Jane’s Attack Squadron jedna je od onih igara kod kojih su intenzitet porođajnih muka, nevolja sa izdavačima i finasijerima kao i godine prolongiranja premijere uspešno slomili svaki tračak optimizma. Originalno u vlasništvu „Looking Glasa”, pod imenom Flight Combat: Thunder Over Europe, trebalo da obraduje fanove još 1999. godine, ali je ovaj simulacioni eksperiment odbačen od strane izdavača („Electronic Arts”), prodat „MadDoc Softu”, preprodat „Xicatu” i konačno, polusklepan, zapakovan u kutiju i pušten u prodaju. Odakle onda ono Jane’s u naslovu? Iako nema nikakve veze sa velikim vojno/tehničko/istorijskim i naučno-popularnim koncernom (poznatom po veoma dobrim simulacijama), nekako se našlo mesta i za ovakvo skrnavljene licence.

U svetlu nedavne premijere Il-2 Sturmovika, prosto je neverovatna činjenica da se neko zaista usudio da publikuje naslov gotovo identične tematike, ali smešten daleko niže na evolucionoj lestvici. Početna premisa delovala je izazovno: simulacija taktičkih aviooperacija na zapadnom frontu u WWII kao savršeni pandan surovoj istočnoj makljaži od pre nekoliko meseci. Sve je zvučalo kao situacija za benchmark i nadmetanje: autor Iljušina je Rus, autori Attack Squadrona su Ameri. Čiji konj je bolji za trku, čija nana crnu vunu prede? Odmeravanje je završeno pre nego što je i počelo.

Osnovni problem Jane’s Attack Squadrona je želja autora da potrošaču pruže što raznovrsniji ugođaj, ali su pri tome potpuno upropastili single-player kampanje. Bilo da odaberete nemačku (15. 1. 1943. – 23. 5. 1943.) ili savezničku misiju (24. 3. 1944. – 12. 9. 1944.), odsustvo kohezije sledi već posle prvih nekoliko misija. U jednom trenutku ste pilot lovac koji štiti bombardere pri jurišu na nemačke fabrike elisa, u sledećoj misiji pilotirate P-38 Lightningom u mitraljiranju ciljeva na zemlji, u petoj ste član posade bombardera koji leti na tamo neki cilj... Nebulozni miks različitih i potpuno nekompatibilnih uloga uz potpuno odsustvo identifikacije sa sopstvenom svrhom u širem kontekstu rata. Takođe, ograničeni vremenski period u kojem se kampanje odvijaju efikasno sužava ionako gotovo nepostojeći epski ugođaj. Setite se samo Il-2 Sturmovika, laganog napredovanja kroz letačku hijerarhiju, desetine progresivno složenijih misija, superiornog feelinga kada u eskadrilu stigne napredniji model jurišnika, celog Drugog svetskog rata koji vam je progresivno doziran. Ničega od navedenog ovde nema. Pojedinačne misije, Quick mission generator i mršave opcije za multiplayer ne zaslužuju detaljni osvrt.

Audio-vizuelna komponenta, kao što se moglo i očekivati, kasni makar godinu dana u odnosu na aktuelne trendove: avioni i ostali borbeni hardver sačinjeni od izuzetno malo poligona i oblepljeni prostim teksturama, bledunjavi teren sa srazmerno malo detalja i terenskih landmarkova (sa visine još deluje prilično OK, dok ćete na malim visinama videti koliko je zaista siromašan), loše urađeni oblaci i nepostojanje vremenskih uslova... Iako ovo zvuči kao klasično zakeranje, kada pogledamo autore Ila koji su u ruskim spit&glue uslovima i sa malo love napravili vizuelnu saher tortu, svako opravdanje za autore sa bogatog Zapada pada u vodu.

Mehanika igre, letna fizika i AI protivnika i saboraca nisu sasvim usklađeni sa uslovima koji vladaju u našoj dimenziji. Najizrazitiji primer su posade protivničkih bombardera: njihovi stelci su nadljudski precizni, što ih čini sposobnim da vas pogode iz bilo kojeg ugla, nezavisno od brzine presretanja, strane sa koje dolazite ili manevra koji primenjujete. Pri tom se čini da umesto teških mitraljeza koriste topove od 70 mm: dva ili tri pogotka u trup ili krila baciće vas u nekontrolisani spin, probiti vam rezervoar sa tečnošću za hlađenje motora ili vam otkinuti krilo! I opet, nezavisno od aviona kojim pilotirate: nekoliko puta sam pokrenuo quick misiju sa parametrima napada lovačke grupe na formaciju od tri bombardera; Spitfire Mk1 i P-47 Thunderbolt imaju istu otpornost na pogotke (iako ih deli nekoliko tona težinsko-oklopne kategorije), Junkers 88 i B-24 imaju isti intenzitet paljbe i isto pokrivanje iz svih mogućih pravaca... Da mi je znati šta su autori igre pušili dok su kreirali ovakva pravila igre?

Miodrag KUZMANOVIĆ