Browser na Googleov način

Teško je zamisliti kompaniju koja o Internetu, surfovanju, pretrazi i web stranicama danas zna više od Googlea. Od početnih faza u kojima se Google zadržavao samo na pretrazi, kompanija je prešla dugačak put tokom kog je napravila niz programa i servisa različitih vrsta, tako da je bilo samo pitanje vremena kada će iz tajnih laboratorija izaći i web browser. Taj trenutak je došao pre nego što su ljudi iz Googlea to planirali, pošto je došlo do curenja informacija o programu, koji je stoga lansiran pre vremena i samo za Windows plarformu. Glavna ideja ljudi koji stoje iza Chromea bila je da kreiraju browser koji je prilagođen novim trendovima i koji prevazilazi boljke trenutno aktuelnih ostvarenja, koja nisu ozbiljnije koncepcijski menjana od njihovog nastanka.

Proces instalacije nije sasvim tipičan – na početku je prvo na oficijelnoj stranici programa potrebno prihvatiti korisnički ugovor, a potom skinuti malu instalacionu aplikaciju koja po pokretanju skida sa Interneta ostatak programa i automatski ga instalira. Sam korisnički ugovor odmah je izazvao negativne komentare zbog tačke 11, u kojoj korisnik treba da se složi da Google može besplatno, kad poželi i u bilo koju svrhu da koristi sve sadržaje kojima korisnik manipuliše preko njihovog browsera. Naravno, čitava stvar je više bila pokušaj „ako prođe-prođe”, tako da je Google odmah po prvim reakcijama povukao spornu tačku i zamenio je rečenicom da korisnici programa zadržavaju sva prava na (svoje) sadržaje kojima manipulišu pomoću browsera. Na kraju procesa instalacije sledi obaveštenje da je program instaliran i korisnik može da izabere da li želi da Chrome bude podrazumevani browser, kao i to da li treba da uveze bukmarke iz nekog od pretraživača koji su već instalirani na računaru. Uz program se automatski pokreće i proces zadužen za unapređivanje na nove verzije, tako da će svaka nova verzija Chromea biti automatski skinuta sa Interneta i instalirana.

Po pokretanju programa dočekuje nas minimalistički dizajn, koji obezbeđuje maksimalnu površinu za pregled sadržaja stranica. Chrome, naime, nema naslovnu liniju – na njenom mestu su tabovi koje korisnik otvara prilikom surfovanja. Program, takođe, nema ni meni liniju, a na vrhu prozora je još samo linija za navigaciju, koja sadrži dugmiće za kretanje napred/nazad, osvežavanje stranice, kreiranje bukmarka, kao i liniju za unos adrese. S krajnje desne strane navigacione linije su dva dugmeta ispod kojih se kriju sve opcije koje se, inače, nalaze u menijima kod ostalih browsera. Prvo od dva dugmeta služi za manipulaciju trenutnom stranicom i omogućava otvaranje novih tabova, običnih i „inkognito” prozora, kreiranje aplikacionih prečica, manipulaciju clipboardom, pretragu i snimanje stranice, podešavanje veličine fonta stranice kao i kodne strane, a tu su i alati za programere koji žele da debaguju ili analiziraju stranice. Od navedenih opcija pomenimo one netipične. Inkognito prozori, kako Google tvrdi, omogućavaju vam da pripremate rođendansko iznenađenje voljenoj osobi bez brige da će ona iz keša, istorije, kukija ili na bilo koji drugi način saznati koje ste strane posećivali.

Druga interesantna novina jesu aplikacione prečice, koje se mogu postaviti na desktop, u Start meni ili Quick Launch liniju, i koje vam omogućavaju da napravite shortcut ka omiljenoj stranici (otvara se slično prozoru bilo koje samostalne aplikacije: bez tabova, linije za navigaciju i bilo čega drugog što podseća na browser). Kada je podrška za programere u pitanju, mogućnosti koje nudi Chrome su u poređenju sa glavnim konkurentima skromne, ali ipak zadovoljavajuće za prvu beta verziju. Pregled izvornog koda stranica se, kao kod Opere, otvara u novom tabu, a moguće je i debagovanje JavaScript aplikacija korišćenjem ugrađenog debuggera, koji, doduše, radi samo iz komandne linije. JavaScript konzolom može se kontrolisati rad programa iz komandne linije ili proučiti struktura stranice (Object Inspector), a Task Manager nudi mogućnost da se prate aktivni procesi koje je Chrome pokrenuo i način na koji oni koriste resurse.

