U proteklih mesec dana RNIDS je bio veoma aktivan, što po pitanju sređivanja stvari unutar nacionalnog registra, što po pitanju akcija čiji su termini ranije precizirani, ali je pokazao i jednu novu neočekivanu inicijativu.

Četvrtog maja istekao je dodatni rok u kome je bilo moguće produžiti registraciju .yu domena do 30. septembra 2009. godine. Produžena je registracija za ukupno 4051 domen. Ovi domeni biće prisutni na Internetu do 30. septembra 2009. godine. Tek sada se vidi koliko su bili neopravdani apeli da se život domena mora produžiti moljakanjem kod ICANN-a. Samo desetina svih .yu domena registrovana je za produženje. Najveći broj produženih .yu domena ima svoje zamene u .rs domenu, koje su već duže vreme funkcionalne. Najveći problem će se osetiti kada se .yu domen ukine i kada pojedinci shvate da o tome nisu razmišljali na vreme. Verujemo u to da takvih neće biti mnogo, ali već sada se primećuju problemi sa mnogobrojnim linkovima na .yu domene koji više ne postoje. I pored objektivnih problema koji nastaju ukidanjem jednog domena, najveću štetu pretrpeće spemeri, kojima će se prihodi privremeno smanjiti za jedan promil. S druge strane, korisnici će neko vreme imati manje neželjene pošte u sandučetu.

Osamnaestog maja ukinuta je više puta produžavana rezervacija domena za državne organe. Usledio je još jedan mini-rush. Zahvaljujući tome, sadašnji broj domena je 48.938 i nadamo se da ćemo sledećeg meseca pisati o jubilarnom pedesethiljaditom domenu.

Upravni odbor RNIDS-a doneo je na 51. sednici Odluku o izmeni i dopuni odluke o cenovniku RNIDS-a, kojom su snižene cene registracije .rs domena. Veleprodajna cena za rs. domen biće 1350 dinara, a po 450 dinara za org.rs, co.rs i edu.rs.

Na istoj sednici Upravni odbor je doneo odluku da se za in.rs uvede promotivni period u trajanju od 01.06. do 31.08.2009. godine, u kome bi velikoprodajna cena registracije ovog domena iznosila samo 150 dinara. Očekuje se da će maloprodajna cena za krajnje kupce biti od 280 do 550 dinara, a može se desiti da bude i niža. Sve će se znati već u trenutku kada budete čitali ove redove.

Uz najavljeno pojednostavljenje registracije po pitanju neophodnih papira, u RNIDS-u razmišljaju i o popustima za ovlašćene registre u slučaju zakupa većeg broja domena, popustima za višegodišnji zakup, ali i kampanjama prema potencijalnim korisnicima domaćeg domena iz inostranstva i prema domaćim korisnicima koji u ovom trenutku koriste globalne domene.

Izgleda da je RNIDS sazreo kao organizacija - mnoge stvari koje su na početku bile problematične rešene su, u njegovim telima se izrotiralo dosta ljudi, urađeno je mnogo stvari, a brojka od skoro 50.000 domena prevazilazi sva početna očekivanja, pa sada ima prostora za snižavanje cena, koje su bile glavna meta kritika na početku rada RNIDS-a.

Prihodi od telekomunikacija

Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija u Srbiji u 2008. godini bio je 1,6 milijardi evra, prema podacima koje je objavio RATEL. Učešće tog sektora u bruto domaćem proizvodu je između četiri i šest odsto, a ukupna vrednost tržišta telekomunikacija je oko 10 milijardi evra. Investicije u ovaj sektor prošle godine bile su 362 miliona evra, a prosečna godišnja ulaganja u protekle tri godine bila su oko 450 miliona evra.

Broj korisnika fiksne telefonije u 2008. godini bio je tri miliona, što je 22 odsto više nego u 2005. godini, dok je broj korisnika mobilne telefonije za tri godine porastao za 74,5 odsto - na 9,6 miliona.

Prema podacima RATEL-a, u 2008. godini broj pretplatnika Interneta u Srbiji dostigao je 1.614.000, što predstavlja trogodišnji rast od 113 odsto ili rast od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prema ovom podatku, penetracija internet pretplatnika u Srbiji iznosi 22 odsto. Još su zanimljivije brojke kada je u pitanju širokopojasni pristup. Na kraju prošle godine bilo je 1.218.000 pretplatnika, što samo u odnosu na prošlu godinu predstavlja rast od 109 odsto. Broj ADSL pretplatnika je dupliran, broj pretplatnika kablovskog Interneta je imao nešto manju stopu rasta, dok je broj bežičnih korisnika porastao „samo” za trećinu. Najveći rast bio je kod korisnika mobilnog pristupa, i on se gotovo utrostručio. Kod prebrojavanja mobilnih korisnika ostala je nedoumica oko toga kako su korisnici brojani. Naime, pretplatnici 3G servisa ne moraju automatski biti korisnici internet pristupa, dok i obični prepaid korisnici, čiji aparati podržavaju bar EDGE, mogu biti korisnici širokopojasnih pristupnih brzina. Ova brojka nam se učinila previsokom, pa smo se obratili RATEL-u za objašnjenje, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.

