Nikola Jevremović

6. maj 2021.

Pored prosečnih korisnika računara i gejmera, kripto-groznica sve više skače po ganglijama i ekolozima. Osim što iza sebe ostavlja velike količine elektronskog otpada, globalni utrošak energije sve više poprima zabrinjavajuće razmere. Prema analizi Digiconomista, emisija štetnih gasova koju prouzrokuje ova praksa na godišnjem nivou je u rangu Švedske (53 megatona). Ideja zabrane deluje veoma primamljivo. Indija i Kina razmatraju tu opciju (doduše, Kina to čini da bi sopstvenu kripto-valutu pustila u promet). Upitno je koliko bi zakonske sankcije zaista pomogle očuvanju životne sredine? Upravo na to pitanje razne ekološke interesne grupe u jednoj američkoj saveznoj državi žele da odgovore. 

U ponedeljak, 3. maja, senator Kevin Parker, podneo je državnom senatu Njujorka predlog zakona (S6486) koji predviđa potpunu zabranu kripto-rudarenja u naredne tri godine. Cilj ovakve mere je da se u tom periodu precizno izmeri uticaj kopanja na životnu sredinu i njegov doprinos efektu staklene bašte, što bi bila osnova za zabranu širih razmera. Nije slučajno što je predlog upravo potekao iz ove države. Već nekoliko godina su oronule termo-elektrane u gradovima kao što je Drezden, Meka za kripto-rudare. Kompanija Greenidge Generation Holdings čije je sedište u istoimenoj elektrani, sredinom marta je objavila plan da do 2025. godine svoje kapacitete proširi do 500 megavata....

Čak i da se ova zabrana obistini, efekat staklene bašte je globalni problem, pa nije baš jasno kakvim se rezultatima nadaju ekolozi koji će suštinski samo da proteraju rudare u neku susednu državu. Ako ništa drugo, makar će Parker da pridobije glasove gejmera.