Nikola Jevremović

30. jul 2020.

Domoći se vrha IT industrije a da se ne pribegne nekom prljavom potezu je teško, ostati na tom vrhu još teže. Američki kongres je po ovom pitanju saglasan i, nakon godinu dana istrage, stotine sati svedočenja i prikupljanja preko milion dokumenata, rešen da zakonskom putem, nakon što nekoliko puta propita četiri poglavice, nekako reguliše poslovanja Amazona, Applea, Facebooka, Googlea i nekih budućih divova koji ih možda jednog dana zamene. Pred Amerikancima je izborna jesen, pa su kongresmeni iz obe partije insistirali na različitim aspektima poslovnih politika. Od demokrata, stizale su kritike za gušenje konkurencije, dok su republikanci rešetali zbog političke pristrasnosti i prevelike prisnosti sa Kinom. Narušavanje pravila slobodnog tržišta okosnica je optužbi i ono je redovna aktivnost svake od ovih kompanija.

Amazon – Kako je istakao kongresmen Dejvid Siselin (čelnik ovog komiteta), dualna uloga Amazona, koji je u mnogim prodajnim granama i domaćin i konkurent drugim kompanijama, suštinski je antikonkurentska. Kao primer je navedeno sistematsko sabotiranje prodaje jednog manjeg izdavača udžbenika koji se žanrovski podudario sa Amazonom. Počelo je zabranom nekolicine knjiga, da bi nakon 6 meseci kompletna ponuda bila potisnuta iz pretraživanja.

Apple – Za sličnu zloupotrebu nad distribucijom tereti se i kompanija iza iPhona, koja redovno iz svog App Storea uklanja aplikacije nezavisnih developera ukoliko iz njene kujne izađe neka iste namene.

Facebook – U inicjalnom pretresu, kompanija je optužena da je ilegalnim putevima pratila rast drugih kompanija u cilju da, ukoliko ne uspe da u potpunosti iskopira koncept i način rada, blagovremeno kupi potencijalnu buduću konkurenciju. Za konkretan primer, navodi se akvizicija Instagrama.

Google – Internet gigant našao se na radaru zakonodavaca nakon što su isplivali mejlovi između zaposlenih gde se otvoreno pričalo o ucenama manjih servisa. Takva sudbina zadesila je stranicu Yelp, čijem je razvojnom timu prećeno izuzećem iz pretrage ukoliko ne dozvoli Googleu da se posluži recenzijama restorana, koje bi kasnije u feedu predstavljao kao sopstvene.

Ovo su samo neke od optužbi. Kako istraga bude tekla, nesumnjivo će ih biti još. A kako su Džef Bezos (Amazon), Tim Kuk (Apple), Mark Zakerberg (Facebook) i Sundar Pičai (Google) odgovorili njih? Reklo bi se očekivano, iznošenjem gomile opštih mesta. Uglavnom su negirali bilo kakve ilegalne aktivnosti, a ako ih je eventualno i bilo, oni sigurno nisu bili upoznati sa njima. O suzbijanju konkurencije nema govora, čak naprotiv, inovacije nezavisnih početnika se podstiču.

Svi zakonodavci traže regulativu, a pojedini i razbijanje ovih kompanija na manje (Mask je svojevremeno u jednom tvitu to i predložio kao rešenje za Amazon). No, to je malo verovatno jer Kongres nema tu moć. Na tom telu je samo da sastavi zakonske odrednice za buduće poslovanje, što će lobisti dozvoliti nikada. Dva tela koja bi mogla da propišu neke penale za ove kompanije su Ministarstvo pravde i Federalna trgovinska komisija,  što se u slučaju Facebooka i Googlea već dogodilo. Kazne su u odnosu na novac kojim ove kompanije raspolažu bile mizerne. Ovo je tek početak istrage, a teško je oteti se utisku da je to početak apsolutno ničega.