila) vreme odziva. Ova opcija pomaže, ali samo toliko da u maloj količini prikrije zamućenje u određenim scenama. Ovo nikako nije monitor za nekoga ko je strastveni igrač, naročito ako je ljubitelj brzih igara kao što su one koje spadaju u FPS žanr.

HP-ov model ZR24w po ceni spada među jeftinije modele monitora sa (S-)IPS panelima, a po kvalitetu sigurno spada u jaku sredinu, ako ne i u nešto viši rang. Boljih monitora od njega ima, ali njihova cena diktira taj kvalitet. Zato, ako niste pasionirani igrač, a bavite se amaterski ili profesionalno obradom slika ili pripremom, mišljenja smo da je ovo baš pravi monitor za vas.

Vojislav VUJANIĆ