Fantazijske igre, u celini posmatrano, raslojene su na dve velike grupe koje se razlikuju specifičnom postavkom, izvođenjem, kontrolnim sistemom i vizuelnim okruženjem. Na jednoj strani nalazi se RPG igre za PC računare, a na drugoj specifični „konzolni” RPG kojima dominira japanski koncept kreiranja fantazijskog okruženja kojim dominira kompleksnije struktuiranje likova. Korisnici računara nisu imali česte prilike da se sretnu s nekom takvom igrom, no „Ubi Soft” se potrudio da i toj nepravdi dođe kraj.

Grandia II je prilično uspešna konverzija najpopularnije RPG franšize na Dreamcast konzoli, koja bi se grubo mogla uporediti s daleko popularnijim igrama iz serijala Final Fantasy. Radi se o klasičnoj „kosookoj” fantaziji što prati sudbinu plaćenika po imenu Ryudo, koji se iznenada nalazi na vetrometini sukoba između sila dobra i zla. Njemu će se kasnije pridružiti i drugi interesantni likovi kao što su zlom opsednuta sveštenica Elena koja pokazuje odlike podvojene ličnosti i Tio, robot koji ima problem s nazorima koji vladaju u ljudskom svetu.

Kontrolni sistem je donekle prilagođen PC tastaturi, ali će igranje biti daleko ugodnije ako se poslužite džojpedom. Igra se može podeliti na dva segmenta, istraživački i borbeni. Istraživanje se svodi na razgovor sa sporednim likovima i obavlja se iz perspektive trećeg lica, s kamerom postavljenom iznad glave. Izvođenje je u punom 3D okruženju, tako da se kamera može rotirati, što omogućava bolju preglednost mape i igraču ostavlja mogućnost da spazi monstrume pre nego što borba postane neizbežna i odluči da li želi da se bori ili ne (zgodna mogućnost). Modeli likova su detaljni i jasni, dok je pozadinska grafika primetno lošija. U borbenom režimu likovi izgledaju nešto bolje, a sama borba odvija se na poteznom principu gde igrač bira kada će i koju akciju koju njegov lik preduzeti, što zavisi od poteza koje koristi protivnik. Kad se jednom savlada, borba prerasta u zaista prijatno iskustvo. Izgradnja likova je prilično složena, jer se iskustvo stiče na više načina: prostim ubijanjem protivnika, skupljanjem novčića koji se koriste za kupovinu specijalnih moći i nalaženjem priručnika koji pruža dodatne moći. Tu su i uobičajen izbor oružja, oklopa i nakita.

Među mane treba uvrstiti nestimulativnu muziku, preduge animirane sekvence koje se ne mogu prekinuti (posebno na početku igre) i relativnu nestabilnost koja se ogleda kroz povremena blokiranja. Ipak, Grandia II dobija našu preporuku kao uspela konverzija koja će ljubitelje fantazije na PC-ju upoznati s jednim novim svetom.

Gradimir JOKSIMOVIĆ