Bar-kodovi predstavljaju univerzalan sistem za čuvanje informacija o proizvodima. Bez obzira na to da li se radi o nekim malim predmetima kao što su žvake, novine ili časopisi, o hrani ili skupim tehničkim uređajima, na svakom od njih nalaze se bar-kodovi, koji uz pomoć odgovarajuće opreme (bar-kod čitača) omogućavaju jednostavnu i efikasnu identifikaciju. Uostalom, kada ste poslednji put videli prodavačicu u supermarketu da ukucava cenu nekog proizvoda? Umesto toga, ona samo provuče proizvod kroz bar-kod čitač i cena se zajedno sa imenom proizvoda automatski prosleđuje do kase. Osim onoga što mi vidimo na kasi, proces očitavanja bar-koda služi i za još neke poslove, ali pošto oni nisu bitni za našu temu, nećemo da širimo priču više nego što treba.

Jednu stvar ipak treba da pomenemo. Da bi se koristili bar-kodovi, svaka kompanija mora da dobije svoj GS1 kompanijski prefiks, na osnovu koga se kreiraju GS1 identifikacioni ključevi za označavanje proizvoda putem bar-kodova. GS1 je organizacija koja se bavi problematikom primene bar-kodova i ona ima članice u više od 100 država u svetu, među kojima je i Srbija. To znači da su bar-kodovi standardizovani i da postoje tačno definisana pravila kako i kada se koriste određene vrste bar-kodova. Tih vrsta, pak, ima zaista mnogo. U najkraćim crtama, u maloprodajnim objektima treba da se koriste EAN/UPC bar-kodovi, prilikom štampe promenljivih informacija (serijski brojevi uređaja, na primer) najpogodniji je GS1-128 tip bar-koda itd. U poslednje vreme sve popularniji postaju 2D bar-kodovi, koji su četvrtasti i umesto klasičnih uspravnih linija izgledaju kao matrica, a prednost im je to što na istoj površini mogu da čuvaju mnogo veću količinu informacija.

Nakon ovog malo dužeg uvoda o bar-kodovima konačno smo stigli i do pograma uz čiju pomoć mogu da se po opšte prihvaćenim specifikacijama kreiraju bar-kodovi. Barcode Studio je alat koji omogućava da se bukvalno za nekoliko minuta dobiju kvalitetni bar-kodovi spremni za štampu i dalje korišćenje. Iako je program jednostavan za korišćenje, njegova upotreba podrazumeva makar osnovno predznanje iz ove oblasti. To znači da korisnik mora da zna za kakvu se svrhu kreira bar-kod i, još važnije, da zna da odabere pravi tip bar-koda. Nakon toga, potrebno je da se unesu informacije koje bar-kod treba da sadrži, kao i podatak o izlaznoj rezoluciji. Veća rezolucija omogućiće bolju čitljivost bar-koda čak i na manjim dimenzijama. Takođe, potrebno je da se definišu i tačne dimenzije bar-koda, pošto je kod pojedinih tipova odnos stranica od suštinske važnosti za prepoznavanje slike kao bar-koda. U nekim slučajevima kao što je, recimo, EAN13 bar-kod, koji se često koristi u evropskim državama i kod nas kada se radi o maloprodajnim objektima, postoji mogućnost blagog kompresovanja ili razvlačenja dimenzija (od 80 odsto minimalno do 200 odsto maksimalno) da bi bar-kod stao na proizvod ili da bi bio bolje čitljiv. Nakon još nekoliko sitnih detalja, bar-kod može da se eksportuje ili odštampa.

Eksportovanje može da se obavi na više načina, preko clipboarda (u vidu slike ili kao metafajl) u neku drugu aplikaciju ili direktno snimanjem u grafički fajl. Ipak, pre nego što se obavi sam čin eksportovanja, trebalo bi proveriti još jednu „sitnicu”. U gornjem desnom uglu prozora programa postoji odeljak označen kao Status. U njemu se nalaze informacije od vitalnog značaja za kasniju upotrebu bar-koda. Najvažnija stavka u tom odeljku je devijacija (Deviation). Ona nam pokazuje koliko je generisani bar-kod čitljiv. Idealno je da devijacija bude 0 odsto, sve do 10 odsto spada u granicu tolerancije, a već za sve više od toga postoje šanse da bar-kod neće biti čitljiv kako treba. Ekstreman slučaj je kada se ovde pojavi upozorenje da bar-kod ne sadrži sve informacije (to je slučaj, recimo, ako je suviše sitan ili suviše kondenzovan). Najbolji način da se svi ovi mogući problemi izbegnu jeste da se prilikom kreiranja bar-koda čekira opcija Optimal size, koja će sama podesiti dimenzije bar-koda u zavisnosti od odabranog tipa.

Zbog materije, što većini čitalaca verovatno nije blisko, rad u programu Barcode Studio može da se učini komplikovanijim nego što to zaista jeste. Jedini pravi problem kod verzije koju smo probali jeste to što preko generisanog kôda postavlja žig na kom piše da je kôd generisan u demo modu, tako da je taj bar-kod neupotrebljiv u praksi.