Danas se skoro svaki, pa i posao dizajnera, umetničkog stvaraoca, slikara, može pojednostaviti i završni rad predati za veoma kratko vreme. Prava umetnička vrednost neće postojati, ali rezultati mogu biti impozantni i omogućiti laku zaradu. Program koji opisujemo pretvoriće bilo koju fotografiju u slikarsko delo urađeno u nekoj od mnogobrojnih tehnika. Koja će fotografija predstavljati uzorak zavisi od vaših ideja (koje imate čim vam treba program ovog tipa), posedovanja fotoaparata (danas to nije problem) i umešnosti da zamišljene ideje ostvarite (problem nastaje ako želite sliku belog medveda na santi leda dok Vatra svetog Elma liže katarku galije).

Program ne pretvara fotografiju u umetničku sliku automatski, već od vas zahteva da simulirate proces slikanja. Pre svega, potrebno je izabrati tehniku, tj. stil koji želite da oponašate, a zatim da mišem ili grafičkom tablom prelazite preko površina na fotografiji. Vrlo je bitno shvatiti da vi na taj način programu govorite u kom bi smeru trebalo da povlači poteze četkice. Uzmimo, čisto primera radi, horizontalnu žicu na dalekovodu. Vrlo je verovatno da bi slikar četkicom pratio liniju žice, a manje izvesno da bi je naslikao iz bezbroj sitnih vertikalnih poteza. Praćenjem prirodnog smera površina i objekata slici dajete realnost i uz sitne korekcije svojim potezima oponašate nečiji stil ili razvijate sopstveni.

Rezultati rada mogu biti veoma raznovrsni. Pre svega, postoji izbor tehnike kao što su ulje na platnu, akvarel, krejoni, mastilo itd. Recimo da ste izabrali ulje na platnu. Tada se kao podloga fotografije može postaviti neki od materijala koji oponašaju teksturu platna. Sama slika može biti gruba, urađena širokim četkicama. Što je četkica finija, to će na slici biti primetno više detalja. Ne treba preterivati, jer se primenom jako precizne i jako sitne četkice fotografija maltene samo kopira, bez utiska o nanosima farbe. Možda je i najbolje sliku obojiti širim četkicama, a zatim detalje izvući onim finijim, prateći ručno konture objekata i sitnih detalja. U Photoshopu se slični rezultati mogu postići alatkom Mixer brush.

Kako bi se proces što više podredio korisniku, postoji opcija uključivanja automatskog slikanja. To ne znači da će se slika sama obojiti, ali znači da sliku možete obojiti bez obraćanja pažnje na poteze četkice. Program će sam na osnovu elemenata na fotografiji odabrati najprirodnije poteze. Ovaj algoritam nije svemoćan, naročito kod monotonih jednobojnih površina, ali može znatno da ubrza izradu ove „digitalne prevare”.

Ne zaboravite, program radi samo sa već pripremljenom fotografijom. Ako kupite program misleći da ćete kreirati umetnički rad „od nule”, napravićete najveću grešku još od kako je Buridan želeo da uštedi kupujući magarca sa manjim IQ-om. Na sreću, postoji još mnogo faktora kojima utičete na krajnji rezultat. Na primer, možete izabrati ili čak editovati izgled četkice, odnosno trag koji će ona ostavljati na podlozi. Svaka četkica može da ima i nekoliko varijacija tako da se izbegava moguće ponavljanje poteza. Na četkice možete nanositi i boju, tako da neki delovi fotografije promene nijansu u zavisnosti od intenziteta nanete boje. Ako želite da postignete utisak reljefa i nanosa boje na platnu, među četkicama postoje i one koje prave ovakav 3D efekat. Nama lično sami tragovi koje ostavlja četka prilikom rada nisu ulivali nadu u konačan rezultat, međutim prevarili smo se. Slike koje dobijate na kraju zaista mogu da izgledaju verodostojno, a odličan efekat dobija se blagim stapanjem (blend) originalne fotografije sa naslikanom kopijom koju ste upravo stvorili. Mogućnosti programa su velike, a ključ je u eksperimentisanju s njim.