Poslednje dugme u navigacionoj liniji služi za podešavanja browsera i omogućava nam da otvorimo istoriju posećenih stranica ili listu preuzetih datoteka, da obrišemo istoriju svog surfovanja ili uvezemo bukmarke, kao i da pokrenemo dodatna podešavanja ili pozovemo help. Istorija posećenih stranica inače se pojavljuje i pri startovanju programa, pri čemu se prikazuju najpopularnije od prethodno posećenih stranica, na način koji neodoljivo podseća na Operin Speed Dial. Adresna linija kod Chromea ne služi samo za puki unos adrese, već se u njoj mogu unositi i fraze sa prethodno posećenih stranica, bukmarka, kao i fraze koje će Google potražiti na Internetu. Kombinovanjem svih ovih pretraga, Chrome će ponuditi najbolje sugestije za stranicu na koju ste mislili, i u većini slučajeva će i pogoditi...

Opisane mogućnosti jesu ono što se na pravi pogled vidi i za koje možemo reći da su kombinacija elemenata već viđenih u ostalim programima slične namene, što uostalom ljudi iz Googlea i ne kriju (preuzeli su sve dobre ideje iz ostalih browsera i spojili ih u jednu celinu). Međutim, ono što Chrome čini drugačijim leži ispod haube i čini ga veoma upotrebljivim za napredne web aplikacije koje se oslanjaju na JavaScript. Kada je JavaScript engine u pitanju, Chrome koristi V8, koji važi za jedan od najbržih, i već možemo videti mnoštvo testova na Internetu koji porede Chromeov V8 i Firefoxov TraceMonkey, uz rezultate koji prate naklonjenost autora nekoj od opcija. Rendering engine koji Chrome koristi je WebKit, koji se koristi još i u Appleovom Safariju, a sudeći po sigurnosnom propustu koji je otkriven još prvog dana pojavljivanja Chromea, radi se o nešto starijoj verziji. Ovaj propust bacio je senku na Googleov trud da od Chromea napravi browser siguran za surfovanje i otporan na malware i phishing sajtove, što on najvećim delom i jeste. Kao podršku borbi protiv malicioznog softvera i sajtova, Chrome neprekidno sa Interneta skida liste problematičnih lokacija, pri čemu je za korišćenje svojih lista dao i javni API, tako da se one mogu koristiti i u drugim projektima.

Jedna od najvećih novina koju Chrome donosi jeste način na koji manipuliše stranicama. Naime, za Chrome je svaka nova otvorena stranica nov proces u operativnom sistemu, koji ima sopstvenu memoriju i funkcioniše potpuno nezavisno od ostalih procesa pokrenutih od strane browsera – bukvalno kao posebna aplikacija. U slučaju da usled greške neka stranica prestane da funkcioniše, to bi kod ostalih pretraživača izazvalo blokiranje i „pucanje” čitavog programa, dok Chrome omogućava da zatvorimo samo kritični tab i neometano nastavimo s radom. Takođe, „curenja” memorije, koja su problem sa JavaScript programima u drugim browserima, automatski su rešena korišćenjem procesa, dok je mana korišćenja procesa nešto veće zauzeće memorije.

Tokom rada, Chrome je pokazao sasvim solidnu brzinu i stabilnost, i u poređenju sa Firefoxom, koji je podrazumevani browser autora teksta, pokazao se kao mnogo agilniji kod odgovaranja na zahteve. Automatsko dopunjavanje adresa radi brzo i dosta dobro odgovara onome što tražimo, a zgodno je i to što se iz adresne linije odmah može i pokrenuti Google pretraga. Minimalistički korisnički interfejs veoma je funkcionalan i tokom testiranja ništa od „izbačenih” opcija nije nam nedostajalo, tako da se pokazalo da su ljudi iz Googlea opet dobro promislili o dizajnu. Činjenica da Chrome uglavnom kombinuje već postojeća rešenja iz raznih open source browsera ipak nas navodi na zaključak da, uprkos jakom PR-u, ništa što u njemu vidimo nije toliko revolucionarno i novo, što smo i potvrdili dosadašnjim testiranjem. Svoj dug open source zajednici Chrome odužuje time što je i sam open source, a sigurni smo da će sledeće verzije doneti ispravke postojećih nedostataka i neke korisne novine. Do tada, izbor browsera i dalje ostaje stvar ličnih afiniteta, i ne dozvolite nikom da vas ubedi u suprotno, pa makar to bio i Google...

Dejan STEFANOVIĆ