Pretraga vs deljenje sadržaja

Facebooku se ne sviđa Google Me

U današnjem svetu trendovi se menjaju velikom brzinom. Inovacija je sve više, a ono što danas izgleda stabilno kao stena sutra može biti srušeno kao kula od peska. Nešto što je sada neizostavni deo svakodnevice pre samo nekoliko godina nije ni postojalo, iako nam se čini da je oduvek bilo tu. Jednom je izgledalo da moćni Google nema čega da se plaši, da mu je zagarantovana višedecenijska internet dominacija. Sada se ka vrhu penje Facebook, koji je počeo latentno da ugrožava search-engine biznis. Međutim, sukob Titana je blizu jer, kako sada izgleda, Google planira da uđe u direktan okršaj, i to na njemu nepoznatom terenu.

Najveća društvena mreža na svetu postoji samo šest godina, ali je već dostigla pola milijardi korisnika. Mnogi od njih zaboravili su da guglaju. Da teritorijalno i po broju stanovnika najveće države na svetu, Rusija i Kina, nemaju svoje lokalne, veoma popularne mreže (Renren, Xiaonei, Kaixin001, odnosno vKontakte i Odnoklassniki), Facebook bi već sada mogao da se pohvali sa milijardu članova. Ipak, zar Internet nije dovoljno veliki za dva džina?

There can be only one

Nije postojanje Googlea ili Facebooka ugroženo. Na Internetu može postojati samo jedan kralj. Ogromni apetiti ovih kompanija ne dopuštaju mogućnost podjednako obimne finansijske ishrane onog drugog. U svetu postoji samo jedan apsolutni i neprikosnoveni search engine – Google, i samo jedna mreža kojoj se mogu pripisati isti atributi – Facebook. Yahoo, Bing, MySpace... sve su to džinovi, ali ne sa beskrajno dubokim stomakom. Smanjivanje tržišnog udela jednom od ova dva džina ravno je njegovoj smrti.

Logična pomisao da će uvek ogroman broj ljudi guglati ili pretraživati bilo koji search engine i nije baš realna. Broj upita korisnika u internet pretraživačima sve je manji kako je Facebook sve moćniji. Ova mreža je svojom Like mehanikom, ali i svojim prethodnim opcijama za deljenje revolucionisala način na koji ljudi dolaze do informacija. Ona je, takođe, smanjila i samoinicijativu u otkrivanju sadržaja. Stvorena je situacija umanjenja interaktivnosti Interneta i njegovih beskrajnih mogućnosti. Korisnici koji nikada nisu umeli sami da pronađu sadržaj i da zadovolje svoje potrebe na Internetu danas konačno imaju svoju zabavu. Internet se tako svodi na osakaćenu kompilaciju sadržaja koji mali broj ljudi stvara, nešto malo više njih ga otkriva i deli, a najveći broj ljudi samo ga konzumira. To ubija search engine biznis, ali ubija i inovaciju i samoinicijativu. Facebook od Interneta stvara zatvoreni krug, jer ga vraća korak unazad ka tradicionalnim medijima. Naravno, ima i onih koji ga koriste tako što sami otkrivaju novine. Problem je, ipak, u većini, koja ceo Internet svodi na ovu društvenu mrežu. To su ljudi koji bi, da nema Knjige lica, sedeli ispred, recimo, adrese google.com i ne bi znali šta da unesu. Reč je o ljudima kojima je Internet nekada bio dosadan jer nije bilo „rudarâ sadržaja” koji bi im sve servirali.

Jedini način da se Google obračuna sa ovakvom pretnjom jeste da se pridruži svom neprijatelju na istom polju. Na osnovu samo naizgled izolovanih različitih aktivnosti ove kompanije u poslednje vreme, zaključuje se da će i Google uskoro pokrenuti svoju društvenu mrežu. Prema nekim izvorima, njeno ime biće Google Me. Veliki broj zaposlenih radi na ovom projektu, koji je obeležen kao visoki prioritet. Problem sa ovom kompanijom je (bar do sada) nedostatak potrebne korporativne filozofije i mentaliteta koje ima Facebook. Naime, najveća društvena mreža ne bi bila na mestu na kom jeste da nije brutalno gazila po privatnosti korisnika, ali i da nije umela da se izvuče iz toga. Preduslov da Facebook bude neverovatno zarazan za korisnike, a da ga oglašivači obožavaju, jeste žrtvovanje ovog prava. Bez obzira na česte izlive negodovanja, FB je uspevao da na mala vrata uvede brojne promene. Kada je Google pokušao istu stvar svojim servisom Buzz, desila se katastrofa. Naime, Buzz je propao zbog nespretne realizacije, preterane invazije u privatnost i loše objašnjene svrhe. Tu su i vezanost za Gmail, te nepostojanje bilo kakve startne stranice. Sem što je ljudima napravio nekoliko neprijatnih situacija, Buzz nije ni pecnuo konkurenciju.

Raniji pokušaji

Google je pre toga pokušao da uđe na tržište društvenom mrežom Orkut, koja je delo jednog od zaposlenih u toj kompaniji. Ova mreža je popularna samo u Indiji i Brazilu. U većini drugih zemalja široj populaciji je manje-više nepoznata. Ne smemo zaboraviti ni postojanje Google profila. Naime, ako koristite neke servise ove kompanije, imaćete i svoj profil i odgovarajuću stranicu za njega. Međutim, pristup profilu je „zavučen” i posvećena mu je poziciona pažnja koliko i podešavanjima u Facebooku. Sam profil je statičan i beznačajan, tako da većina korisnika bukvalno i ne zna da ga ima. Kada bi ovaj profil integrisao ostale servise, a ne jednostavno vodio ka njima, i kada bi bila ponuđena funkcionalnost „zida” uz mogućnost dodavanja već postojećih dodataka (gadgets) za iGoogle, tada bismo mogli da govorimo o osnovi društvene mreže.

