.rs

Dva predloga za ćirilični domen • Telenor tužio RATEL

Nakon glasanja za jedan od četiri predloga budućeg ćiriličnog domena, koji su ranije izabrani između 92 predloga, došlo se do dva prvorangirana. Tokom glasanja, koje se održavalo od 10. maja do 16. juna, glasalo je 10.505 članova internet zajednice. Predlozi su dobili sledeći broj glasova: „” 8.366 (79,35 odsto), „” 1734 (16,51 odsto), „” 286 (2,72 odsto), „” 149 (1,42 odsto). Stoga je ICAAN-u na evaluaciju poslat prvi predlog „”, dok je drugi predlog „” poslat kao rezerva ukoliko Panel za stabilnost DNS-a iz nekog razloga ne usvoji prvi predlog. Odmah po dobijanju odgovora od ICANN-a javnost će biti obaveštena o tome kako glasi naš ćirilični domen, a početak registracije očekuje se 2011. godine.

Nakon prvog talasa, kada je ICANN odobrio četiri IDN ccTLD, 25. juna odobren je i kineski domen. Prvi put je jedan nacionalni domen dodeljen na održavanje više registara (kineskom, hongkonškom i tajvanskom). U proceduri je još desetak zahteva za IDN ccTLD.

Kontroverzni domen „xxx”, odobren 2005. godine, ali ukinut dve godine kasnije nakon protesta Konzervativne stranke u SAD, sada ponovo ima šanse da zaživi. Nakon razmatranja nezavisne komisije ukidanje je proglašeno neopravdenim i sada ICANN traži rešenje, te je zbog toga konačnu odluku odložio za još dva meseca.

Telekomunikacije u Srbiji

Vlada Srbije odlučila je da se za finansijskog savetnika u postupku prodaje državnog udela u Telekomu Srbija angažuje konzorcijum koji predvodi investiciona banka Sitigrup. Zanimljivo je to da je savetnik, koji je povezivan sa Deutsche Telekomom, pristao da radi za samo 0,15 odsto od transakcije, iako je maksimum na koji bi država pristala iznosio 0,2 odsto, a i to je inače nekoliko puta niže nego što je uobičajeno u ovakvim poslovima.

Na sada već podužoj listi navodno zainteresovanih za privatizaciju Telekoma Srbija pojavila se i libijska firma LAPGreeN, koja bi želela većinski paket akcija. Ona već poseduje telekomunikacione operatere u osam siromašnijih zemalja Afrike, ali ne i u Libiji, i iza nje stoji moćni libijski investicioni fond.

Telenor je nakon odluke RATEL-a da odredi cene korišćenja Telekomove infrastrukture tužio RATEL Upravnom sudu. Naime, Telenor se žali na to da njegovi mobilni korisnici moraju da plaćaju interkonekciju ka fiksnoj mreži Telekoma skoro tri puta skuplje nego što će to plaćati njegovi fiksni korisnici (koji su zasad, doduše, virtuelni), tj. čak četiri puta skuplje nego što Telenor naplaćuje interkonekciju u Norveškoj. Telenoru se, navodno, ne isplati ni da koristi Telekomove parice za ADSL, jer neće da daje ADSL Internet pristup iz milostinje (šta da kažu drugi ADSL provajderi?).

Telenor ipak planira dalje investicije u Srbiji. Njegovi prihodi su u drugom tromesečiju opali za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a ove godine već je otpustio 120 radnika. Prema nekim glasinama, do kraja godine mogu se očekivati još dva ovakva talasa otpuštanja radnika, što bi trebalo da znači i to da će Telenor imati za trećinu manje radnika nego 2009. godine. Da li vam to zvuči logično, ako znamo da Telenor razvija fiksnu telefoniju? Ko će taj posao stvarno da radi i da li Telenor tako postupa i u Norveškoj zbog globalnog smanjenja prihoda usled krize? Da li bi cela ova priča dobila logično objašnjenje ako bi Telenor izgradio svoju optičku mrežu potrebnu za 4G na baznim stanicama i povratio pare od licence za fiksnu telefoniju, a pride i zaradio, ukoliko dobije spor kod Upravnog suda?

