Nikola Jevremović

24. jun 2020.

Procenjuje se da će naredne godine globalni profit od video igara dostići 180 milijardi dolara! Industriji očigledno dobro ide, pa pored poslovnog modela gde se za AAA naslove inkasira oko 60 dolara po primerku, cveta i onaj gde su igre besplatne a na igračima je da naknadno odreše kesu. Monetizacije se kreću od prihvatljivih, kada se naplaćaju samo neki estetski dodaci, do bezobraznih, gde će vas imućniji suparnik uprkos nedostatku veštine isprašiti jer je pazario premium opremu. Srećom, na najpopularnijoj platformi dovoljno je igara gde ovo nije slučaj. Sledi spisak od 10 naslova različitih žanrova. Pomenimo da, iako se ne radi o top listi, prvih pet po našem mišljenju nemaju bolje alternative.

Team Fortress 2 – Ćaća modernih herojskih multiplayer pucačina (Apex Legends, Overwatch, Valorant). Svoj put je započeo kao mod Quakea krajem 90-tih. Nastavak iz 2007. toliko je bio uspešan da je stvorio čitav žanr. Iako moderne pucačine krasi bolja grafika i kvalitetnija animacija, mehanika Team Fortressa 2 do danas je zadržala šmek. Na raspolaganju je 9 klasa a igra ne forsira određeni tip oružja za svaku od njih. 

Warframe – Ova sci-fi MMO pucačina iz trećeg lica ište nešto više truda od igrača koji tek počinju, ali važi za jedan od najboljih primera free-to-play sistema. Nema loot boxeva. Sve što se plaća može i da se zasluži razumnim brojem sati igranja. Količina sadržaja koju Warframe nudi je zapanjujuća. Pored kooperativnih misija gde levelujete i prikupljate opremu, tu su i velike open world zone, PvP režim, mountovi i tona oružja sa kojim unapređujete svoje sposobnosti.

Counter-Strike: Global Offensive – Prošlo je 20 godina od prvog izdanja i pravila su nepromenjena – tim terorista je tu da raznese određeni deo mape, a na timu „kontraša” je da ih u tome spreči. Global Offensive svojevremeno je sproveo dugo isčekivano poboljšanje grafike, fizike kretanja i balans samog oružja. Ukoliko volite šarene puške i noževe, skinova je brdo, pa izvol’te. Opravdano najpopularnija Steamova igra. 

Path of Exile –Diablo je jedan, njegovih kopija je mnogo a POE je ubedljivo najbolji! Dok je Blizzardova franšiza vremenom postajala sve jednostavnija za igranje, Path je krenuo u drugom pravcu, pa igračima nudi na stotine skillova, 7 klasa i gomilu pod-klasa sa preko 1.300 pasivnih sposobnosti za otključavanje. Ništa od ovoga vam ne služi na tacni, sve mora da se zasluži kroz poduže kampanje. Nakon toga – PvP turniri. Najbolje od svega, uskoro će drugi deo (kažu ove ili početkom naredne godine) u koji se premeštaju svi likovi koje ste mukotrpno levelovali. 

Crusader Kings II – Um caruje, snaga klade valja. Ako se pronalazite u ovoj poslovici Crusader je za vas. Ova strategija igrača smešta u ulogu srednjovekovnog vlastelina sa ambicijom da uspostavi svoju dinastiju. Uz vođenje kraljevstva, neophodno je voditi računa o bračnim savezima, naslednicima (koji preuzimaju presto kada bacite kašiku), arogantnim vazalima i proširenju teritorije kroz kompleksnu diplomatiju i solidnu količinu nepodopština (atentati, kidnapovanja).

Smite – MOBA žanr dovoljno je dugo aktuelan da nije nimalo jednostavno ponuditi nešto inovativno. Smiteu je to donekle pošlo za rukom. I dalje probijate linije fronta levelujući protiv miniona i suparničkih igrača, s tim što ovaj sukob između mitoloških bogova (u ponudi je 109) u odnosu na konkurenciju ima keca u rukavu. Pored uobičajene perspektive dostupna je i ona iz trećeg lica, kada likom upravljate tasterima WASD, pa je igra znatno dinamičnija. 

Battlerite – Ostajemo u okvirima MOBA žanra, i to u njenom najzanimljivijem aspektu – timskom makljanju, koje je fokus ove igre. Nema velike mape ni miniona niti periodičnih bossova. Tu je arena i dva tima koja se u njoj sukobljavaju. Kao i kod Smitea, likove kontrolišete WASD tasterima, s tim što je pogled „zakucan” u ptičijoj perspektivi. Sistem igre insistira na agresivnijem pristupu i kažnjava usporenost.

Destiny 2 – Nakon nekoliko sadržajnih ekspanzija (što besplatnih što onih sa cenom), ovaj već solidni sci-fi FPS postao je znatno sadržajniji, pa pored glavne kampanje koju prelazite solo ili sa dva saborca, možete da se uključite i u brojne raidove ili PvP. Igra je brza, arsenal poveći, a svako oružje krasi jedinstveni pasivni bonus. Inicijalno birate između tri klase – Titan, Warlock i Hunter, koje kasnije, u pod-klasama dodatno unapređujete. Destiny je kao poručena za one koji bi da se okušaju u nešto pristupačnijem MMO okruženju. 

Trove – Nije tradicionalan MMO kao WoW ili Guild Wars, a ni moderan kao Desteny 2. Infantilna četvrtasta estitika koja krasi ovaj naslov može da bude odbojna određenom broju igrača. Za sve ostale koji su za nešto opušteniji ton, Trove po sadržajnosti ne zaostaje za ozbiljnojom konkurencijom. Klasa je 16 i kreću se od standardnih kao što su Knight ili Gunslinger do onih neobičnijih – Candy Barbarian ili Dino Tamer. Po ugledu na Minecraft, igrači mogu i da sagrade sopstvene kuće ciglu po ciglu ili da udruženim snagama naprave posebne dimenzije (Club Worlds). 

Gwent: The Witcher Card Game – Jedna mini igra u Witcheru 3 toliko je bila popularna da je CD Projekt Red odlučio da napravi spin off. Gwent se ne oslanja na zadavanje direktnog damagea protivniku, već je poenta prikupiti dovoljno snažnu vojsku. Pobeđujete ukoliko zbir attack poena vašeg špila prevazilazi protivnički. Lore je dovoljno bogat, tako da su Poljaci ispravno odlučili da zagaze u vode kartaških igara.