Nedostatak igara sa istorijskom podlogom u poslednje vreme vidljiviji je nego ikad. Promaju u žanru pokušao je da zapuši poznati „Microids”, svojim novim strateško-menadžerskim ostvarenjem. War and Peace zamišljen je kao neka podvrsta strateške igre sa klasičnim elementima mikromenadžerskih ostvarenja. Pažnja je poklonjena elementima kao što su borba i menadžment resursa, ali je tu i diplomatija koja igra važnu ulogu.

Igra sadrži čak šest odvojenih kampanja (Francuska, Engleska, Prusija, Austrija, Rusija i Otomansko Carstvo) koje pokrivaju istorijski period od 1796. do 1815. godine. Ipak, ako baš ne volite usku povezanost sa istorijskim događajima sa svih šest nacija možete proigrati i tzv. fiktivnu kampanju. Pored ovoga, na raspolaganju su i tri nivoa težine koja u kombinaciju sa odabirom tri uslova za završetak nivoa daju sasvim lep broj različitih modova. Uslovi se vezuju za osvajanje protivničkih gradova (Conquer the world), uništenje kompletnih nacija (Imperial War) ili osvajanje glavnih gradova (Conquer capital cities). Pored glavnih šest nacija u War and Peaceu pojavljuju se još sporednih četrdeset koje, iako aktivno učestvuju, ne mogu prerasti u sile koje će značajnije promeniti odnos snaga na terenu.

Osnovu igranja predstavljaju (stvarni) gradovi kojih je u igri čak 183 (među njima i Beograd), čije osvajanje ili gubitak može da predstavlja uslov za pobedu ili poraz u misijama. Po veličini su podeljeni u tri klase (mali, srednji i veliki) što direktno donosi mogućnost izgradnje manjeg ili većeg broja potrebnih objekata (ne možete da se „širite” van zidina grada do mile volje).

Jedinice pokrivaju i kopno i more i u jednom trenutku najviše ih možete imati šezdeset. Njihova gradnja ne obavlja se pojedinačno nego po regimentama tako da ukupan broj može da pređe i hiljadu vojnika. Za kontrolu tako velike vojske obezbeđene su različite formacione taktike (na primer: pružanje maksimalne vatrene moći, odbrana od napada konjice, zaštita od artiljerije), a svaka jedinica pored osnovnog poseduje i specijalnu vrstu napada (pešadija borbu prsa u prsa, konjica juriš, artiljerija baražnu vatru). Prilikom komandovanja jedinicama moguće je odrediti i smer u kom će iste biti okrenute što podseća na rešenje viđeno u Cossacks. Tu je i mornarica koja može da obezbedi podršku sa pučine ili da posluži za brzi transport jedinica. Naravno, svaka nacija poseduje unikatne jedinice što igru čini izuzetno zanimljivom i strateški izazovnom. Pored klasičnih vojnih jedinica postoje i špijunske za penetriranje duboko u neprijateljsku teritoriju i izazivanje diverzija. Kuriozitet su partizani koji su vrlo vešti u maskiranju i omogućavaju ubacivanje većeg broja vojnika iza protivničkih redova (postaju vidljivi neprijatelju tek kad napadnu). Bitnu ulogu igraju generali jer u zoni svog uticaja podižu performanse vojnika, ali ne utiču aktivno u borbi pa ih treba dobro zaštititi.

Najoriginalnija stvar u igri je mapa na kojoj se bitke odvijaju. Za razliku od sličnih igara gde se radnja dešavala na pojedinačnim regionalizovanim mapama, ovde je odjednom prikazana kompletna zemaljska kugla, sa svim gradovima koji participiraju u bitkama. To je dovelo do toga da prostor za igru bude ogroman i gotovo sličan realnosti. Za brzu navigaciju programeri su pored mini-mape uveli i maksi-mapu (poziva se pritiskom na ’Tab’) jer su detalji na prvoj suviše sitni i ne omogućavaju brzo „preskakanje” terena u kritičnim situacijama.

Resurse u igri predstavljaju zlato, ljudstvo i tzv. naučni poeni. Dok se zlato i ljudstvo koristi na već uobičajen način za izgradnju objekata i vojnih jedinica (ali i razmenu u diplomatskim odnosima), naučni poeni troše se za njihovo unapređivanje. Akumuliranje resursa ne obavlja se direktnim harvestovanjem već izgradnjom fabrika i trgovačkih postaja (zlato), farmi (ljudstvo) i univerziteta (naučni poeni).

Tehničkim karakteristikama nikako ne možemo da budemo zadovoljni. Ideja da svaka mapa realno bude predstavljena na zemaljskoj kugli, nije adekvatno podržana grafičkim detaljima. Očigledno je da su programeri „zagrizli” više nego što mogu da progutaju što je rezultovalo pomalo otrcanim izgledom. Grafički engine ni izbliza ne može da zadovolji potrebe koje se stavljaju pred njega tako da je prikaz zamućen, često neprecizan, sa vidljivim nedostatkom poligona na građevinama, okolini i posebno na jedinicama. Stvari postaju još gore prilikom zumiranja kada grafička nesavršenost postaje najvidljivija. Čini se da su autori namerno išli na degradiranje performansi kako bi postigli prostornost i prikaz što većeg broja gradova na mapi. Čak ni primenjeni specijalni efekti, koji su tu da „začine” stvar, nisu previše pomogli. Voda na obali se mreška, krošnje drveća povijaju se pod vetrom, oblaci plove nebom... Ipak, nedovoljno. Zvučna komponenta je dobra, ali se to prvenstveno odnosi na efekte, pošto je muzika monotona i brzo dosadi.

Još jednom se pokazalo istinitim da ono što dobro izgleda na papiru ne mora da bude uspešno i na ekranu. S druge strane, nekoliko dobro sprovedenih zamisli učiniće da zažmurite na propuste i igri date šansu. Instalacija War And Peacea odnosi 900 MB slobodnog prostora na hard disku, a nakon nje ni CD više nije potreban.

Vladimir PISODOROV