Gotovo je neverovatno da jedan Industrial Light and Magic, gigant na polju specijalnih efekata koji je decenijama pomerao granice moderne kompjuterske animacije, sve ove godine nije napravio sopstveni film, već se bavio pravljenjem efekata za tuđe projekte. Taj teški propust biće ispravljen ovog marta, kada bi trebalo da stigne novi film Gora Verbinskog - dugometražno animirano ostvarenje „Rango”. Nakon što je završio rad na trilogiji „Pirati sa Kariba”, Verbinski je poželeo da napravi „mali” film. U pitanju je bila priča na kojoj je godinama radio sa Dejvom Šenonom, Džonom Loganom i Džejmsom Birkitom. Na našu sreću, prilično nepromišljeno, odlučio se za kompjuterski animirani film koji je sve samo ne mali. Ostalo je, kako kažu u vesternima, legenda...

„Rango” je priča o kameleonu koji živi izolovan u terarijumu jedne prosečne američke porodice. Kada se igrom slučaja izgubi usred pustinje Mohave, naš mali heroj naći će usmaljeni gradić čije živopisne stanovnike muči nestašica vode. Kameleon uzima šerifovu zvezdu i daje sebi ime Rango, ali pre nego što pomogne svojim novostečenim prijateljima, moraće da otkrije mnogo toga o samom sebi.

Visokobudžetni kompjuterski animirani filmovi sinonim su za glasove velikih holivudskih zvezda, pa ni „Rango” nije izuzetak. Uloga naslovnog lika poverena je Džoniju Depu, koga je Verbinski zainteresovao za projekat još tokom snimanja „Dead Man’s Chesta”. Takođe, u skladu sa svojim ranijim filmovima, Verbinski je okupio i impresivan prateći ansambl slavnih imena. Tu su Ajla Fišer, Bil Naji, Ebigejl Breslin, Ned Bejti, Alfred Molina, Rej Vinston, Heri Din Stenton, Rej Vinston i Timoti Olifant.

Produkcija animiranih fimova danas se uglavnom sastoji iz nekoliko dana snimanja glasova glumaca i mnogo meseci animacije. Jedan od razloga zašto je moguće da se u ovim filmovima nađe mnogo slavnih imena je što svi oni snimaju glasove za svoje uloge sami, u vremenskim terminima koji najbolje odgovaraju njihovim rasporedima. Verbinski je i ovde odlučio da odstupi od kanona i tokom dvadeset dana okupio je sve glumce na snimanju, kako njihovih glasova tako i referentnih kadrova za animatore. To nije bio klasični motion capture, tačnije digitalizovanje pokreta glumaca, već ono što režiser voli da zove „emotion capture”, snimanje izraza i kretanja glumca koji služe kao smernice animatorima da kasnije prilagođavaju likove koji, iako antropomorfni, nikad nemaju sasvim ljudske kretnje.

Finalni rezultat ovog projekta, veliku Rangovu avanturu, moći ćemo da vidimo u bioskopima od 17. marta. Verbinski je uveren da, iako je mračniji i ozbiljniji od onog što se smatra prosečnim crtanim filmom, „Rango” sadrži dovoljno humora i zabave da se svidi i mlađoj publici. Stariji ljubitelji klasičnih filmova će skoro garantovano biti oduševljeni.