Najezda rasnih simulacija vožnje na konzolama nove generacije ne jenjava: ulje na vatru koju je založio Forza Motorsport 2 dodali su četvrti Project Gotham i vaskrsli SEGA Rally. Sony nam je kroz Prologue omogućio da omirišemo peti Gran Turismo, a Kuzmanović je nedavno iznenadio samog sebe zaradivši žuljeve uz Burnout Paradiseu. Ima li nade da u skorije vreme i PC dobije next-gen vožnju vrednu slave pomenutih veličina? Ako se Codemasters pita, nada i te kako postoji i zove se – Race Driver: GRID.

Posle duže apstinencije od dobrih vožnji, demo željno očekivanog nastavka TOCA Touring Cara krepi kao infuzija čiste glukoze. U blizu 900 megabajta spakovane su tri staze, tri kompletne trke – dve klasične (na pisti, odnosno u gradskim uslovima) i jedna drifting disciplina – i tri automobila, sa pripadajućim opcijama za podešavanje mehanike. Od naširoko hvaljenog career režima u demou nema ni mrvice, ali njega nismo ni očekivali. Nije mnogo, ali opet sasvim dovoljno da se stekne utisak u kom pravcu ide priča o pretendentu na presto arkadnih PC simulacija.

Mnogi će na prvu loptu reći da je GRID samo prepakovani DiRT, što i jeste utisak koji obuzima u prvim minutima igranja (odmah se uočava neuverljiv osećaj težine i inercije, zaštitni znak Codemastersovih simulacija). Ipak, ispod haube čuči Race Driver s prepoznatljivom mehanikom i upravljanjem. Kada su fizika i opcije za „prčkanje” po kolima u pitanju, autori su malo popustili uzde i uveli igru u mirnije arkadne vode, učinivši je prijemčivijom širim masama. Da ne bude zabune, verodostojnost je na visokom nivou, ali daleko od simulacijskih dometa jednog Richarda Burnsa. Otklon ka instant driving formuli pozdraviće pre svih ljubitelji Need for Speeda, koji će uživati u poznatom ambijentu, jednostavnom upravljanju i sve popularnijem driftingu, vozeći s vetrom u kosi i laganom nogom na kočnici. Međutim, nije sve toliko opušteno: sistem detekcije oštećenja je fenomenalan i prilično strog, jer beleži i najmanji kiks (čitav damage pisan je ispočetka i razlikuje se od svega što smo videli u simulacijama ovog kalibra). Odvalite branik na jednog krivini, „ispravite” haubu na drugoj, očešite se o suparnike nekoliko puta i drugi krug vozićete u krntiji koja se vuče kao spaček, ne drži pravac i ispušta čudne zvuke. Da biste izbegli ishod u kojem trku završavate kao hrpa gvožđa na asfaltu, naučite se blagovremenom kočenju i dozvolite da računar pomogne u podešavanju vozila i korekciji grešaka na stazi. Dinamičko okruženje, pored gomile frenetičnih navijača i detalja koji grade verodostojnu atmosferu, podrazumeva i trajnu promenu konfiguracije pozadinskih elemenata s kojima automobili dolaze u kontakt; vodite računa i o delovima karoserije koji ostaju na stazi i postaju nove prepreke. Nijedan krug nije isti kao prethodni, pa treba biti spreman na iznenađenja.

Upravljanje je relativno udobno, ali samo u slučaju da koristite analogni upravljač. Igranje preko tastature je mučenje dostojno ranih hrišćana, tokom kojeg apsolutno nema šanse da trku odvozate bez ozbiljnijih oštećenja limarije i živčanog sistema. Pri većim brzinama dovoljno je da kinete u pravcu kursorskih tastera i eto belaja. Problem postoji i kada tokom vožnje u većoj brzini oduzmete i odmah potom dodate gas – automobil tada počinje da proklizava zadnjim delom. Ovaj problem postoji i kod analognih upravljača i verovatno je posledica nedorađenog endžina (ili preteranog naglašavanja efekta zadnje vuče); nadamo se da u finalnoj verziji neće biti takvih problema, jer bojažljivim tapkanjem po gasu neće stići daleko.

Zvuk je odličan – gume škripe, mašine lepo urliču, a publika je neobično živahna i spremna da svaki vaš potez, a naročito gaf, proprati adekvatnim povicima. Simpatična je mogućnost da vas vođa tima preko radio-veze zove po imenu, ali to je moguće samo pod uslovom da se zovete kao američki patriota – Džon, Ben, Džek... Misteriozan je ostao samo efekat koji prati menjanje brzina, a koji više podseća na zvuk lomljenja stakla u prigradskoj kafani. Grafika je, sasvim prirodno, Gridov glavni adut. Prikaz bezmalo fotorealističnog kvaliteta umrljan je prenaglašenim zamućenjem, koje se pojačava proporcionalno s povećanjem brzine kretanja, ali do te mere da detalji na ekranu postaju neprepoznatljivi. Dok se grozničavo probijate kroz krdo automobila koji se valjaju po stazi, ovaj motion blur vam možda i nećete bitno remetiti koncentraciju, ali pasivnim posmatračima slika neće biti lepa. Antialiasing je preporučljiv kozmetički dodatak, ali samo do nivoa 4X – sve preko ove vrednosti vodi u drastično usporavanje.

Kada je o optimizaciji reč, čini se da je ona na nivou DiRT-a, možda i nešto bolja (Ego engine se u celini pokazao robusnijim od Neona). Prosečna DirectX 9 konfiguracija poteraće igru na high setovanjima bez problema (GeForce 7800 GT na P4 3 GHz sa 2 GB RAM-a lepo gura i na ultra detaljima). Na igračkim mašinama nove generacije frame rate neće padati ispod 20 fps ni kada se nađete u oblaku dima tokom driftovanja. Sve u svemu, dobar posao.

Gradimir JOKSIMOVIĆ