Broj 9, jun 1985.

U junu 1985. godine Izrael je povukao veći deo snaga iz Libana, potpisan je Šengenski sporazum između pet Evropskih zemalja, a dvojica albanskih dizača tegova prebegla su u Jugoslaviju prilikom takmičenja. U Beogradu je održan veliki koncert za pomoć gladnima u Africi - YU rock misija.

A „Svet kompjutera” bavi se pojavom velikog broja modela kompjuterskih štampača, poreklom uglavnom iz Japana. „Među štampačima za personalne kompjutere prvo ime je svakako Epson, čiji su modeli gotovo standard za kvalitetni i pouzdani igličasti printer... Jeftinijih modela najviše je iz firme koja je nekad bila poznata po šivaćim mašinama. To je Brother, koji je prvo prešao na pisaće mašine, da bi kasnije ambiciozno pokušao da ugrozi Epson na polju štampača... Novi štampač LCS-2400 poznatog proizvođača satova Casio ne može se svrstati među dosadašnje kategorije jer nema lepezu (daisy wheel) niti igličastu glavu (dot matrix). To je u osnovi fotokopir aparat. Ima ekran od tečnog kristala na kojem kompjuter - kao na displeju - formira sliku, koju štampač zatim bukvalno fotokopira na papir”.

Pisali smo i o jednom od prvih pokušaja da se napravi nepokretni poluprovodnički „disk” (tačnije „disketa”), odakle potiče i ime SSD. „Baziran je na Fujitsuovoj 1 MB mehurastoj memoriji (bubble memory) i sadrži okvir sa dva držača memorijskih kaseta, svaki od po 125 KB, i jedno emulaciono strujno kolo za vezu sa disketnim interfejsom... Dve kasete rade ili kao dve single-sided single-density ili kao jedna single-sided double-density disketa”.

Broj 81, jun 1991.

U junu 1991. Boris Jeljcin izabran je za predsednika Rusije, tada još dela SSSR. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije pobedila je na Evropskom prvenstvu u Rimu. A Jugoslavija je počela da se raspada - Slovenija i Hrvatska objavile su nezavisnost.

„Svet kompjutera” piše o Autodeskovom programu za animaciju 3D Studio. „Do sada smo mogli na dva načina da se bavimo kompjuterskom animacijom: da zaboravimo PC i kupimo Unix radnu stanicu sa basnoslovno skupim softverom ili da opet zaboravimo PC i da se igramo Amigom, tretirajući svoje trepetaljke kao animacije. Autodesk, tvorac poznatog AutoCAD-a, izneo je na tržište 3D Studio - pravi profesionalni sistem za animaciju... Ovaj program neće raditi bez i386 ili i486 procesora, 3 MB RAM-a, desetak megabajta na disku za program i još toliko za radni prostor”.

Začeci virtuelne stvarnosti pojavili su se, naravno, u igrama. „U Konferencijskom centru u Vembliju, London, prezentovan je novi način igranja - virtuelna realnost i mašina Virtuality 1000 SD. Korišćenjem savremene tehnologije moguće je stvoriti igre u kojima igrač vidi, čuje, opipava i interaguje sa veštačkim svetom oko sebe... Virtuality 1000 SD izgleda kao ogromna metalno-plastična stolica u koju udobno može da se smesti jedan igrač. Na kraju naslona za ruke je po jedan džojstik sa svake strane. Igrač dobija specijalnu kacigu u koju su ugrađeni kvadrofonske slušalice i dva kolor LCD displeja za stvaranje 3D utiska. Cena kompletnog sistema je oko 20.000 funti, a cena jednog igranja biće bar jednu funtu”.

Broj 189, jun 2000.

U junu 2000. godine Bašar el Asad, sin prethodnog predsednika, izabran je za novog predsednika Sirije. Na lidera SPO Vuka Draškovića pokušan je atentat u Budvi, a Dragan Jaćimović je prvi Srbin koji se popeo na Mont Everest.

„Svet kompjutera” bavi se operativnim sistemom Microsoft Windows Millenium Edition, najavljenim za drugu polovinu 2000. godine. „Iza bombastičnog ne nalazi se nikakvo čudo od operativnog sistema za novi vek, već evolutivni naslednik Windowsa 98 SE. Pored minimalnih promena u izgledu ikona, Start menija i Control Panela, on donosi nekoliko velikih i pregršt malih poboljšanja... Tu je opcija System Restore, koja po potrebi vraća sistem u stanje u kom je bio kad je poslednji put radio... Olakšano je uspostavljanje mreža i veze sa Internetom... Millenium će imati Internet Explorer 5.5 i MediaPlayer 7”. Dobre ideje, ali loša realizacija...

Pisali smo i o tada novom standardu za bežično prenošenje podataka - bluetoothu. „Dok je u 10. veku vikinški kralj Harald Plavozubi ognjem i mačem širio hrišćanstvo tadašnjom Danskom i Norveškom, nije ni pomišljao da će po njemu biti nazvan standard bluetooth, koji će doneti revoluciju u komunikacije dvadesetog veka. Bluetooth je nastao 1998. godine kao rezultat saradnje devet vodećih kompanija: 3Com, Ericsson, Intel, IBM, Lucent, Microsoft, Motorola, Nokia i Toshiba... Da li će bluetooth olakšati život užurbanom modernom čoveku ili će ga opteretiti još većom količinom podataka, ostaje da pokaže vreme”. Bogme je i pokazalo!