 Teniske simulacije na PC kompjuterima doživele su do sada sijaset izdanja, ali sa malo uspeha. Poslednje dobro što smo mogli da odigramo bio je Roland Garros serijal, koji iz godine u godinu postaje sve gori umesto da napreduje.
Street Tennis dolazi iz poznatog „Carapacea” koji je zaslužan i za Roland Garros, što znači da je engine igre na visokom nivou. Postoji četiri terena na kojima može da se igra i pet imaginarnih i karikaturalno nacrtanih tenisera. Karakteristike svakog lika predstavljene su grafičkom statistikom udaraca i brzine. Kontrola se odvija kurzorskim tasterima i dugmićima za slajs odnosno spin udarac, dok se složeniji zahvati moraju izvoditi kombinacijom tastera. Igrači se lepo kreću po terenu i reaguju na komande. Doduše, dugme za udarac treba pritisnuti znatno ranije kako loptica ne bi završila iza leđa igrača. Za vreme odigravanja udaraca ili serve na drugoj strani terena pojavljuje se mali kurzor koji označava mesto na kome bi loptica trebalo da završi, što smo već viđali u sličnim ostvarenjima. Navikavanje na komande zahteva određeni period i mnogo upornosti, što će rezultirati gomilom izgubljenih mečeva bez dobijenog gema. Grafička rešenja su za svaku pohvalu. Modeli igrača su prelepo urađeni, sa gomilom detalja i sitnica. Autor teksta, kao iskusni teniser, mora da istakne animacije pokreta, pogotovo pri izvođenju servis udarca, jer se vidi da su autori igre pomno proučavali kako to teniseri u stvarnosti rade. Podržan je spektar rezolucija od 512x384, pa sve do 1600x1200 piksela, uz mogućnost upotrebe tri različita položaja kamere. Ipak, ima i mana. Igranje na samo četiri terena uz pet likova može brzo da dosadi, čak i kada pređete na viši nivo težine. Početnicima će biti teško da se naviknu na komande i brzinu kojom je potrebno izvoditi udarce. Vladimir PISODOROV | 
