Nikola Jevremović

20. decembar 2021.

Već godinama se trudimo da najurimo prokletu frazu „igrica” iz rečnika širokih narodnih masa. Srećom, vremena se menjaju, pa sav trud, mašta i talenat koji su potrebni da bi se napravila dobra igra konačno dobijaju zasluženu pažnju.

U svetu proze naučne i epske fantastike verovatno ne postoji zvučnije priznanje od Hugo Awardsa. Nagrada za književna dostignuća u ovom žanrovima uspostavljena je od strane jedne od najvećih sci-fi konvencija na svetu Worldcon, a dodeljuje se još od daleke 1953. godine. Da igre mogu da budu validan način pripovedanja smatralo se još 2006. godine kada se desio prvi pokušaj osnivanja posebne kategorije za ovaj vid digitalne umetnosti. Nažalost, interesovanje nije bilo na nivou. Nominovanih naslova bilo je 52, a glasalo je svega 98 posetilaca, tako da je prvoplasirani bio WoW sa tričavih 13 glasova, što nije bilo dovoljno za nagradu.

Petnaest godina kasnije epilog je drugačiji. Javnost je nominovala 145 igara, od kojih se šest plasiralo u finale – Hades, Animal Crossing: New Horizons, The Last Of Us: Part II, Spiritfarer, Blaseball i Final Fantasy VII Remake. Prva igra u istoriji koja je osvojila Hugo nagradu je Hades (tehnički, ove godine je izašla za nove konzole, dok za PC znatno ranije), remek-delo studija Supergiant Games (Bastion, Pyre), nakon što je sa skoro četiri puta više glasova potukao drugoplasirani Animal Crossing. Saga inspirisana grčkom mitologijom o Zagreusu, sinu Hada boga podzemlja, nagradu je zaslužila kilometrima vešto napisanih dijaloga koje izgovara preko 30 likova. Iz uprave ove manifestacije još uvek nisu načisto da li će sveža katergorija postati stalna. Nema razloga da se to ne desi, toliko je igara sa fenomenalnim pričama...