You Tube iz piratske ere

...i bilo je

Industrija zabave najčešće ulazi u obračune sa kompanijama i sajtovima koji su sinonim za pirateriju. Međutim, redak je sudar dva džina ujednačene snage. U slučaju suđenja sajtu YouTube, koji je danas u vlasništvu jedne od najmoćnijih kompanija na svetu – Google, golijat je udario na još jednog golijata.

Još u martu 2007. godine Viacom, džinovski konglomerat iza kog stoje kompanije kao što su Walt Disney i Murdokov News Corporation, tužio je YouTube za štetu koja prevazilazi milijardu dolara. Proces još traje, ali je u poslednje vreme izneto toliko prljavog veša da to jednostavno moramo podeliti sa vama.

Ipak, pre sočnog dela malo osnovnih informacija. Viacom je izbrojao oko 150.000 spornih klipova na sajtu pre nego što je YouTube uplivao u legalne vode. Oni su gledani fantastičnih 1,5 milijardu puta! Besplatan astronomski publicitet za Viacom? Ovaj konglomerat tvrdi drugačije: čelni ljudi iza čuvenog video sharing sajta ne samo što su bili svesni piratskog materijala na svojim serverima već su i nastojali da profitiraju od toga. Ogromnoj medijskoj kompaniji smučilo se da, u skladu sa američkim copyright zakonom (DMCA), stalno obaveštava YouTube o spornom materijalu da bi ga onda, po njegovom uklanjanju, ponovo videla za nekoliko sati.

Viacom tvrdi da je automatizovani filtering sistem namerno bio nefunkcionalan jer je tako bilo isplativo, dok čelnici YouTubea ističu da automatika tada nije dobro funkcionisala. Prema konglomeratu, 1,65 milijardi dolara koje je Google izdvojio da bi kupio YouTube predstavlja bogatsvo koje su vlasnici video sharing sajta stekli samo zahvaljujući tolerisanju i promovisanju piratskog materijala.

To, naravno, nije daleko od istine. YouTube, doduše, ima slogan Broadcast Yourself, ali je činjenica da se profit i gledanost, tj. posećenost ne baziraju toliko na klipovima na kojima mace uspešno savladavaju rukovanje vodokotlićem, koliko na tada piratskom, a danas legalizovanom materijalu. YouTube možda danas tu i tamo pliva u mutnim vodama, ali je na početku zaista plivao u pravoj naftnoj mrlji.

Postoje dva ključna pitanja: da li je YouTube namerno profitirao od na sudu navedenih 62.637 klipova, koji su gledani više od 507 miliona puta? I da li je Google bio svestan problema narušavanja Zakona o autorskim pravima u vreme akvizicije? Viacom je izneo ubedljive dokaze da je odgovor na ova dva pitanja pozitivan.

Naime, kada je YouTube nastao, pre samo pet godina, vrlo brzo došlo je do fundamentalnog neslaganja između trojice osnivača. Jedan od njih, Čed Herli, protivio se piratskom materijalu. On je jedini ostao veran inicijalnoj filozofiji poznatoj kao Broadcast Yourself. Ostatak ekipe, Stiv Čen i Džaved Karim, shvatili su da nema ’leba od hiljadu fan made Star Wars imitacija scena i voženja skejtborda sa šerpom na glavi, tako da su, navodno, insistirali na očuvanju, ali pre svega na podstrekivanju postavljanja piratskih sadržaja. Te informacije tek nedavno su potkrepljene dokaznim materijalom zahvaljujući obimnoj email prepisci vezanoj za poslovnu politiku kompanije u ranim danima, do koje je Viacom došao upravo zahvaljujući Herliju. Kada je sud pre toga tražio prepisku iz tog važnog perioda, druga dvojica nekadašnjih vlasnika tvrdili su da su je izgubili.

U kontroverznoj prepisci Stiv Čen, na primer, predlaže promenu ISP-a, jer se tadašnji provajder protivio piratskom materijalu. U vreme presude kompaniji Grokster, Čen i Karim raspravljali su o tome da li da nastave sa piratskom praksom. Složili su se da treba da odugovlače sa uklanjanjem materijala na koji su uloženi prigovori. Jedna od značajnijih prepiski je ona iz koje se vidi da je sam Karim postavljao piratski materijal na sajt!

Međutim, nešto drugo iz prepiske u velikoj meri je osakatilo odbranu. Naime, YouTube i Google želeli su da iskoriste aspekt američkog copyright zakona po kom vlasnik sajta nije kriv za sporni materijal ako ga korisnici postavljaju, a vlasnik ne dobije zahtev da ga ukloni. U ovoj značajnoj korespondenciji vidi se da su sva trojica često raspravljali o zakonu, kao i o tempu uklanjanja (taktika odugovlačenja), a isto tako i o tome šta bi trebalo da uklone a šta ne.

Ipak, za dvojicu „nedisciplinovanih” osnivača najveća blamaža je komunikacija iz koje se vidi da su oni bili savršeno svesni toga da je 70–80 odsto materijala piratskog karaktera i da je cilj što duže izdržati s njim kako bi se vrednost sajta što više „napumpala”, te kako bi se YouTube što bolje prodao! Dogovoreno je zadržavanje news klipova (CNN, BBC...), onih komičnih (Daily Show, Leno...) i spotova.