Skupština Srbije usvojila je Zakon o elektronskim komunikacijama. Više o tome možete pročitati u posebnom tekstu u ovom broj „Sveta kompjutera”.

RATEL je objavio godišnji pregled tržišta telekomunikacija u Srbiji. Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije u 2009. godini iznosio je 1,51 milijardu evra, tj. 4,7 odsto bruto nacionalnog dohotka. U 2009. godini bilo je 3.105.700 pretplatnika fiksne telefonije uz stepen digitalizacije od 96,95 odsto. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 33,9 milijardi dinara. Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije u 2009. godini bio je 9.912.339, a ukupan prihod od ovih usluga iznosio je 77,8 milijardi dinara. Broj registrovanih internet provajdera je 199, a ukupan broj pretplatnika je 1.705.716. Ukupan prihod od pružanja usluga Interneta dostigao je 11,108 milijardi dinara. Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa u Srbiji trenutno pruža 78 provajdera.

U Crnoj Gori raste korišćenje Interneta dok korišćenje fiksne telefoije pada, uz penetraciju mobilne više od 186 odsto. U BiH tržište telekomunikacija pokazuje rastući trend.

Ipsos Stratedžik Marketing sproveo je telefonsko istraživanje po kojem 52 odsto stanovnika Srbije koristi Internet. Udeo korisnika u starosnoj kategoriji između 12 i 29 godina iznosi 91 odsto. Među mladima čak 76 odsto poseduje nalog na Facebooku, a najpopularniji sajtovi u Srbiji su YouTube, Facebook i Google.

MUP i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu potpisali su ugovor o pilot projektu u pet gradova (Beograd, Niš, Kragujevac, Leskovac i Valjevo), koji će građanima omogućiti da samo uz zahtev, bez donošenja dodatne dokumentacije, dobijaju lična dokumenta. S obzirom na to da će ovim projektom biti omogućeno elektronsko vađenje izvoda iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, građani će u upravama MUP-a samo uz zahtev tražiti izdavanje lične karte i pasoša. Ova usluga, koja je omogućena podizanjem nivoa informatičke bezbednosti, do kraja 2011. godine biće dostupna svim građanima Srbije.

Odnedavno je na adresi www.pio.rs/uvid moguće proveriti da li poslodavac uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje i u kolikom iznosu. Za ovu besplatnu uslugu neophodan je JMBG zaposlenog i pin kod koji se dobija na šalterima Republičkog fonda za PiO.

ISP

I ovog leta mobilni provajderi (MTS i Telenor) ponudili su jeftiniji roming sa pojedinim zemljama, a zanimljivo je da u zavisnosti od ponude sniženje cena uključuje i 50 odsto popusta na preskupi GPRS saobraćaj. MTS je ponudio i tarifne dodatke za jeftinije primanje poziva u inostranstvu, kao i jeftinije pozive ka inostranstvu iz svoje mreže.

MTS i Banca Intesa izdali su tzv. kobrend platne kartice iz Mastercard programa, pri čemu plaćanje tim karticama donosi i određene pogodnosti kod korišćenja MTS mreže.

EUnet je i ovog leta organizovao akciju „Eunet za 5”, ponudivši svim učenicima korišćenje ADSL-a tokom leta po ceni od samo jednog dinara.

Samo dan nakon što je Telenor otvorio internet park u centru Inđije oprema je uništena. Naravno, Telenor nakon ovog događaja neće postavljati novu opremu u ovom gradu, ali je otvorio novi internet park u Obrenovcu, na glavnom gradskom trgu. Sada je u sedam gradova dostupna ova besplatna usluga, naravno ne računajući Inđiju. Telenor je predstavio i novi paket za mobilni Internet sa 500 MB saobraćaja i kontrolom troškova – kada se potroši mesečno sledovanje protoka podataka, ono se može dopuniti kao prepaid. Cena ovog paketa iznosi 760 dinara sa uračunatim svim porezima.

Dušan DINGARAC