Kada je „Microsoft” zvanično pustio u promet zapis poznat pod imenom MS Audio 4, u hakerskom društvu već je uveliko bio spreman program za razbijanje zaštite. Programče lascivnog imena Unfuck Hack anonimnog autora (naravno) bez problema skida zaštitu sa MS audio fajlova. Imali smo prilike da probamo program na kriptovanom fajlu koji se daje kao primer na MSN sajtu i zaštita je, bez oštećenja glavnog fajla, nestala bez traga za nepun minut!

Ovo je prilično jak udarac „Microsoftovom” konceptu zaštite prava i forsiranju e-commercea (elektronske trgovine i naplate intelektualne svojine). Do sada su „Atlantic” i „Columbia” (deo „Sonyja”) objavili da rade sa „Microsoftom” na distribuciji muzičkih sadržaja koji bi se preuzimao preko mreže. Saradnja se najvećim kompanijama na ovom planu meri se stotinama miliona dolara i „Microsoft” će morati dobro da se pomuči kako bi MS audio zadržao status SDMI-compliant (znak da je odobren od specijalne grupe „Inicijativa za sigurnu digitalnu muziku”, zadužene za bezbednost digitalnih sadržaja).

Odbrana i zaštita

Program pod imenom Unfuck Hack, kao i prethodnici AudioJacker i Total Recorder, pokreću interesantna pravna i tehnička pitanja. Kevin Unangst, „Microsoftov” menadžer MS Audio projekta, kaže da je glavni problem u tome što program mora da emituje zvuk na izlaz, a odatle nije uopšte problem snimiti ga digitalno. „Tu nije problem u tehnologiji, nastavlja Kevin, niko nije probio zaštitu Windows Media”. Ta konstatacija je suštinski ispravna, ali praktično je svejedno koji deo lanca je popustio, očigledno je da zaštita ne funkcioniše. Na sličan su način mnogo tvrđu zaštitu DVD-a razbili norveški hakeri.

U međuvremenu, kompanije okupljene oko SDMI spremaju novu arhitekturu obezbeđenja zasnovanu na „vodenom žigu”. Slično kao što plugin Photoshopa ubaci u sliku „nevidljive” bitove koji kasnije služe za identifikaciju, tako bi u zvučni zapis bile ubačene „gluve”, nečujne identifikacione sekvence. Ljudsko uho ove sekvence ni na koji način ne bi moglo da primeti, a uređaj za reprodukciju bez njega ne bi hteo da se pokrene. Ovaj način anulira mogućnost elementarnog prepisa snimanjem izlaza, jer bi na taj način bio „pokupljen” i potpis. Pošto se sekvence protežu kroz ceo zapis, čak ni skraćivanje pesama ne bi pomoglo. Stariji čitaoci setiće se sistema zaštite VHS kaseta pod imenom „Makrovizija”, koji je radio na gotovo identičan način, a danas je svaki video rekorder opremljen čipom koji proverava prisustvo zaštitnog signala. Međutim, svaki pirat iz doba ZX Spectruma i Commodorea 64 zna suštinu - ako računar može nešto da emituje, može i da snimi.

Kvalitet i popularnost

Jedan argumenata u prilog MP3 originala je svakako kvalitet, jer kvalitet „no name” MP3 fajlova drastično varira; neretko se dešava i da se pod istim imenom vodi nekoliko različitih pesama, različitih izvođača.

Da „Microsoft” ozbiljno računa sa svojom tehnologijom pokazuje i potez „Columbia Recordsa”, koji je novi singl Maraje Keri „HeartBreaker” ekskluzivno objavio na MSN WindowsMedia.com. Najpopularniji plejeri WinAmp i Sonique, kao i integrisani sistemi kao što su Sonic Foundry i MusicMatch, takođe podržavaju „Microsoftov” novi sistem.

Prema najnovijim istraživanjima, MP3 pesme su postale najpopularniji zahtev na pretraživačima. Procenjuje se da aktivnih „slušača” ima preko 40 miliona, što je poprilično tržište. Svakog dana pojavi se na stotine dodataka, programa za slušanje, pravljenje baza i slično. Interesantan je i podatak o stopi rasta popularnosti. U leto prošle godine WinAmp je imalo oko 300.000 korisnika, da bi se taj broj do danas udesetostručio. Na berzi je svakako bitno da neka firma donosi novac, ali je daleko bitnija stopa rasta. Tako firme koje imaju projekte vezane za MP3 dvostruko profitiraju, i skakanjem akcija i prodajom.

Plejeri za džep...

Na hardverskoj MP3 sceni takođe je sve „toplije”. Po ceni od 88 dolara može se kupiti dodatak koji se priključuje između satelitskog risivera i PC računara i omogućava da se snima MP3 muzika koju satelit emituje non-stop. Na početku dana napravi se spisak i računar se ostavi da radi, a kada „naiđe” pesma sa spiska računar je jednostavno snimi na hard disk. Ovaj princip neprekidnog emitovanja odavno se koristi kod teleteksta.