Danas je, naravno, sve ovo dostupno, ali je i sve legalno. Mediji imaju svoje kanale, VEVO igra važnu ulogu u segmentu muzičkih spotova, sami izvođači i izdavači, a i filmski studiji imaju svoje kanale. Jednostavno, taktika jeste bila nelegalna, ali je činjenica da je ona predstavljala ne samo sredstvo bogaćenja trojice osnivača već i neverovatnu worldwide promociju mnogih sadržaja. Industrija je uvidela potencijal ovog sajta i danas ne bi mogla da zamisli svoju promociju bez njega. Nemoguće je proceniti gubitke – u ovom slučaju linija između njih i dobitaka je jako tanka. Poznato je da je Džon Stjuart (Daily Show) preporučivao Viacomu da ne zahteva uklanjanje klipova sa sajta – osećao je jaku vezu sa fanovima, ali je i promovisao svoje emisije globalnoj publici. Zato ovaj rat ne izgleda naročito razumno. Emisije poput te i mnogih drugih (Colbert Raport, South Park...) upravo su postale popularnije i profitabilnije zahvaljujući ovom sajtu, i to je činjenica. Međutim, zašto onda Viacom to radi? Da li je njihov motiv samo profit? Ili je to, ipak, osveta?

Retko ko se seća (jer je u internet razvoju pet godina kao pet vekova) da je Viacom, u stvari, hteo da kupi YouTube! To znači da su čelnici Viacoma, tj. korporacijâ pod njegovim okriljem, bili prezadovoljni potencijalom, ali i trenutnom promocijom YouTubea iz „piratske ere”. Možda nekom sada izgleda da je Viacom „zakovao” Google ovom prepiskom, međutim internet džin tada je detonirao svoju bombu koja je totalno obrukala Viacom.

Najpre je CEO kompanije Erik Šmit demonstrirao njihovu moć pred sudom. Na zahtev suda da obezbedi sve dokumente vezane za kupovinu kompanije YouTube, uključujući tu i svu prepisku, transkripte i bilo kakvu drugu komunikaciju, čovek je doneo samo 19 (i slovima: devetnaest) dokumenata! A ni ti dokumenti nisu nešto naročito „debeli”. U ovom trenutku moramo istaći da je to „hrpica” dokumenata o dilu teškom 1,8 milijardi dolara!

Pre nego što eksplodira tempirana bomba koju je postavila odbrana Googlea, postavićemo realnu tezu da je Viacom udario na Google iz osvete. Naime, tokom suđenja je nakon kontroverzne prepiske na površinu isplivala i korespondencija nekoliko direktora moćnih kompanija u okviru konglomerata, a raspravljalo se o tome ko će voditi YouTube kada bude bio kupljen. Iz priloženog se jasno videlo da su i sami čelnici Viacoma priznavali da im „piratski” materijal ide u korist. CEO MTV-a čak se uporno trudio da upravo on bude taj koji će upravljati YouTubeom, jer je isticao da je njemu takav sajt najviše potreban.

Međutim, glavna stvar tek je usledila. Prema američkom zakonu, svako delo je predmet copyrighta čim nastane. Nastankom dela nastaje i autorsko pravo. Znači, svaki klip na YouTubeu (uključujući i onaj gde vaša maca povlači vodu u mokrom čvoru) autorski je zaštićen. Nešto što je bitnije jeste dozvola za emitovanje, distribuciju, kopiranje, tj. pravo na takve aktivnosti. Međutim, Google je izneo uverljive dokaze da je Viacom baš u to vreme postavljao brdo svojih klipova na YouTube! Iz korespondencije koju je iznela odbrana vidi se da je bilo mnogo aktivnosti koje su usmeravane ka prikrivanju istinskog izvora – kvalitet slike je degradiran, pravljeni su nalozi sa kompjutera koji nisu u mreži Viacomovih kompanija, unajmljivani su ljudi i firme radi postavljanja klipova i reklama iz produkcije konglomerata! Cilj je bila tradicionalna, zdrava viralna kampanja! Kako je onda YouTube mogao da skine svaki klip povezan sa njihovom produkcijom kada su postojale indikacije da neki od tih klipova potiču od samog vlasnika autorskih prava koji s materijalom može da radi šta hoće? Ispada da je YouTube mogao da skida samo konkretne klipove iz konkretnih prigovora.

Žestoka retorika i bes prema YouTubeu počinju u vreme kada je kompanija odbila akviziciju i okrenula se kompaniji Google. Ipak, ulje na vatru dolio je sam Google. Ponudio je Viacomu 590 dolara odštete, dok je konglomerat zauzvrat nudio licencu, tj. svoj kanal. Dil je propao jer je Viacom hteo više novca, profit i veći deo kolača. Hteo je da se dokopa YouTubea na drugačiji način.

Google je platformu za zaštitu koju je nudio Viacomu implementirao na ceo sajt. YouTube danas nije ono što je bio juče. Ovaj internet džin dokazao je da je moguće pirateriju pretvoriti u legalni servis koji će ostati besplatan. Tu viziju nisu imali ni svi zaposleni u Googleu: tim Google Video protivio se akviziciji smatrajući YouTube piratskim. Ipak, na kraju dana lekcija je očitana: moguć je biznis model koji podrazumeva besplatan vrhunski sadržaj korisnicima. Na kraju krajeva, Hulu.com je zasnovan na ideji koju je YouTube stvorio. Što se samog suđenja tiče, obe strane pokazale su se krivim, samo što je jedna „krivija” od druge...

Ivan VESIĆ