Hajde odmah na početku da pobijemo jednu zabludu: bez potrebe za ikakvim političkim konotacijama, prema svim istraživanjima, SAD nema u ponudi najveće brzine Interneta na svetu, čak dosta i kaska za svetom. Činjenice govore da se u zemljama manjim od SAD, koje imaju daleko manju površinu, manji broj građana i druge geografske pogodnosti, nalazi najbolja ponuda brzog (broadband) Interneta.

Južna Koreja je jedna od takvih zemalja. Tokom februara vlada te zemlje najavila je da će Južnokorejci uživati u blagodetima brzine 1 Gbit/s do 2012. godine. Žitelji Japana već uveliko surfuju brzinom 100 Mbit/s. Ako skoknemo do Evrope, i u Velikoj Britaniji su nedavno najavili istu brzinu kao i u Japanu za sve svoje građane. Jedno od relevantnih istraživanja koje kvartalno sprovodi firma Akamai (www.akamai.com/stateoftheinternet/) govori da se najbrže surfuje u Južnoj Koreji (u proseku 15 Mbit/s), dok SAD zauzima tek 17. mesto. U rezultatima iz poslednjeg kvartala 2008. godine vidi se da je prosečna brzina surfa u svetu deset puta manja nego u Južnoj Koreji - 1,5 Mbit/s.

Dakle, gde su tu nalaze SAD? Recimo, država Mizuri nema u svim delovima broadband, ali ima provajdera broadband pristupa najveće brzine u SAD - Charter Communications, koji je pre nekoliko meseci ponudio za pojedine delove ove savezne države brzinu 60 Mbit/s. Slično, samo u pojedinim delovima SAD, Sprint je ponudio broadband brzine veće od 50 Mbit/s. Da ne bude baš sve tako crno za Amere, nedavno je Cablevision Systems najavio brzinu 101 Mbit/s za 100 dolara mesečno korisnicima u Njujorku, Nju Džerziju i Konektikatu.

Zemlje Skandinavije, koje prema mnogim pokazateljima prkose svetskoj ekonomskoj krizi, istovremeno spadaju u zemlje sa najnižim cenama Interneta, nudeći pri tom velike brzine broadbanda na kojima im zavide i u SAD. Uzećemo kao primer Norvešku, zemlju koja se prema istraživanjima uvek nalazi u prvih deset zemalja sveta po odnosu cene i brzine, i provajdera Lyse (www.lyse.no). Iz obične elektrodistributivne kompanije, što je bila do 2002. godine, firma je veoma brzo postala jedan od vodećih provajdera brzog Interneta u Norveškoj. Firma je toliko razvila taj deo biznisa da trenutno više „isporučuje” Internet nego struju. Ovaj norveški provajder interesantan je iz dva razloga. Prvo, odavno se nude simetrične brzine 10, 30 i 50 Mbit/s (i uploada i downloada). Ovo je veoma važno, jer kod nas samo nekoliko provajdera nudi brze asimetrične veze (16 Mbit/s download i 768 Kbit/s, uglavnom za firme) i to po relativno paprenoj ceni, dok je za građane, o čemu i govorimo, prosečna brzina kao i u SAD - u uploadu do 384 Kbit/s. Međutim, Lyse je nedavno najavio i korak dalje. U test fazi brzine su od 100 do 1000 Mbit/s, i trebalo bi uskoro da budu ponuđene korisnicima. Malo matematike - ove brzine omogućuju od 12,2 do 122 MB/s u oba smera. Pri svemu ovome, u ponudi za bilo koji paket ovog provajdera (www.altibox.no) nalaze se standardno i VoIP i IPTV.

Drugi razlog je jedinstven način da se prođe još jeftinije. Ukoliko ste Norvežanin voljan da se lati krampa i lopate, možete uštedeti oko 400 dolara na Internetu. Dovoljno je da sami prokopate svoju baštu, položite optički vod za internet vezu ka svojoj kući i time uštedite 400 dolara pri početnoj instalaciji. Korist je višestuka: em štedite pare, em je zdravo, em vam niko neće izgaziti petunije, a provajder jednostavno ima jeftiniju ponudu od konkurencije. Čak 80 odsto svih njihovih korisnika, kojih ima 130 hiljada, izabralo je upravo ovu opciju za uvođenje Interneta.

Vrtoglavicu od pomenutih cifara treba shvatiti kao deo užitka našeg kaskanja iza sveta. Teško je smisliti sve „ako” i „kad bi” koji bi trebalo da se ispune kako bi ove brzine došle i na naše parče Balkana - ako EPS pođe stopama pomenutog norveškog provajdera, ako Telekomov epski monopol postane istorija, kad bi... Ostaje nam samo da se tešimo da nije ni Amerikancima mnogo bolje, ali i da se ugledamo na naše okruženje - u Rumuniji, kako se tvrdi u pomenutom istraživanju firme Akamai, oko (iznenađujućih) 45 odsto internet konekcija brže su od 5 Mbit/s.