Sve se više firmi koje se bave kućnom elektronikom uključuje u trku za osvajanje tržišta prenosnih MP3 uređaja. „Philips” je nedavno objavio da se početak serijske proizvodnje njegovog MP3 uređaja može očekivati početkom jeseni.

Gotovo svi modeli novih serija plejera omogućavaju promenu softvera, tako da će biti lako pratiti eventualne promene u standardima. Na sceni se pojavljuje (i sa nje i nestaje) dobar broj malih firmi sa originalnim idejama. RaveMP je uređaj vrlo neobičnog oblika, obogaćen digitalnim adresarom/imenikom.

Standard za količinu memorije u ovim prenosnim uređajima je 64 MB, što je na granici upotrebljivosti. Ako su vam pesme snimljene sa najčešće upotrebljavanim parametrima (128 Kbit/s, 44 kHz, stereo) u 64 MB staje oko 70 minuta muzike. Ukoliko se odlučite na obaranje kvaliteta, počeće da se gomilaju duple pesme, što baš i nije praktično. Opravdanje leži u ceni memorije koja u vrednosti uređaja učestvuje sa više od 60 odsto. Kako je veliki broj firmi najavio početak rada na razvoju memorija od alternativnih materijala, to treba da znači da bismo mogli da očekujemo značajno pojeftinjenje, odnosno povećanje upotrebljivosti uređaja ovog tipa.

...ili za ruku

U međuvremenu, ljubitelji MP3-a željno očekuju završetak radova nekoliko firmi na plejerima koji će čitati sa CD-ROM-ova. S obzirom na to da većina svoje kolekcije i drži na jeftinim CD medijima, čini se da je to jedino pravo rešenje i za kućne Hi-Fi sisteme. Razne firme najavljuju skoro puštanje u prodaju, a za sada je tome najbliže MamboX P300. Ovaj diskman čita i MP3 i obične audio CD-ove (detalji na www.mambox.com/p300.htm). Jedina loša strana ovakvih rešenja jeste moguće „preskakanje” koje se ne javlja kod modela koji sadržaj drže u memoriji.

Konačno se pojavljuju i upotrebljivi ozbiljni, prenosni uređaji kao što je Remote Solution Personal Juke Box. „Puni” se preko USB porta, a ima hard disk veličine 4,3 GB. Zahvaljujući kešu od 10 MB, disk se zavrti jednom u deset minuta. Najavljena cena je oko 800 dolara, što je priličan iznos imajući u vidu da za tu količinu možete kupiti i dobro opremljen kućni računar. Da proizvod ipak ima svoje tržište potvrđuje i aukcija za prvih 50 primeraka sprovedena na sajtu www.mp3.com, na kojoj su ponude dostizale i tri puta veće iznose od početnog.

U mobilnom telefonu

Firma „Samsung” objavila je vest o svom novom mobilnom aparatu popularno nazvanom MP3 Phone. Kao što samo ime kaže, u ovaj mali telefon integrisan je i MP3 plejer. Telefon je moguće priključiti na PC kompjuter i tako lako menjati raspoložive pesme u memoriji telefona. S većom baterijom možete pričati 160 minuta ili slušati muziku 11 sati.

Ipak, hit 2000. godine lako može da postane Watch Phone. Ovo je prava stvar za ljubitelje agenta 007, jer se telefon nosi kao sat. Iako je veoma mali, stručnjaci „Samsunga” su u ovaj proizvod ugradili 30 funkcija, među kojima su glasovno biranje telefonskog broja, vibracija, telefonski imenik i LCD ekran sa animacijama i, naravno, MP3 dekoder.

U automobilu i kod kuće

Pored prenosnih uređaja za slušanje MP3 muzike, u poslednje vreme se priča o auto-modelima. U suštini, radi se o prerušenim „Pentium” računarima, bez monitora, tastature i miša, ali sa CD-ROM-om i velikim hard diskom. Glavni dodatak je daljinski upravljač koji je samo produžena tastatura. Uređaji dolaze sa Ethernet priključkom, tako da se lako vezuju na klasičnu mrežu. Glavna razlika je u robusnosti, jer se ovakvi uređaji koriste u automobilu i izloženi su različitim potresima.

Pojavili su se i dodaci za Sony Playstation koji omogućavaju da i ova popularna konzola dekodira MP3 zapis. Po ceni od 60 dolara dobija se dodatak koji se uključuje u paralelni port sa zadnje strane uređaja. Ovo je prilično jeftino rešenje za slušanje MP3 muzike bez računara i to preko kućnog uređaja. S druge strane, nesekvencijalno čitanje konzolama nikada nije bilo jača strana, pa ako uključite opciju shuffle, spremite se na čekanje od desetak sekundi između pesama.

• • •

Sve u svemu, tek će pojava jeftinijih kućnih sistema, nezavisnih od računara, učiniti da prava euforija počne. Velike firme imaju ogroman sukob interesa, jer se većina bavi i produkcijom; čak i da se pojavi relativno siguran sistem za obezbeđenje, pad prihoda je neminovan. Broj slušalaca se neumitno približava kritičnoj masi kada će i taj gubitak postati beznačajan u odnosu na dobit.