Devedesete su bile plodno doba za platforme. Puno slatkih igara sa slatkim junacima koji na sladak način spasavaju svet od slatkih zlikovca. Njihovo omiljeno mesto bio je slatki svet Nintendovih konzola, koje nisu znale za krv i nasilje veće od onog u Tom i Džeri crtanim filmovima. Međutim, kako se bližio kraj N64 ere, velikani kompanije Nintendo shvatiše da igre nisu samo za decu i da možda pokoja M-rated igra neće naškoditi. Rareware, koji je bio odgovoran za većinu slatkih platformi, odlučio je da iskoristi ovu priliku i napravi ne tako slatku platformu...Godine 2001. izažao je Conker’s Bad Fur Day, parodija na mnoge filmove, kao i na sam žanr platformi. U ulozite ste veverice Conkera, koji posle burne noći u obližnjoj kafani gubi svest i dospeva u krajnje čudan svet, koji najviše podseća na izopačenu verziju Diznijevih crtaća. Igra deluje kao i svaka druga platforma: skoči, udri, izbegni, ali tako izgleda samo tranzicija između različitih deonica, jer u svakom nivou postoji nešto novo što će vam pomoći da prekratite vreme (na primer, borba pred kraj igre, koja je bukvalno preslikana iz prvog dela „Matrixa”). Grafički, igra je uspela da izvuče poslednju trunku mogućnosti konzole N64. Lica su u potpunosti animirana, „magla” koja će vam ograničiti vidljivost ne postoji, a šake ne liče na cigle. Ako se na to doda količina snimljenog dijaloga u igri, kao i muzike, čovek se zapita šta je sve Rareware žrtvovao da bi sve to smestio u jedan kertridž. Miodrag KOVAČEVIĆ | | |
