Globalna strategija na temu Drugog svetskog rata, duboka, kompleksna, adiktivna i nelinearna! Teško da postoji bolji način da se provede deo zime, osim besplatnog zimovanja u Šamoniju u društvu promotivnih plavuša i dvadesetčetvoročasovnom rentom motornih sanki.

Grupa talentovanih Šveđana okupljenih u „Paradox Entertainment” polako postaje specijalizovana za heavy-duty istorijske simulacije. Posle dva nastavka Europe Universalis i obrade gotovo celokupne srednjovekovne istorije starog kontinenta, došlo je vreme da se stavi tačka na simpatični, mada već pomalo retro-stilizovani, 2D engine. Kulminacija nezvanične trilogije naoko izgleda vrlo slično prethodnim nastavcima, ali funkcioniše i „diše” potpuno drugačije: u maksimalno uski fokus (1936-1947.) nabijena je ista količina epskog feelinga kao u viševekovnu, sporu istoriju prethodnog perioda. Drugi svetski rat predstavlja koncentrat, sirup i kulminaciju svih podela, divesiteta i konačni obračun ideologija koje ste mogli nazreti u Europi Universalis 1 & 2.

Osnovna crta zavodljivosti koju vam Hearts of Iron pruža na tacni jeste gotovo potpuna sloboda iživljavanja nad istorijom. Dvanaest turbulentnih godina, agresiju sila Osovine, vojno-diplomatsku igranku i armageddon planetarnih razmera možete oblikovati po svom nahođenju, i što je najvažnije, iz perspektive bilo koje države tog perioda! Da, igra vam nudi mogućnost da WWII, pored nemačke, engleske, američke, sovjetske ili japanske perspektive doživite i delimično influencirate iz pozicije Luksemburga, Jugoslavije, Kanade, Paragvaja ili čak Albanije. Naravno, vojni, diplomatski i industrisjki potencijal sekundarnih državica podrazumevaće delimično do potpuno pasivni odnos prema glavnom toku dešavanja. Veliki igrači praviće talase, a vaše će biti da ih amortizujete i kraj 1947. godine doživite u jednom komadu (najčešće kao deo jedne od alijansi: Osovine, Kominterne ili kao deo slobodnog sveta).

Bez obzira na izabranu državu, vaš cilj ostaje isti: biti vlasnik najvećeg broja teritorija kada se kazaljke za Novu 1948. godinu konačno poklope. Osnovno sredstvo za postizanje tog cilja je isključivo rat. Proizvodnja, trgovina, istraživanje i diplomatija su samo podupirači tog osnovnog načina za teritorijalnu ekspanziju. Bez obzira koju single player kampanju odaberete (razlikuju se po startnoj godini, 1936, 1939, i 1941), slobodna forma razvoja će biti začinjena sa nekoliko istorijskih skriptova. Na primer, ako igrate u ulozi Nemačke, 1938. godine će vam se ponuditi opcija za anšlus Austrije. Ako je prihvatite, napravićete debalans svetske moći (zapadne demokratije će zaoštriti odnose sa vama, a možda vam i objaviti rat). Ako odbijete pripajanje, ostajete bez dela teritorije koju, istini za volju, kasnije možete osvojiti vojnički (ako igrate kao Austrija, perspektiva vam je potpuno drgačija). Drugi primer je svojevrstan poluskript sa „nelinearnim” posledicama: kada izbije građanski rat u Španiji (bez ikakve odluke što se vas tiče, ako igrate kao Rajh), na ishod možete višestruko uticati: možete slati oružje jednoj ili drugoj strani, ili se diplomatski približiti jednoj od njih, pozvati je u savez (Osovine), zatražiti da vam ustupi vojnu kontrolu, umarširati sa sopstvenim jedinicama i napraviti short work od Frankovih neprijatelja pomaganih od strane SSSR-a (što se Sovjetima i zapadnim silama neće dopasti). Ili ih naprosto, obe možete poraziti na bojnom polju i uzeti Španiju samo za sebe!

Osnovni resurs za postizanje svih „opipljivih” ciljeva (pored diplomatije) je industrijski kapacitet, koji ćete balansirati u četiri kategorije potrošnje: standard stanovništva, podrška vojnim jedinicama, istraživanje i proizvodnja. Industrijski kapacitet, pored vrednosti koju nosi svaka pojedinačna provincija (neke manje, neke više) zavisi i od količine i raspoloživosti četiri osnovna „materijalna” resursa: čelika, uglja, gume i nafte. Debalans na polju resursa je poguban, a odusustvo samo jednog od njih će vam čitavu ekonomiju baciti na kolena. Za to postoje dva leka: trgovina na svetskoj berzi (gde najčešće nema gume i nafte, a kada je ima, plaćaćete je u duplom kvantitetu uglja i čelika) i osvajanje teritorija koje raspolažu stavkom koja vam nedostaje. Takva kombinatorika dovodi do zaista interesantnog razvoja događaja. Odustvo nafte primoraće Nemačku da zarati sa SSSR-om (inače nema ništa od pobede), dok će Velika Britanija morati da veći deo potrebe za materijalom zadovoljava konvojima trgovačkih brodova iz Amerike (eto posla za vašu flotilu podmornica).

Istraživanje novih tehnologija prava je poslastica: rano investiranje u to će vam se kasnije dobrano isplatiti kada konačno zaratite sa nekim. U ulozi jedne od velikih sila, uz pažljivo balansiranje faktora, do 1942-1943. godine sigurno ćete uspeti da obavite i skupi research tehnologije za proizvodnju nuklearnih bombi (uz neophodnost razvijanja teških bombardera ili balističkih projektila za primenu istih). Hehe, šta bi bilo kad bi bilo? Da recimo, Rajh umesto bitke za Britaniju u Seelowea (koji se nikad nije dogodio) čuveno ostrvo krene da vošti nuklearkama?

Ozbiljna mana igre nije konceptualne, već tehničke prirode: nestabilnost na pojednim konfiguracijama. Zamislite samo šta znači ispadanje u Windows posle 6 sati aktivnog igranja uz odsustvo opcije za autosave! To u praksi znači da se nikada nećete potpuno opustiti uz igru, što vam može ruinirati vikend.

Miodrag KUZMANOVIĆ