Gotovo eksponencijalnim rastom, Kaspersky Lab je narastao u kompaniju koja je prisutna u više od 100 zemalja sveta, i može da se pohvali prihodom većim od 600 miliona dolara u 2011. godini. Kompanija sarađuje sa hiljadama prodajnih partnera, tačnije 14.381 centrom za prodaju i/ili autorizaciju kopija njihovog nadaleko poznatog antivirusnog softvera.

Neposredan povod za održavanje nedavnog skupa jeste otvaranje kancelarije koja će biti zadužena za tržište Jugoistočne Evrope. Kancelarijom u Ljubljani upravljaće Dragan Martinovič, a pokrivaće tržišta zemalja bivše Jugoslavije, uz Albaniju, Grčku i Kipar.

Ponuda antivirusnog i bezbednosnog softvera iz Kaspersky Laba neprestano se proširuje. Pored najpoznatijih paketa Anti-Virus i Internet Security, kao i mnogih rešenja za poslovne korisnike, Kaspersky sve više pažnje poklanja i mobilnim platformama (Mobile Security, Tablet Security). Noviji, pa samim tim manje poznati paketi su i ONE i PURE. ONE je paket koji pod jednom licencom obuhvata zaštitu svih računara, pametnih telefona i tableta koje imate, dok je PURE mnogo više od programa za borbu protiv malicioznih programa jer nudi i administraciju više kopija ovog programa u lokalnoj mreži, čuvanje lozinki, bekapovanje podataka, čišćenje nepotrebnih informacija, pa čak i poboljšanje performansi sistema. Ako niste znali, postoji i Anti-Virus for Mac za zaštitu platforme koja je dugo važila za vrlo sigurnu, ali, nažalost, to više nije tako.

Na kraju konferencije je Dejvid Em (David Emm), viši analitičar za štetne softvere u Kaspersky Labu, govorio o trenutnim pretnjama malicioznog softvera, pa ćemo preneti nekoliko interesantnih podataka. Najnovija pošast su virusi koji uspevaju ne samo da se sakriju od Windowsa kao tzv. rootkit virusi, već se startuju pre operativnog sistema tako što se smeštaju u MBR (master boot record) hard diska! Broj aktivnih virusa i njihovih varijanti meri se milionima, od čega je čak 85 odsto za Win32 platformu. Na Android platformi već postoji nekoliko hiljada virusa. Zemlje sveta „najzaraženije” virusima su Bangladeš, Sudan, Sejšeli, Avganistan... Na toj listi Italija zauzima visoko 17. mesto, Hrvatska 35. mesto, na 38. je Grčka, a Srbija je na 71. poziciji.

Moglo bi se zaključiti da nismo tako mnogo zaraženi malicioznim softverom, a tome, naravno, doprinosi i Kaspersky Lab.