Dana 30.3.2011 - 05:32 - Zemljotres jačine 7,3 stepena Rihterove skale dogodio se u Jadranskom moru u blizini obala Crne Gore i Hrvatske.

30.3.2011 - 05:33 - Izdato je upozorenje o mogućem cunamiju.

30.3.2011 - 05:34 - Vodeni zid veličine pet metara stigao je do crnogorskog primorja i izazvao velika razaranja.

30.3.2011 - 05:40 - Prvi izveštaji sa terena ukazuju na oštećenja velikih razmera, čitava primorska naselja su zbrisana sa lica zemlje i strahuje se da će se žrtve zemljotresa i cunamija brojati hiljadama.

Na sreću, vesti koje ste videli su lažne. One su samo deo istraživanja koje je sproveo državni Univerzitet u San Dijegu u periodu od 28. do 31. marta ove godine. Pretpostavljamo da je slučajnost što je istraživanje obavljeno samo nekoliko nedelja nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija koji su zadesili Japan, ali je upravo zbog tog događaja i ovaj test dospeo u žižu javnosti brže nego što bi se u prvi mah moglo očekivati.

Vežba koja je nazvana X24 Europe (x24.eushare.org) sprovedena je u cilju istraživanja koliko društvene mreže i korišćenje Interneta mogu da doprinesu boljem izveštavanju sa lica mesta, ali i da pomognu prilikom minimizovanja posledica katastrofe. U okviru vežbe obuhvaćene su Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija, i tu je demonstrirano na koji način društveni online mediji i Internet mogu da pomognu prilikom rešavanja problema neposredno nakon ove virtuelne katastrofe i u narednih šest meseci prilikom saniranja posledica.

Ostaje nejasno zašto je baš naš region odabran za ovakvu vežbu. Jedan od razloga možda je slabije razvijena internet infrastruktura u odnosu na države zapadne Evrope, pošto bi ovde zbog te činjenice bilo logično da dobijeni rezultati budu predstavljeni kao minimalna vrednost učinka društvenih mreža. Kako god, izabrana lokacija je posebno interesantna nama koji živimo na prostorima obuhvaćenim ovom vežbom.

Cilj vežbe bio je da se istraži kako se na osnovu podataka dobijenih sa lica mesta korišćenjem cloud okruženja mogu dobiti korisne informacije i obaviti proces obaveštavanja javnosti. Istraživanje je bilo usmereno na praćenje informacija u realnom vremenu na Twitteru, sa geotagovanjem podataka i pripremljenim (Photoshopom retuširanim) fotografijama i video zapisima katastrofe. Eksperiment je obuhvatao i ostale načine komunikacije korišćenjem informacionih tehnologija koje su ostale neoštećene u virtuelnom razaranju. Početna premisa uzela je u obzir zatečeno stanje, u gde se kaže da je obala u primorskim mestima uglavnom strma i da se antenski predajnici mobilnih operatera zbog toga uglavnom nalaze visoko iznad nivoa mora. Infrastruktura je ocenjena kao robusna, pokrivenost signalom dobra, a brzina protoka podataka velika (veća od 7 Mbit/s). Praćene su komunikacione sposobnosti preko platforme Skype, za koju je rečeno da nudi kvalitetan audio i video signal i da podržava različite platforme, GChata (Gtalka), za koji je navedeno da je najlakši za korišćenje, ali da nudi mali propusni opseg, i kod nas nepoznatog Inmarsat BGAN-a, koji nudi mogućnost mobilnih poziva i broadband data konekcije svuda u svetu. S obzirom na to da taj sistem kod nas nije u upotrebi, pretpostavljamo da su ga kreatori vežbe postavili kao sredstvo pomoću kog komuniciraju spasilačke ekipe.

Po pitanju upotrebljivosti, ocenjeno je da su se mobilni predajnici pokazali kao najbolje sredstvo za komuniciranje preko Interneta jer je njihov sistem održavanja najrobusniji, često su samonapajajući, a najkritičnija tačka su sami mobilni uređaji, odnosno nemogućnost punjenja njihovih baterija u uslovima totalnog razaranja infrastrukture. Stoga je i u okviru vežbe u prvih nekoliko časova bilo najviše informacija, čiji je broj vremenom rapidno opadao. Zaključeno je da su se tokom vežbe kao najupotrebljivije aplikacije pokazale Google Apps (Android i iOS), Skype (na svim operativnim sistemima), HootSuite Social Media Dashboard (za sve vrste mobilnih operativnih sistema), TweetDeck (za sve OS-ove) i JustinTV (za iOS platformu).

Bitno je naglasiti to da je vežba bila otvorenog tipa i da su mogli da učestvuju svi oni koji su pratili određena pravila. Jedno od osnovnih je da se početak svake verbalne i email poruke započinje rečima „THIS IS A TEST - NOT REAL”, i to na jeziku osobe kojoj se vrši obraćanje, dok je u slučaju Twitter i Facebook komunikacije svaka poruka morala da započne rečima „#X24Europe TEST - NOT REAL”.

Cilj vežbe bio je na tome da se pokaže da je korišćenjem besplatnih ili veoma jeftinih postojećih online sistema i alata moguće koordinisati rad na terenu i obezbediti pomoć žrtvama ovakve prirodne katastrofe. Možemo samo da se nadamo da nam ovakvo saznanje nikad neće zaista zatrebati. Ako ništa drugo, praćenje situacije, pa makar ona bila i virtuelna, naročito nakon svega što smo videli u Japanu, izaziva mnogo jače emocije nego što bi se to moglo zaključiti iz jednog novinskog članka.