Jedna od glavnih osobina modernog čoveka izgleda da je želja za novcem. Svi smo svesni činjenice da se tempo kojim živimo iz dana u dan sve više ubrzava. Ljudi imaju sve manje vremena jedni za druge i jedina želja im je da (kada to hoće) za zarađeni novac kupe svoj mir i blagostanje. To može da se ogleda u čitavoj paleti materijalnih stvari, u kojoj prednjače uglavnom pomodni prohtevi, često nepotrebni i potpuno sporedni. Međutim, veoma mali broj srećnika uspeva sebi da obezbedi luksuzan život, a da ne spominjemo nas sa ovih prostora. Očigledno je ta činjenica (mada sigurno ne zbog naših novčanih problema) bila presudna u odlučivanju programera za izrađivanjem sve raznovrsnijih igara na temu menadžmenta. Jer, ako narod već ne može da zaradi u stvarnom životu, pustimo ih da maštaju uz pomoć kompjutera i postanu virtuelni biznismeni iz snova prepuni love.

Pred nama je najnovije izdanje softverske kuće „JoWood” (The Nations, Cultures, Rally Trophy, Industry Giant...) koje nas ovoga puta stavlja u ulogu hotelskog menadžera. Igra se odvija u dvadesetak svetskih gradova kao što su Sidnej, Tokio, Beč, Pariz, Kopenhagen, London, Toronto, Njujork... Nažalost, to ne znači da ćete se tokom igranja nagledati autentičnih detalja sa ovih lokacija jer je suština Hotel Gianta gradnja i opremanje unutrašnjosti hotela. Spoljašnjost je dostupna samo u vidu statične slike za divljenje.

Postoje dva moda igranja: kampanja i nasumično generisanje pojedinačnih nivoa. Kod ovog drugog jedino na čega možete da utičete je težina, dok se ostali uslovi (uglavnom oni za uspešno kompletiranje zadatka) generišu po metodi slučajnog izbora. Kampanja podrazumeva hvatanje u koštac sa nizom različitih zadataka koji će iz nivoa u nivo postajati sve složeniji i teži za kompletiranje. Osnovu igre čini ostvarivanje profita (ubiranjem novca od gostiju) putem sadržaja koji ćete biti u prilici da osmislite i izgradite. Za uspešnost je potrebno dobro proceniti i odrediti potrebe posetilaca, ali i angažovati kvalitetno osoblje, izgraditi prostorije pristupačne cenom ali luksuzne izgledom, osmisliti prateće sadržaje...

U svakom momentu, pored broja posetilaca (i njihovih želja i potreba) dostupni su podaci o kvalitetu usluga, rejtingu, potrebama, neophodnim ciljevima itd., pa nikad nećete moći da „zalutate” u onome što treba da se uradi. Građenje prostorija je olakšano šabloniranjem istih, a svaka promena serijski odražava se na sve ostale (vrlo značajno za brza renoviranja). Privlačenje novih mušterija moguće je, pored izgradnje eksluzivnih sadržaja, reklamiranjem u lokalnim medijima kao što su radio, novine i TV.

Igra se odvija u punom 3D okruženju. Ekran je moguće rotirati punih 360°, a tu je i moćna zum opcija koja dozvoljava detaljnost (pri zumiranju) i preglednost igranja (kontrazumom). Pored toga, perspektivu je moguće „iskriviti” do horizontalne ravni kada igra izgleda manje–više kao klasično FPS ostvarenje. Postoji nekoliko alternativnih položaja kamera koje omogućavaju praćenje gostiju (ali i osoblja), što daje odličan uvid u njihove navike i potrebe. Slobodu „kretanja” ograničava stupidno izveden način postavljanja nameštaja po prostorijma. Naime, isti je moguće rotirati (a samim tim i postaviti) u svega četiri koraka (položaja), što je za 3D okruženje smešno. Šta ako neko poželi da malo iskrivi fotelju ili postavi vitrinu sa televizorom ukoso u samom uglu? Kod 2D igara ovo bi bio oprostiv greh (zbog ograničenosti enginea) ali to ne sme da bude slučaj sa 3D ostvarenjima koja „pucaju” na sam vrh žanra. Generalno gledano, grafička rešenja su vrlo dobra, ali ne i sjajna. Raznolikost nameštaja, tapeta, tepiha, pločica i ostalih drangulija je za svaku pohvalu, a njihov broj je impresivan. Moguće je graditi čitave sale za obedovanje, zabavne prostorije, teretane, bazene, čitaonice, novinarske prostorije, luksuzne spavaće sobe, prostorije za sastanke... Sve to sa gomilom varijacija na temu i uz upotrebu pomenutog raznovrsnog asortimana objekata.

Za razliku od grafičkih rešenja, zvučna komponenta je slabijeg kvaliteta. Još od sumornog tutorijala, u kome ste osuđeni na čitanje hiljada redova „suvog” teksta, pa preko siromašnih kvrckanja i pucketanja tokom igranja postaje jasno da od kvalitetnog zvuka nema ničega. Digitalizovani glas je, kao u većini sličnih igara, misaona imenica, a činjenica je da zvučnih efekata ima malo. Atmosferu donekle popravlja prateća muzika, ali takođe mali broj numera ubrzo izgubi svežinu i počinje da nervira.

Hotel Giant je menadžerska igra iznad proseka. Ljubitelji žanra biće oduševljeni izazovom koji igranje donosi i sigurno će im pažnja biti privučena duže vreme. Ostali igrači zadovoljiće se činjenicom da igra dozvoljava brojna eksperimentisanja (pogotovu sa gradnjom i uređivanjem prostorija), da je u potpunom 3D okruženju i da nije preterano hardverski zahtevna. Ono što programerima može da se zameri je bledunjav i neubedljiv zvuk, kao i nemogućnost slobodnog rotiranja objekata u prostoru. Nakon instalacije, koja odnosi nešto malo više od 600 MB slobodnog hard disk prostora, CD sa igrom više nije potrebno držati u CD-ROM uređaju, ali ćete u tom slučaju ostati bez pozadinske muzike.

Vladimir PISODOROV