Još od drugog dela Heroja moći i magije, ovaj serijal je ustoličen na tron fantasy poteznih stategija i postao je reper za sve ostale naslove ovog žanra. Sada, kada je Heroes of Might & Magic IV konačno izašao pred njim se nalazi mnogo teži zadatak. Naime, četvrti deo ne mora da se meri samo sa svojim prethodnicima i obiljem konurentskih naslova već i sa različitim individualnim očekivanjima legija obožavalaca Heroes igara.

Svake godine pojavljuje se više nastavaka proverenih hitova nego naslova sa novim idejama, a većina pomenutih nastavaka samo predstavlja original u novom grafičkom omotu. Tim iz „New World Computinga” odlučio se na nešto neverovatno – da naprave novu igru! U poslednjih nekoliko godina igre su postale toliko kompleksne da uz neke morate da provedete više sati pre nego što ovladate njima – zašto je ljubiteljima Heroes serijala toliko teško da provedu sat-dva upoznavajući se sa mehanikom Četvorke ostaće misterija za sledeću knjigu Artura Klarka. Heroes IV je ne samo ubedljivo najbolji naslov u ovom serijalu već i jedna od najboljih igara za PC uopšte.

Od prvih Heroesa, radnja ovih igara nadovezivala se na RPG naslove iz seijala Might & Magic. Nažalost, iako je okvirna priča bila jedinstvena dizajerima su se potkrale brojne nedoslednosti, a i nakon šest igara i brojnih Expansion Packova u istom svetu, došlo je vreme za promene. Tako se desilo ono što je naslućivano u poslednjoj epizodi Heroes Chroniclesa – Gelu i Kilgore su se sreli na bojnom polju, prvom je u rukama Armageddons' Blade, a drugom Sword of the Frost. Kao što su proročanstva upozoravala – dodir ovih oštrica uništio je svet. Na svu sreću, brojna stvorenja i heroji uspevaju da kroz magijske portale pobegnu u Axeoth, novi svet gde nakon nekoliko decenija počinje priča Heroes of Might & Magica IV. Svaka od šest kampanja četvrtih Heroja nas upoznaje sa jednim od šest novooformljenih gradova i istovremeno prati heroje koji se upoznaju sa novim svetom u kome su se obreli.

Bilo zbog želje za inovacijom ili pod uticajem konkurencije koja je godinama postajala sve ozbiljnija, mehanika Heroja 4 doživela je dramatične promene koje ovu igru odvajaju od svih prethodnih delova. Promene u broju gradova, jedinica, sistemu magije, veština i karakteristika heroja toliko utiču jedne na druge i isprepliću se da je gotovo nemoguće govoriti o njima kao o odvojenim entitetima. Veteranima Heroesa poznato je da je u trećem delu bilo osam različitih gradova (devet ako računamo Konfluks) sa po sedam karakterističnih jedinica i po dve specifične klase heroja za taj grad. Takođe magije su bile podeljene u četiri škole i gradirane u pet nivoa. Četvrti deo izmenio je sve ovo.

Novi sistem magija diktirao je da se broj gradova smanji na pomenutih šest. Tako sada postoji pet gradova čija je orijentacija usko povezana sa jednom od pet sfera magije i jedan grad moći u kome uopšte ne mogu da se uče nikakve magije. Ipak, ovih šest gradova zajedno imaju više građevina od onih devet iz prethodog dela i nude igračima mnogo, mnogo više opcija. Tako sada u svakom gradu postoji osam jednica, ali samo su vam dve najslabije jedinice uvek dostupne dok od preostalih šest morate da izaberete samo tri. Jedinice se ne unapređuju kao pre tako da je konačni broj jedinica u igri manji, ali svaka od njih ima specijalne veštine i jedinstvenu upotrebu na bojnom polju. Od specijalnih građevina starim igračima će se sigurno najviše svideti karavani koji vam omogućavaju da premeštate jedinice iz grada u grad brže nego kad bi se kretali po mapi kao i da regrutujete jedinice iz građevina izvan gradova.

Iako je sastav jednica promenjen, svaki grad je imao očigledan uzor u prethodnim delovima. Naslednik Castlea je Haven čije su magije iz sfere života (life) isključivo defanzivnog karaktera. Preserve više podseća na Sorceress grad iz Heroes II nego na Rampart iz trećeg dela, ali očigledno je da se u njemu koriste magije škole prirode (nature) čija specijalnost je prizivanje stvorenja. Pored Crnog zmaja koji je ponovo ubedljivo najsnažnija jedinica, u Asylumu se mogu naći najrazornije čarolije u igri koje pripadaju domenu haosa (chaos). U Necropolisu su naravno magije škole smrti (death) koje indirektno oslabljuju protivnika. Na kraju je akademija, očigledni naslednik Towera, gde se uče čarolije iz sfere reda (order) koje imaju najširu upotrebnu vrednost. Iako nema magije Stronghold nikako nije za potcenjivanje, njegova orijentacija ka moći (might) daje im bonuse kao povećanu otpornost na magije ili veći broj jedinica nedeljno.

