Aleksandar Đokić, game designer i jedan od vodećih ljudi u timu kompanije LaPlata iz Hamburga, kreatora Blitzkrieg ekspanzija Burning Horizon, Rolling Thunder i najnovijeg Panzerkrieg: Burning Horizon II, radi u LaPlati kao kreator modela, mapa i kao jedan od glavnih testera same igre. Iskoristili smo priliku da sa njim porazgovaramo o iskustvima u stranom razvojnom timu.

SK: Kako si uspeo da nađeš posao snova? Kako se momak iz beogradskog predgrađa probio u samo srce Rajha?

Aleksandar: U teoriji sam znao da su Nemci radan i pedantan narod, a u to sam se u praksi uverio tokom rada na igri Panzerkrieg. U svetu Blitzkrieg modinga kretao sam se oko dve godine i za to vreme naučio mnogo stvari u vezi s modifikovanjem igre. Naučio sam da sam konstruišem modele, a oprobao sam se i u kreiranju mapa i misija. Kada sam čuo da je, posle duge pauze, nova igra u fazi izrade (Panzerkrieg), kontaktirao sam ljude iz kompanije LaPlata putem elektronske pošte. Iako sam očekivao da odgovor o mogućoj saradnji uopšte i ne stigne, iznenadila me je prijatna poruka koja mi je promenila život. Na početku nisam ušao u tim kao ravnopravan član, već kao freelancer, ali su Ernst Štajn (CEO) i moj neposredni šef Erik Racman brzo uvideli da imam potencijala. Uspeo sam i da proguram ideje koje su se pojavile u igri: talasi u vodi, specijalne avionske bombe, protivtenkovske puške itd. Sada sam ravnopravan član tima LaPlate. Od ostalih freelancera u timu izdvojio sam se brzinom i efikasnošću: bio sam (bukvalno) u stanju da za jedan dan konstruišem onoliko 3D modela jedinica za koliko je drugima bilo potrebno više nedelja. Gotovo svi modeli u igri moje su delo.

SK: Kakvi su ti planovi za budućnost?

Aleksandar: Tokom godina u glavi sam nosio ideju da jednog dana otvorim studio za izradu igara, domaći studio u kojem bi naši mladi ljudi radili i probijali se na evropsko, pa i na svetsko tržište. Mislim da naši ljudi imaju veliki potencijal koji leži neiskorišćen. Zbog toga sam i upisao Fakultet informacionih tehnologija, kako bih stekao nova znanja i pronašao sebi slične ljude s kojima bih krenuo u ovakav poduhvat. U skorijoj budućnosti planiram da, naravno kada završim Kosovo Sunrise (vidi okvir na naspramnoj strani), uradim nastavak Winter Offensive, koji bi se bazirao na Kosovo Sunriseu i koji bi bio komercijalno izdanje.

SK: Među ljubiteljima real-time strategija vlada velika konfuzija po pitanju Blitzkrieg igara. Ko ima prava na ime i zašto? Ko je učestvovao u kreaciji pa je ta prava iz nekog razloga izgubio? Kakva je uloga tvoje firme u svemu tome?

Aleksandar: Blitzkrieg, koji je prema mišljenju mnogih jedna od najrealnijih i najboljih real-time strategija, prošao je kroz strašan period trvenja i međusobnih prepucavanja izdavača i kreatora. Igru je stvorio moskovski Nival Interactive, a izdavač je bio CDV, nemačka izdavačka kuća. Od igre koja je prodata u preko milion kopija (podatak star nekoliko godina) i koja je osnova za još desetak većih naslova kao što su Stalingrad, The Day After, Mission Kursk i drugi sada je preostala samo zajednica igrača. Licenca igre ostala je u rukama kompanije CDV, Nival Interactive se fokusirao na druge igre, a Blitzkrieg je dobio brata Blitzkrieg 2, koji je samo nalik njemu. Blitzkrieg 2 je mnoge koštao radnog mesta, naročito u CDV-u i, ma koliko je reklamna kampanja bila skupa, prvi Blitzkrieg je ostao u srcima većine fanova. Razlog leži u pravilu da kada razvojni tim ne sluša savete i mišljenja igrača i potencira zaradu na uštrb kvaliteta, to mora da propadne. Propali su i neki naslovi (ekspanzije) koji je trebalo da se pojave prošle godine, na primer Mission Overlord, (mission pack koji je razvijao Active Gaming), najviše zbog spora sa kompanijom CDV. Na tržištu su se pojavljivali naslovi kao što su Burning Horizon, Rolling Thunder, WWI. Njih su radile kompanije koje nemaju nikakve veze sa Nival Interactiveom ili CDV-om. Neke igre su izašle bez podrške za modifikaciju, neke i kao modovi zbog problema sa finansiranjem. Da bi se izbacila igra koja koristi Blitzkrieg kao osnovu, moraju se od CDV-a otkupiti prava, što je moja firma i uradila prilikom izrade Burning Horizona. Da bi postojala podrška za modifikacije, potrebno je doplatiti da bi se dobila licenca za softverske alatke koje koristi igra (MapEditor i ResourceEditor). Pošto je LaPlata uspela i to da otkupi, u situaciji smo da jedino njene igre mogu da se modifikuju bez problema (a to je i razlog zašto su igre LaPlate popularne i zašto su osnova mnogih modifikacija i misija). U celoj priči najtužnije je pitanje enginea. Pošto je Blitzkrieg relativno stara igra, neophodna je modernizacija enginea, ali da bi se to uradilo potrebno je izdvojiti 50.000 dolara. Neke igre su uspele da dobiju modifikovan engine (npr. The Day After), ali je razvojni studio morao da smanji izdatke na uštrb licence. U svetu igračkog developinga i publishinga poznato je da veća riba guta manju, tako da je i sam Nival Interactive zamalo izbegao bankrot, o CDV-u da i ne govorim. LaPlata se solidno drži i možemo očekivati nove naslove, zahvaljujući opreznosti i poslovnoj mudrosti. LaPlata nema pravo na ime Blitzkrieg, pravo na to ima samo CDV kao izdavač i Nival Interactive kao kreator. Ali, LaPlata ima pravo na ime svih svojih naslova: Burning Horizon, Rolling Thunder, Anthology, Iron Division, Red Star i, naravno, Panzerkrieg. Situacija u Blitzkrieg svetu veoma je konfuzna i, posle godina međusobnih prepucavanja, inata i prostakluka – veoma crna.

Miodrag KUZMANOVIĆ