Najbolje se uči na sopstvenim greškama. Pošto su u poslednje dve godine pokušali da otkriju toplu vodu eksperimentisanjem sa žanrovima, načinom izvođenja i pogrešnom upotrebom 3D grafike (da ne govorimo o potenciranju razočaravajuće „Epizode 1”), razvojni timovi „Lucas Artsa” odlučili su da odigraju na sigurnu kartu: licencirali su prokušani engine Age of Empiresa 2, na čijim su temeljima napravili klasičan RTS starog kova. Fleksibilnost popularnog okruženja i odustvo potrebe za tehničko-programskim redizajnom omogućili su autorima da se dodatno posvete inkorporisanju sadržaja iz bogate mitologije „Ratova zvezda”, integrišući likove, zbivanja i pojmove manje ili više poznate iz filmova i literature. Rezultat? Kvanititativno najbogatija Star Wars igra koja je ikada ugledala svetlost dana, kvalitetni kompromis sa savešću firme i legijom fanova kojima je Force Commander uništio nadu u bolju budućnost.

Stav koji ćete formirati o Galactic Battlegroundsu u velikoj meri zavisi od toga da li ste zagriženi ljubitelj serijala ili ne. Pogled skeptika će stati i zadržati se na mehanici, interfejsu i engineu igre, s pravom tvrdeći da cela stvar nije ništa drugo do običan mod Age of Empiresa 2 koji je u stanju da napravi svaki fanatik sa gomilom slobodnog vremena. To je možda i tačno, ali isto važi i za Counter-Strike, koji je slična grupa fanatika napravila najpopularnijom multiplayer pojavom u istoriji. Nekim zamerkama se mora dati za pravo: preslikavanje resurs-menadžmenta i neka pravila vezana za to ispadaju pomalo smešna (npr. potreba za hranom da se naprave roboti-radilice, u Ageu poznatiji kao seljaci), a tu je i neprilagođenost enginea vazdušnim jedinicama i okršajima na distanci (Age of Empires dozvoljava osam smerova za prostornu orientaciju objekta, što važi i za laserske zrake koji tako prikazani deluju pomalo čudno).

Pored klasičnog skirmisha i bogatog multiplayera, šest single player kampanja suštinska su esencija igre. Uredno poređane po standardnom Star Wars timelineu, staviće vas u ulogu jedne od šest „civilizacija” u prelomnim momentima filmova: kampanja Imperije počinje invazijom na Javin, nastavlja se čišćenjem pobunjenika na manje poznatim svetovima, kulminira invazijom na Hot i završava se... (ups! ;-)) Tu su i kampanja Trgovačke federacije pri invaziji na Nabu, kampanja Pobunjenika za uništenje druge Zvezde smrti (počinje potragom princeze Leje za čuvenim botanskim špijunom koji je ukrao planove...). Imate zatim i kampanju koja se dešava posle bitke za Endor, u kojoj ćete pomoći Čubaki i Han Solou da oslobode Kašjuk (Čubakina rodna planeta). Nažalost, u celoj priči figurišu i Gungani, kroz čiju ćete kampanju prošetati njihovom burnom istorijom, mnogo pre pada prve Republike...

Što se tiče jedinica i građevina, njihov broj je više nego impozantan. Sve ono što se videli u filmovima, pročitali u knjigama ili odigrali kroz ranije Star Wars naslove, ovde je našlo mesta. Iako su grafički potpuno drugačije predstavljene, jedinice svih strana po osobinama gotovo su istovetne, sa izuzetkom individualnih, civilizacijski-specifičnih borbenih bonusa. Recimo, najjača imperijalna jedinica, moćni AT-AT (All Terain Armored Transport, rogobatno prevedena kao „Snegohotka”) ima svoje antipode u nekakvom pobunjeničkom oklopnom vozilu, velikom gunganskom reptilu sa montiranim topovima i assault vozilu Trgovačke Federacije, od kojih je za dlaku superiornija zbog Imperijalnog bonusa na ubojitost mehaničkih jedinica. Svaka strana poseduje i nekoliko unikatnih jedinica (imperijalni Probe droid i Dark Trooper, na primer).

Ogroman šmek celoj stvari daju heroji. Princeza Leja Organa, Luk Skajvoker, Čubaka, Han Solo, Dart Vejder i drugi manje-više poznati likovi (Dart Maul, Kvaj Gon-Džin, Vebaka, kao i junaci Trgovačke Federacije i Gungana) nosioci su kampanja i aktivni učesnici u misijama. Iako im glasove nisu pozajmili originalni glumci, mora se priznati da je posao urađen onako kako treba. Odzivi u misijama mešavina su semplova iz filmova i veštih imitatora, dok brifing-naraciju u potpunosti rade ovi drugi. Doduše, Lando Karlisian zvuči pogrešno; Vedž Antiles je OK, dok glas Mare Džejd, imperijalnog naratora, možemo da poredimo samo sa onim iz Mysteries of Sith, mission packa za Jedi Knight. Glas Boss Nassa, Gunganskog storytellera ne vredi komentarisati...

Način igre, pravila skupljanja i upotrebe resursa i borbenih angažmana nisu kopija Age of Empiresa, nego original. Sve je isto, čak i u slučaju da se ne zove tako. Imate četiri vrste resursa (hrana, ruda kao ekvivalent kamenu, karbon kao zamena za drvo i Nova kristali kao surogat zlata) i četiri „civilizacijska doba” (koji se ovde zovu „Tech levels”) za koje je potrebno skupiti određenu količinu resursa (hrane, Nove i građevina).

Dovoljno kvalitetna da nas zaokupi nedeljama, ali ipak nedovoljno za status kultnog mega-hita, ova igra zahteva da na neke stvari zažmurimo, a posebno na činjenicu da je fenomenalno zabavan sadržaj upakovan u dve godine staro pakovanje. No, većinu igrača to uopšte neće pokolebati.

Miodrag KUZMANOVIĆ