Google ima sjajnu startnu osnovu jer su mnoge funkcije mreže tu, samo su izdeljene u odvojene servise. Ispada da jedino nedostaje centralna tačka sa jakim mogućnostima personalizacije. Pomenuti iGoogle početna je tačka mnogih korisnika, tako da bi kombinacija postojanja „zida” i mogućnosti dodavanja već postojećih dinamičkih elemenata (gadgets) na njemu mogla biti dobitna. Da bi to bilo postignuto, privatnost se mora žrtvovati – društvena mreža ne može da živi bez deljenja sadržaja. Model Opt in, koji bi podrazumevao da korisnici sami olabave pravila privatnosti, pokazao se kao neefikasan u pravljenju baze. S druge strane, Opt out predstavlja nametanje pravila i veoma je rizičan za nove servise. Zato Google mora da traži balans, ali je Facebook i tu u prednosti: on je imao vremena da polako, korak po korak, stvori najpovoljnije uslove za procvat.

(Ne)povezani projekti

Naravno, postojeći servisi, uz dodatak neke vrste zida, nisu dovoljni za uspeh. Zato je Google počeo da razvija zasad nepovezane servise koji će, nema sumnje, igrati značajnu ulogu u kasnijoj integraciji. Jedan od važnijih projekata je Google Music. Naime, ova kompanija angažovala je advokaticu Elizabet Mudi (Elizaeth Moody), koja će biti zadužena za pregovore sa vodećim izdavačima muzike. Ona je, inače, stručnjak upravo za ovu industriju, tako da je izbor očigledan. Cilj servisa biće da bude nalik muzičkoj komponenti iz MySpacea. Kompaniji Google ovaj potez nije bitan samo zbog društvene mreže već i zbog Android platforme. Plan je da se ponudi streaming muzike, što je potez usmeren prema najvećem rivalu u segmentu mobilne telefonije i Interneta – kompaniji Apple i njenom servisu iTunes. Ipak, zadatak nije nimalo jednostavan jer vodeći izdavači imaju različita shvatanja o evoluciji načina distribucije muzike i pratećem poslovnom modelu. Zlu krv između internet džina i većine izdavača da i ne pominjemo. Biće veoma zanimljivo videti kako će se Google ophoditi prema piratskim sajtovima kada ovaj servis bude krenuo s radom.

Društvene igre

Veliki broj korisnika provodi mnogo vremena na Facebooku i zbog postojanja društvenih igara. Najpopularnije su, svakako, Farmville i Mafia Wars, razvijene od strane kompanije Zynga. Bez obzira na saradnju sa najvećom društvenom mrežom, Zynga sve više radi na svojoj autonomiji. Google je bio, što se toga tiče, od velike pomoći. Naime, internet džin je investirao oko 200 miliona dolara u ovaj razvojni tim. Google Games će verovatno startovati i pre Me mreže, a kasnije će svakako biti njen važan sastavni deo. Ostaje nepoznato da li će kasnije za igranje biti potreban profil na novoj društvenoj mreži. Google planira da te igre budu lako dostupne iz svakog servisa. To verovatno znači da će korisnici jednog dana biti (ne)prijatno iznenađeni kada budu zatekli svoj Gmail nalog bogatiji za još jednu funkciju. Inače, Zynga je, prema istraživanjima, najveći klijent PayPala. To će se možda promeniti jer je, prema nekim izvorima, jedan od uslova saradnje sa Googleom bio da se uvede njegov način plaćanja Checkout. Da li će Zynga razvijati neke nove naslove, ostaje nepoznato, ali je verovatnoća za tako nešto velika, jer da će postojeći naslovi na Facebooku postati popularni i na Google Gamesu. Sem ovog studija, očekuju se ugovori i sa mnogim drugim.

Čak da pretnja od strane Facebooka nije toliko velika, ovaj potez bio bi logičan. U kombinaciji sa servisom AdSense, Google bi mogao da zabeleži astronomske profite, kakve već sada ima na polju pretraživanja. Veoma dugo Google je bio kompanija sa jednodimenzionalnim izvorom prihoda. Sada se to menja, a trenutak je vrlo dobar. Naime, iako ne žele da se odreknu najveće mreže, korisnici imaju veoma negativan stav kada je u pitanju poverenje u Facebook. Ova kompanija poseduje vrlo negativan indeks kada je zadovoljstvo korisnika u pitanju. Taj paradoks izgleda da je posledica slabe konkurencije. Kada bi Google uspeo da ulije poverenje potencijalnim korisnicima, možda bi mnogi od njih prešli na novu mrežu.

Ko će biti pobednik?

Međutim, mora se imati u vidu to da u svetu postoji na hiljade društvenih mreža. Uprkos tome, Facebook ima apsolutni monopol. Kada se na to doda i činjenica da na Internetu retko uspevaju ambiciozni, kapitalni projekti velikih kompanija, možda Google Me i nema svetlu perspektivu. Često su pobednici oni koji su počeli od nule, a ne oni sa ogromnom infrastrukturom iza sebe. Primera ima mnogo. MySpace je imao jaku infrastrukturu, ali je FB pobednik. Bing je takođe ima, ali je Google neprikosnoven. Čak je i Microsoft počeo u garaži...

Ivan VESIĆ