Ako se za Doom može reći da sadrži suštinu FPS-a, onda je Psycho Fox (1985) Doom platformskog žanra. Idi s leva na desno dok ne stigneš do kraja nivoa, pri tom izbegavaj protivnike i provalije. Ništa više, ništa manje. Iako se ovaj opis odnosi na veliki broj platformskih igara, kada prvi put pokrenete Psycho Fox, shvatate koliko toga nedostaje, ali ne u negativnom smislu.

U igri postoje tri vrste predmeta: shinto drška, drvena lutka i napitak. Drvena lutka uništava sve protivnike u blizini, a napitak daje privremenu neranjivost, dok shinto drška omogućava našem junaku da preuzme jedan od tri oblika (pored svog lisičjeg): nilskog konja, majmuna i tigra. Izuzev nilskog konja, koji vam omogućava da uništite posebne blokove, jedina razlika između oblika je u brzini kretanja i visini skoka. Pored ova tri predmeta, sa vama je mala crna ptica koja služi kao štit ako je držite, a možete je i ispaliti kao projektil i potom ponovo pokupiti.

Sam način igranja zahteva malo navikavanja, s obzirom na to da je našem junaku potrebno vreme da dostigne maksimalnu brzinu, ali još više vremena da uspori. Ako se doda to da je protivnicima dovoljan jedan udarac da vas ubiju, pred vama je jedna veoma teška igra. Izgled nivoa se ponavlja, ali njihova kompozicija se razlikuje i krije kako više putanja, tako i nekoliko tajni koje je zaista teško otkriti. Jedinu pravu manu igre predstavljaju loša muzika i neprijatni zvučni efekti.

Miodrag KOVAČEVIĆ