Kada neko godinama pokušava da napravi dobru kompjutersku igru, a to mu nikako ne polazi za rukom, bilo bi pošteno da prizna poslovni poraz, najpre samom sebi a onda i drugima, i tako prekine nepotrebnu agoniju koja predugo traje. Prošla je skoro puna decenija otkako je firma Dicsis Entertainment objavila avanturu Jewels of the Oracle, nekako utopila nekoliko hiljada primeraka lakovernim igračima, uključujući tu i one koji su besplatno deljeni u promotivne svrhe, a onda u velikom stilu bankrotirala. S razlogom, naravno. Neko bi se posle toga opametio i manuo ćorava posla, ali ne i osnivač Dicsisa. U proteklom periodu pomenuta firma je propadala još dva puta, uvek iz istih razloga, a onda je obnavljana pod drugim imenom u nadi, valjda, da će puka promena naziva i logoa označiti preokret u poslovnoj politici i od klasičnog gubitnika napraviti uspešnog proizvođača zabavnog softvera. Ali uzalud – kad nešto ne ide, onda ne ide...Forever Worlds je Mystolika avantura nastala u trećoj inkarnaciji Dicsisa, koji se ovoga puta zove Hexagon Entertainment. Lepo zamišljena igra koja govori o arheologu koji je nakon višegodišnjeg traganja negde u Južnoj Africi uspeo da pronađe Drvo života, a onda nestao bez traga predstavlja odličan primer toga kako se jedna pristojna ideja bez pô muke može sahraniti ukoliko njenu fizičku realizaciju preuzme grupa diletanata. Proizvod koji tada nastaje predstavlja spoj dobrog i očajnog, ali je problem u tome što, kao i kod svake druge mešavine dve tečnosti koje se međusobno ne mešaju, lakša komponenta (ono što ne valja) brzo ispliva na površinu, praveći fizičku barijeru prema onome što se nalazi pri dnu (potencijalni kvalitet). U slučaju Forever Worldsa ono što je vredno pažnje, a to su same zagonetke, naprosto je zbrisano talasom tehničkih anomalija i propusta koji će i najupornije igrače pre ili kasnije nasilno odvojiti od ekrana. Primitivan 3D engine, koji bi još i mogao da prođe sredinom devedesetih, ali danas ni slučajno, nezgrapan način kretanja, katastrofalan odziv na zadate komande (preko tastature ili miša), nepotrebno zakomplikovan interfejs (potrebno je pet puta kliknuti da bi se neki predmet uzeo iz inventara), neprijatni bagovi i voice acting na nivou trećerazrednog porno filma jednostavno su previše. Previše da bi iko pametan provodio vreme uz ovu avanturu. I tako, priča o Forever Worldsu se završava i pre nego što je počela, u nekom opskurnom svetu koji je znan i razumljiv samo njenim autorima. Kanadskoj firmi Adventure Company ostaje da presabere gubitke zbog odluke da distribuira jedan ovakav naslov, a Hexagonu da traga za novim imenom. Pa ko duže izdrži... Slobodan MACEDONIĆ | | |
