Ne znam za ostale, ali mene ovogodišnji predizborni cirkus (sada više nego ikada prisutan online, ali mnogo manje nego što će biti sledeći put) baca u posebno mentalno stanje. Teškom mukom moram da se samocenzurišem, a jagodice prstiju me toliko svrbe da prosto moram da pišem o nekoj političkoj opciji, pa makar crk’o. Zato biram jedinu o kojoj ima smisla raspravljati na stranicama „Sveta kompjutera”, iako ne učestvuje na izborima. „Pirati”, brace yourself!

Ako se nekada budete našli sa predstavnicima organizacije 99 posto, Piratskog pokreta i Anonimusa, brzo ćete shvatiti da ni oni sami ne znaju gde jedna grupa prestaje a druga počinje. Kažu, svi smo mi 99 posto (zdravorazumski tačno) i svi smo mi „pirati” (može li neko u zemlji Srbiji da kaže da nema kontakta sa piraterijom?) i svi smo mi legija (kako odoleti onako cool masci Gaja Foksa?). Otuda nejasne granice, i to je OK. To su, u stvari, tri lica istog globalnog kulturnog pokreta. Samo što se on u Evropi konkretizovao i u vidu partija, dok je u Americi prisutan kao mini-tehnoinkarnacija hipi pokreta, tj. Occupy.

Kada se u većoj grupi „pirata” (u širem značenju tog izraza) dotaknete tema kao što su uređenje društva, religija, politički sistem i slično, oni će imati dosta toga da kažu - citiraće Ničea ili Marksa, biće za izvorni komunizam ili anarhiju, juriće masone i iluminate, zalagaće se za elitizam ili demokratiju, za religijski pluralizam ili ukidanje organizovane religije... Jedino će se složiti oko toga da su korporacije zlo. Međutim, kada su konkretni, u realnosti utemeljeni predlozi u pitanju, biće ih malo. Prosto, koncentrisani su na rušenje establišmenta i filozofiju deljenja, bez mnogo razmišljanja o tome šta posle. Cyber hipici.

Ipak, neki od njih još odavno su obukli odela i dobro se snalaze na evropskoj političkoj sceni, a imaju i mnogo toga konkretnog da kažu. Na primer, Piratska partija je, prema jednom novom istraživanju, treća po popularnosti u Nemačkoj. „Pirati” su odavno stigli i do parlamenta EU. Možda deluje neobično to što se ovaj kulturni pokret praktično na svom rađanju odmah uozbiljio i razgranao u političkom pravcu, ali odgovor verovatno leži u činjenici da njegove korene možemo naći u Evropi, a ne u Americi, gde je njihov kulturno-aktivistički ekvivalent nastao kasnije i postao vašar ekscentričnosti i medijski spektakl, hronični ili prolazni - to tek treba utvrditi.

U oba slučaja, ovaj pokret ima važnu funkciju - da kulturu deljenja i nove vrednosti sa Interneta leakuje u društvo, i to u globalnoj razmeri, kao što je hipi pokret svojevremeno posejao novo kulturno seme u konzervativni američki i zapadni mainstream. Slobodnija društvena atmosfera koja je usledila omogućila je i liberalniji copyright zakon. Principi Safe harbour i Fair Use iz tog zakona predstavljaju važan sastojak formule za slobodni, otvoreni Internet kakav danas znamo, jer pružaju veliku slobodu korisnicima i kreativnu mogućnost korišćenja autorskog dela. Oni su ujedno omogućili i slobodu za korisnike i nastanak velikih internet giganata.

Takođe, iako globalnog karaktera, ovaj novi pokret uspeva da zadrži i svoje lokalne specifičnosti i da se bavi i konkretnim pitanjima iz okruženja. Ovo poslednje ne može se baš reći za srpske „pirate”, jer su oni propustili da u lokalu poentiraju u mnogo slučajeva.

Bilo kako bilo, borba za građanske slobode nastavlja se na novim frontovima i poprima tehnološki karakter, a paranoični teoretičar zavere sa folijom na glavi i „pirat” u parlamentu deo su iste, šire priče.

Kao hipici nekada, danas „pirati” (ili kako već želite da ih nazovemo) imaju važan posao - da budu otelotvorenje duha vremena i otpor konzervativcima. A što se njihove evropske političke grane tiče, biće zanimljivo videti hoće li odoleti izazovima i ostati verni svojim korenima.