Povratak na igračku scenu Duke Nukema, harizmatičnog junaka nekoliko platformskih igara i jedne od najpopularnijih pucačina s početka evolucije FPS žanra, najavljuje se godinama, a strpljenje igrača koji željno očekuju nove dogodovštine plavokosog mišićavka istanjeno je do granice pucanja. I dok odgovorni u „3D Realmsu” lagano smišljaju nove izgovore za kašnjenje igre Duke Nukem Forever, zvaničnog nastavka Duke Nukema 3D, „SunStorm” je pripremio 3D akcionu platformu s Nukemom u glavnoj ulozi i postigao pun pogodak.

Kvalitetan Prism 3D engine, jednostavan interfejs i masa duhovitih komentara koje izgovara Jon St. John, čovek koji je Dukeu pozajmio glas još daleke 1992. godine, glavne su odlike ove igre. Duke Nukem: Mahnattan Project je 2D platformska igra smeštena u raznovrsno i vizuelno izuzetno prijatno 3D okruženje začinjeno sočnom grafikom i efektima kakvi se retko viđaju u ovom tipu igara. Izvođenje umnogome podseća na Pandemonium!, veliki hit iz 1997. godine, što je svakako unapređenje u odnosu na igre od pre desetak godina, ali ipak predstavlja zastareo koncept kome će se obradovati samo ortodoksni ljubitelji skrolujućih platformi. S druge strane, svedene kontrole i sveukupna jednostavnost pravo su osveženje u vreme kojim dominiraju igre komplikovanog interfejsa.

Duke Nukem: Manhattan Project oduševljava ne toliko svojim tehničkim kvalitetima, koliko urnebesnom atmosferom kojoj naročit šmek daju glasovni komentari i duhovite situacije koje izražavaju parodiju na neka poznata dela igračke i filmske industrije. Gotovo svaku akciju Duke će prokomentarisati na sebi svojstven način, bilo da rešeta napasne mutirane prasiće („Rest in pieces!”), džinovske pacove iz kineske četvrti ili opasne devojke s električnim bičevima, vodi ljutu bitku s čuvarima nivoa, rešava logičke zagonetke („Sometimes I even amaze myself”), oslobađa lepotice iz zarobljeništva („I go where I please, and I please where I go”), iznova gubi život na istom mestu („I could do this all day”), sakuplja obojene kartice („Surprise, surprise, I need a key card”). Broj života nije ograničen („So, there is life after death”), ali treba voditi računa o količini energije i municije, koja se može i obnavljati povratkom na ranije pređene deonice. Naravno, mnoštvo neprijatelja i raznovrstan arsenal u rukama glavnog junaka se podrazumevaju („Babes, bullets, bombs... Damn, I love this job”).

Gradimir JOKSIMOVIĆ