Pre dve godine, dok su neki vilenili po podrumima a drugi na terasama navijali za naše PVO snage, na „trulom” Zapadu „Fox” se udružio sa „Rebellionom” i podario svetu tada revolucionarni FPS Aliens Vs Predator. Potpuno novi osećaj igranja sa svakom od tri ponuđene rase doveo je do toga da se AvP proda u preko 500.000 primeraka i postane jedna od zvaničnih igara CPL turnira (vodeći turniri u multiplayer igranju).

Sada je „Fox” našao nove partnere u programerskoj kući „Monolith”. Dobro upoznati sa izrekom „Na greškama se uči”, programeri su u Aliens vs Predator 2 ubacili sve što je nedostajalo prethodnom izdanju i ispravili greške na koje su im igrači ukazivali. Na prvom mestu – radnju. Ni nalik prvobitnom ostvarenju, gde se svaka kampanja odvijala zasebno od drugih, bez dodirnih tačaka, ovde se misije prepliću na svakom koraku.

Igranje sa marincem je najjezivije ali i najnezanimljivije, verovatno zato što smo navikli da stalno vodimo vojnika „tet a tet” protiv hordi kojekakvih bića iz svemira. No, dok koračate u mraku, opremljeni samo baterijskom lampom na ramenu i jedino na šta se možete osloniti je radar, dobro će vas prepasti kada iznenada proleti ptica ili naglo pukne cev na obližnjem zidu.

Prilikom igranja sa Alienom i Predatorom prosto osećate moć koju oni poseduju. Za razliku od prve igre, gde Alien misije počinjete kao odrasli Dron, ovde imate mogućnost da igrate od trenutka kada se izležete iz jajeta, tj. postanete „face hugger”. Tumaraćete hodnicima bežeći od svega što poseduje bilo kakvo oružje, tragajući za prigodnom žrtvom na koju ćete se parazitirati. Kada nekome žestoko prigrlite glavu, dolazi verovatno najzanimljivi deo igre – rađate se unutar tela svog domaćina! Ostaje vam da zubima prokrčite sebi put kidajući kožu i srce žrtve i lomeći mu rebra, dok jadničak urliče na sav glas.

Kada se oslobodite, kao „chest burster” morate pronaći prigodnu hranu da biste se razvili u velikog Drona. Kada potpuno desetkujete kavez sa životinjama, masakr na LV-1201 može početi. Koristeći dva vizira („običan” i noćni), besomučno se pomažući svojim kandžama i repom, krčićete sebi put kroz nivoe sve do kraja misije. Kretanje po zidovima je još jedna stvar koju nikako ne smete propustiti – osećaj kada tiho šetate po plafonu baleći patos, a potom se bacite na žrtvu koja ni ne zna šta je snašlo, ne može se opisati; to treba doživeti.

Predator, mašina za ubijanje nikada nije bila jača i bolja. Arsenal pozamašan, preko kandži na rukama, štapova, diska koji se vraća kao bumerang (hm, pitam se ima li toga na buvljaku?), lasera na ramenu, pa sve do bacača mreža i oružja napunjenog plazmom. Kao što smo već navikli, Predator može postati nevidljiv, pri čemu troši energiju, a tu su i tri vizira (pored onog standardnog), za marince, Aliene i kombinovani, koji ćete često koristiti kada prelazite velike razdaljine, jer je najpregledniji iako mu to u startu nije bila namena. Skupljanje trofeja tj. lobanja mrtvih protivnika tokom misije se podrazumeva.

Multiplayer je zanimljiv i u osnovnom DeathMatch modu zbog razlike u rasama, ali ako vam ipak dosadi, tu su i Survivor (treba preživeti poslednji), Hunt (jedan igrač lovi ostale) i Evac (sa svojom ekipom treba stići do određene tačke, a drugi tim vas u tome sprečava).

Igru pokreće LithTech 2.5 engine koji za današnje vreme mnogima izgleda zastarelo, ali je u AvP2 potpuno opravdao svoju svrhu. Mnogi predmeti su suviše kvadratasti (na drveću se to najbolje primećuje), ali će zato igra korektno raditi i na slabijim računarima, što nije čest slučaj sa novim FPS ostvarenjima.

Zvuk je posebno dobar. Ne samo da orkestarska muzika prati atmosferu (energična u napetim scenama, a u drugom planu kada tumarate okolo), već su preuzeti i mnogi zvuci iz filmskih verzija – Alienov „vrisak”, Predatorov krik kada se zaleči, ili karakteristično „krkljanje” kada se sprema za lov.

Veštačka inteligencija je mogla biti bolje odrađena. Nijedan lik, ma koje rase bio, neće potražiti zaklon ili se sakrivati, već će svi jurišati direktno ka vama, praveći lake mete.

Još neki od propusta su loše preklapanje objekata u igri. Često će umrtvljeni likovi prosto „upasti” u podlogu, onemogućavajući vam da pokupite trofej kao Predator, ili smrskate glavu kao Alien. Skupljanje lobanja nije neophodno, ali kako su glave izvor energije Alienu, shvatate koliko ovaj propust iritira.

Problem predstavljaju i scene u igri koje se aktiviraju kada dođete na određeni deo nivoa (na primer, Alien koji hvata naučnika i odvlači ga u ventilacionu cev), koje se ponekad iz nepoznatog razloga ne dese. Često će ispasti da ste se zaglavili i ne znate šta vam je dalje činiti, a zapravo krivica nije vaša. Tada je jedino rešenje ponovno učitavanje ranije pozicije.

Bugovi i propusti su neosporno prisutni, ali ništa što jedan ili dva patcha ne mogu ispraviti. Sa druge strane, Aliens vs Predator 2 je svakako unikatna igra u svom žanru. Prilično zabavna, napumpana akcijom, na trenutke ledi krv u žilama. Preporučujem da je igrate u kasnim večernjim satima uz ugašena svetla, jer je osećaj tada potpun.

Milan ĐUKIĆ