Već nekoliko puta smo na ovim stranicama pisali kako konvencionalni programi za „proizvodnju” muzike polako ali sigurno napuštaju scenu i prepuštaju vladavinu novim i svežijim ostvarenjima. Prekretnica se desila pojavom programa koji koriste takozvani „looped” sistem, odnosno sistem periodičnog ponavljanja semplova, čiji su najubedljiviji izdanci NBT (New Beat Trancemission) i ACID. Ovog puta pred nama je novo ostvarenje iz ovog žanra koje su nam servirali programeri okupljeni oko do sada nepoznate firme „Aludra Software” iz Kanade.

Kada prvi put budete startovali Beat 2000, neodoljivo će vas podsetiti svojim izgledom na NBT, no to naravno nije nikakav minus jer je komandni interfejs veoma lepo dizajniran, a što je još važnije veoma je funkcionalan i bez suvišnih opcija i komplikacija. Poboljšanja u odnosu na NBT su brojna, mada se suštinski ne primećuje nikakav pomak - kao da se radi o novoj verziji NBT-a, a ne samostalnom novom programu. Međutim, krenimo redom.

Prva novina se odnosi na to da je sada u toku snimanja pesme, odnosno njenog nastanka, moguće menjati jačinu (glasnost) semplova, te tako možete pojedine semplove utišati kada nisu potrebni ili ih pojačati kako bi podvukli određeni deo pesme, a da ih ne isključujete i uključujute iznova i iznova. Ova opcija je posebno nedostajala u NBT-u jer su pojedini semplovi nekako odsečno delovali prilikom isključivanja, što je veoma kvarilo utisak o pesmi, a moglo se izbeći jedino ako se dotični sempl isključi tačno na vreme, što je ponekad bilo nemoguće. Druga novina odnosi se na upotrebu efekata, a ogleda se u tome da se neki sempl umesto levim dugmetom miša pozove desnim, što automatski izaziva njegovo markiranje kao efekat sempla, a za rezultat ima reprodukciju samo jedanput. To je prilično zgodno, jer tako možete da zaboravite na sempl i pozovete ga tek kad opet bude potrebno. Naravno, ovo poboljšanje jedino ima smisla kada baratate sa većim brojem semplova i ne možete da ih dovoljnom brzinom sve kontrolišete.

Možda najveće unapređenje predstavlja deo Beat 2000 pod nazivom Pro 2000, koji je ACID u malom, odnosno, vašu kreaciju predstavlja linijski kao što to čini ACID, dozvoljavajući vam time da eventualne greške i previde u pesmi ispravite i dovedete u red. Tek kad pokrenete Pro 2000, vidite koliko nešto što vam se činilo savršenim to u stvari nije, jer bilo bi veoma čudno da baš sve semplove dok snimate pesmu uključite na vreme sa tačnošću od milisekunde. Ovde se svi propusti u vidu kašnjenja semplova ili preranog reprodukovanja rešavaju prostim pomeranjem po vremenskoj skali, koja neodoljivo podseća na onu iz ACID-a.

Beat 2000 ima još dva potprograma. Prvi je Audiomatik koji predstavlja osakaćenu verziju programa kakvi su Sound Forge ili Audio Master i koji je dosta spor pri radu sa glomaznim fajlovima, a samim tim i prilično neupotrebljiv, sem za neke sitne posliće. Drumatik je neka vrsta ritam-mašine, a po subjektivnom mišljenju nešto je kvalitetnija od one ugrađene u NBT.

Novina za pohvalu jeste to što izlazne fajlove možete snimati (pored internog zapisa i standardne palete wav zapisa) u MP3 tehnologiji, a to trenutno ne nudi nijedan program na tržištu. Program podržava i upotrebu neke vrste skinova kao u WinAmpu, pa se izgled radnog ekrana može menjati po želji. Nažalost, još ne postoji mogućnost samostalnog kreiranja skinova.

Za današnje uslove Beat 2000 nema velike hardverske zahteve. Pored Direct Sound kompatibilne zvučne kartice, minimum su Pentium procesor na 60 MHz, 16 MB RAM-a, 10 MB prostora na disku i još dodatnih 20 MB za eventualnu upotrebu za virtualnu memoriju.

Iako Beat 2000 predstavlja logičan korak unapred, još uvek nije preboleo neke dečije bolesti kao što je ograničenost na upotrebu unapred definisanih semplova, odnosno nemogućnost da se preko tastature unose pojedinačni zvuci. I pored toga, pomoću njega možete da uradite impresivne stvari, ali to po svemu sudeći ostaje za kućnu upotrebu. Za više informacija o programu i autorima konsultujte www.aludra.com.