Razvoj MySQL relacionih baza podataka

Zvanično, MySQL Workbench nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa programom za koji se sa velikom sigurnošću može reći da je bar u neku ruku poslužio kao inspiracija za njegov razvoj. Nezvanično, MySQL Workbench je nova verzija i zamena za već dugo godina neprevaziđeni open source softver za rad sa sistemima za razvoj relacionih baza podataka (RDBMS) – DBDesigner 4 (www.fabforce.net/dbdesigner4, 5,6 MB). Naime, dok na zvaničnom sajtu MySQL-a, koji se odnedavno nalazi pod komandnom palicom Sun Microsystemsa, jasno stoje informacije u kojima se razvojni tim MySQL Workbencha ograđuje od fabForceovog čeda, na sajtu DBDesignera mogu se naći infomacije o tome da je njegov tvorac postavljen na čelo razvojnog tima MySQL Workbencha. Bilo kako bilo, posle godina suverenog vladanja na polju slobodnih i besplatnih alata za razvoj relacionih baza podataka, DBDesigner je, nažalost, bio primoran da se penzioniše. Prestanak zvanične podrške i stupanje na scenu novih verzija RDBMS-a, koje su sa sobom donele obilje novih funkcionalnosti odgovornih za stvaranje nepremostivog jaza između njih i zastarelosti DBDesignera, označile su njegov konačan odlazak sa scene. Dugo se šuškalo o alatu koji će biti dostojan da ga zameni, sve dok pre nešto više od godinu dana nije procurela vest o tome da se MySQL AB grupacija sprema da tržištu ponudi novi softverski alat, koji će biti isključivo namenjen MySQL-u. Na radost svih onih koji su željno iščekivali puštanje „u divljinu” pomenutog parčeta softvera, pre nešto više od pola godine svetu je na uvid ponuđena prva preview verzija MySQL Workbencha, a samo nekoliko meseci kasnije objavljena je i puna verzija programa.

MySQL Workbench dolazi u dve varijante: u slobodnoj (Comunity Edition), koja je namenjena open source zajednici i standardnoj (Standard Edition), koja spada u red komercijalnih aplikacija. Nakon instalacije i pokretanja programa, postaje više nego očigledno da MySQL Workbench, na radost velikog broja obožavatelja DBDesignera, u potpunosti preslikava izgled i način rada iz njihovog omiljenog RDBMS alata. Od rasporeda komandi i izgleda korisničkog interfejsa preko logičke organizacije raspoređivanja entiteta i relacija sve je tu, tako da je dežavi efekat definitivno kompletan. Što se tiče razlika u funkcionalnosti između comunity i standardne verzije programa sigurno je da će kod većine open source zaljubljenika, koji su navikli na obilje opcija koje je DBDesigner imao da ponudi, MySQL Workbench u slobodnoj varijanti izazvati malo razočaranje. Naime, open source verzija MySQL Workbencha je u tolikoj meri „operisana” od svih iole naprednijih opcija, koje su se u DBDesigneru podrazumevale, da se neke od odluka za „sakaćenje” gotovo graniče sa zdravim razumom. Ako pretpostavimo da izostanak podrške za reverse/forward engineering u open source verziji možda i nije neočekivan, nije jasno zbog čega razvojni tim smatra da najobičniji Print Preview ER dijagrama spada u funkcionalnost koju treba onemogućiti u narodnoj verziji? Još jedna od stvari koja počinje užasno da iritira već posle samo nekoliko minuta korišćenja programa jeste katastrofalna tromost, koja, prema rečima autora, proizilazi iz činjenice da je u trenutnoj verziji, zbog određenih bagova u programu, onemogućena hardverska akceleracija. To praktično znači da se aplikacija, koja najverovatnije po prvi put uvodi broj frejmova u sekundi kao relevantan faktor jednog ostvarenja za razvoj relacionih baza podataka, zahvaljujući softverskom renderovanju, vuče kao prebijena. Primera radi, na jednoj prosečnoj relacionoj šemi, na kojoj postoji više od desetak entiteta, postoji realna opasnost da korisnici sa slabijim živcima već u roku od samo nekoliko minuta deinstaliraju aplikaciju ili, u gorem slučaju, potraže najbliži objekat za iskaljivanje svoje frustracije.

Pa ipak, da stvari nisu toliko crne dokazuje i prisustvo gomile inovacija i podrška za funkcionalnosti koje su nedostajale DBDesigneru, zbog čega, realno gledano, na duge staze MySQL Workbench ima potencijala da postane najpopularnija alatka za rad sa MySQL-om. Uvođenje podrške za prikaz i modeliranje skladištenih rutina, triggera i viewova samo su neke od inovacija koje kod DBDesignera, razume se, nisu postojale ni pod tačkom razno. Veoma pregledan editor SQL skripti, kao i gomila sitnih opcija koje mogu znatno da pomognu u optimizaciji relacionih modela namenjenih MySQL platformi, predstavljaju nešto što nijedan ozbiljan korisnik MySQL-a ne sme da propusti. Od notacija ER modela u open source varijanti programa dostupna je samo crows foot notacija, dok je za korišćenje drugih, kao što je recimo IDEF1X, potrebno nabaviti standardnu verziju. Od ostalih opcija, osim integrisanog GRT shella, sve su manje-više standardne za bilo koju alatku ovog tipa, uz napomenu da je primetno da se u toku razvoja povelo dosta računa o važnim specifičnostima MySQL RDBMS-a, što je, naravno, logično, s obzirom na to da oba paketa dolaze iz iste kuće.

Ako izuzmemo delimično poražavajuće činjenice da open source zajednica i dalje ostaje uskraćena za dostojnu zamenu DBDesigneru, i da je proizvođač možda preterao sa sakaćenjem verzije programa koja treba da ubedi potencijalne kupce da nabave standardnu verziju, opšti je utisak da MySQL Workbench svakako pretenduje da u skorijoj budućnosti postane nezamenjiv alat za rad sa MySQL sistemom za razvoj relacionih baza podataka. S druge strane, i relativno niska cena licenciranja programa definitivno ne bi trebalo da bude prepreka za bilo koga ko ima nameru da se ozbiljno bavi razvojem relacionih baza u okviru MySQL-a. Preporučljivo je, doduše, sačekati novu verziju programa, koja bi trebalo da ispravi već pomenuti bag sa grafičkim podsistemom, i eventualni izlazak verzija za druge platforme, s obzirom na to da je MySQL Workbench zasad dostupan samo na operativnom sistemu Windows.

Miša BREŽANAC