Osnova igre – heroji – pretrpeli su najveće izmene. Pre su služili kao vođe armija koji su sa ruba bojnog polja pružali magijsku podršku svojim jedinicama. Sada su po prvi put i oni u akciji i rizikuju svoj život zajedno sa saborcima. Shodno tome izvršene su brojne modifikacije njihovih karakteristika i veština. Pre su heroji prilično lako dostizali 22. nivo kada bi maksimalno razvili svih osam sekundarnih veština, a kada bi prešli 30. nivo čak bi im se i četiri primarne karakteristike gotovo izjednačile tako da klasa heroja gotovo nije bila bitna za njegov eventualni razvoj. Iako svaki igrač Heroja III ima omiljenu kombinaciju sekundarnih veština za svog primarnog heroja, neke kao Wisdom, Logistika, Earth i Air Magic bile su apsolutno obavezne za svakog ozbiljnog heroja, dok sa druge strane veštine kao Mysticism ili Eagle Eye nisu imale ni teorijsku vrednost.

U Heroes IV postoji samo devet primarnih veština i svakoj od njih su pridružene još tri sekundarne. Mnogo bitnije je to što svaki heroj može da nauči maksimalno samo pet primarnih (i petnaest sekundarnih) veština, kao i da svaka veština sada može da se izučava do petog nivoa efikasnosti (pored nivoa starih Basic, Advanced i Expert uvedeni su i Master i Grandmaster). Ovo efektivno znači da za razvijanje dvadeset veština heroj treba da dostigne stoti nivo (tačnije 98. jer počinje sa dve veštine na Basicu). Pošto heroji u kampanjama jedva dostižu četrdeseti nivo, a u pojedinačnim scenarijima još manje, svaki heroj će moći da postane specijalista za dve, maksimalno tri veštine. To znači da će svaki heroj biti potpuno jedinstven, ali i da će vam za optimalno vođenje jedne armije bit potrebno bar dva heroja.

Dok je broj jedinica u odnosu na prošli deo Heroja smanjen, broj klasa heroja je višestruko povećan. U gradovima možete da regrutujete heroja koji pripada jednoj od jedanaest početnih klasa, a sa sticanjem iskustva dve najnaprednije veštine određenog heroja svrstaće ga u jednu od trideset sedam naprednih klasa koje donose nove bonuse specifične za tu klasu. Kao i ostala nova pravila – ove promene heroja povećavaju balans i dubinu igre, ali je istovremeno prilično usporavaju u odnosu na prethodni deo što i jeste glavna zamerka starih igrača. Ovde takođe ponovo valja napomenuti da ćete se na novi tempo navići nakon nekoliko sati jer će vas do tada H4 već prikovati pred monitor.

Iako veoma zarazna i zabavna, igra Heroji 4 ima nekoliko mana, uglavnom tehničke prirode. Na prvom mestu je odsutnost „mreže” u toku borbe (Combat Grid). Ovo je produkt novog sistema određivanja veličina jednica koji više nije zasnovan na velikim šestougaonicima, već na sitnim kvadratima. Tako da iako je sada odnos između jedinica realniji, više nije moguće prekrivanje bojnog poja saćolikom mrežom koja toliko olakšava strateško planiranje. Ovaj nedostatak vas tera da „odokativno” naslućujete domet kretanja svojih i protivničkih jedinica u toku bitke što u početku prilično iritira. Na svu sreću, posle nekoliko sati igranja stičete osećaj za kretanje jedinica, a na još veću sreću „New World Computing” će ovih nedelja izdati patch kojim će ispraviti ovaj propust. Druga slaba tačka četvorke (kojoj će takođe biti posvećena pažnja pri pravljenju pomenutog patcha) je veoma čudna veštačka inteligencija kompjuterskog protivnika. Dak je AI u trećem delu (na odgovarajućem nivou težine) bio suroviji od Hanibala Lektora i praštao manje od Čarlsa Bronsona, sada je kompjuter tek povremeno dostojan protivnik. Naime, dok je AI i dalje na nivou tokom taktičke borbe, ima velike probleme na mapi sveta jer, čini se, zaboravlja da sada svaka jedinica ima ograničeno kretanje po mapi tako da stalnim slanjem pojačanja svojim najjačim armijama ometa njihovu mobilnost i sam sebe usporava. Ipak, mape i dalje mogu da budu prilično izazovne jer su na većim nivoima težine neutralna stvorenja na mapi prilično brojna. Treći problem u četvrtim Herojima su iz „NWC-a” najavili pre izlaska same igre, a to je odsustvo mrežnog multiplaya. Za sada postoji samo hot-seat kom se pristupa iz menija za solo scenarije.

Grafika u Heroesima IV je naravno unapređena u odnosu na prethodni deo. Pogled je 2D izometrijski i na mapi sveta i u toku bitaka, ali su svi objekti 2D prikazi prethodno renderovanih 3D modela. Iako ne može da se meri sa izgledom Etherlordsa, Heroji IV to nadokrađuje tredicionalno odličnom igrivošću i genijalnom atmosferom. Ovoj atmosferi enormno doprinosi predivna muzička pratnja na nivou operskih arija iz drugih Heroja. S druge strane, ni prva tri dela Heroja (koji su koristili unapređene verzije istog arhaičnog enginea) nisu bili grafička avangarda, ali to im nije smetalo da postanu klasici.

Od trenutka kada prihvatite da su Heroes IV sasvim nova igra, a ne rimejk trojke i poklonite malo vremena, tek da se priviknete na promene i tempo igre, čekaju vas nebrojeni dani zabave jer nakon što završite sa kampanjama i pojedinačnim scenarijima čekaju ves desetine mapa koje fanovi prave u priloženom editoru. Svaka igra u ovom serijalu trajala je godinama a i najnoviji Heroji obećavaju da će biti podjednako dugovečni.

Dragan KOSOVAC