Kompletan godišnji izveštaj RATEL-a možete preuzeti na www.ratel.rs/download.php?id=4a0164629746d&target=konferencije.

RATEL-u je predstavljeno i novo vozilo za kontrolu kvaliteta mobilne telefonije, 3G i bežičnog Interneta u vrednosti 500.000 evra.

Telekom Srbija ostvario je u prošloj godini profit od 5,6 milijardi dinara, što je za oko šest milijardi dinara manje nego u 2007. Pad profita zabeležen je zbog slabljenja dinara prema evru i početka otplate zajma od 700 miliona evra za kupovinu Telekoma Srpska. Tokom 2008. godine poslovni prihod preduzeća porastao je za 14 odsto, na 84,9 milijardi dinara, a poslovni rashodi porasli su osam odsto, što je dovelo do rasta operativne dobiti 42 odsto.

Ukupne investicije Telekoma u Srbiji prošle godine iznosile su 21 milijardu dinara, od čega je 11,6 milijardi dinara uloženo u fiksnu telefoniju. Broj korisnika u fiksnoj mreži porastao je u 2008. godini za tri odsto i iznosio je 2.995.223, a gubitak u fiksnoj telefoniji iznosio je 2,1 milijardu dinara. Stepen digitalizacije fiksne mreže na kraju 2008. godine premašio je 96 procenata.

Telekom je u mobilnoj telefoniji u 2008. godini zadržao vodeću poziciju sa tržišnim učešćem od 60 odsto i 5.867.026 korisnika, što je 10 odsto više korisnika nego u 2007. godini.

Telenor je objavio da je u prvom kvartalu 2009. godine ostvario prihod od 7,55 milijardi dinara (80,62 miliona evra), što je za četiri odsto više nego u istom periodu prošle godine. Rastu su uglavnom doprineli prihodi od novih postpejd korisnika i od prenosa podataka.

DVB-T i ulaganja u mreže

Krajem aprila u Beogradu je održana regionalna ministarska konferencija o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje radio-televizijskog programa. Ono što nas najviše zanima jeste sada već zvaničan stav da će Srbija pokušati da digitalizaciju završi do 2012. godine, tj. do roka koji je propisala EU, a ne do 2015. godine, tj. roka koji su propisale UN.

Ministarka Matić je proteklog meseca iznela još dve zanimljive informacije. Prva se tiče kontroverznog poreza na mobilne telefone. Prema mišljenju ministarke, uvođenje poreza možda neće uticati na krajnje cene usluga, ali će usporiti investicije u razvoj mreža i usluga. Ona se zalagala za ukidanje tog poreza i konačan stav je da će on biti ukinut čim kriza malo „popusti”.

Prva bespapirna, tj. elektronska sednica Vlade Srbije očekuje se 11. juna. Od tada će sav materijal biti u elektronskom obliku, a i glasanja članova Vlade vršiće se elektronskim putem.

Na ovom mestu zanimljivo je pomenuti i to šta se dešava u regionu po pitanju telekomunikacija. Najveću pažnju uvek privuku kupoprodaja operatera i licence za nove usluge. Tako je u Makedoniji grčki Cosmote prodao svog mobilnog operatera sa pratećim maloprodajnim objektima Telekomu Slovenija. Telekom Slovenija nastavio je da kupuje i u Republici Srpskoj. Ovoga puta kupljen je Koming - Pro iz Gradiške. To je šesta firma koja se bavi Internetom, kablovkim sistemima i VoIP uslugama koju su Slovenci stavili pod svoje okrilje. Telekom Slovenija zaokružio je svoju aktivnost dobijanjam na tenderu licence za emitovanje digitalne televizije u Makedoniji. U Hrvatskoj je ovakvu licencu, tačnije licencu za upravljanje mrežama emitovanja digitalne televizije, dobila firma Odašiljači i veze pobedivši na tenderu Hrvatski Telekom. U Srbiji se ovakav tender ne planira, a bilo je najava da će taj posao obavljati poseban sektor RTS-a i da će emiteri programa od njega zakupljivati kapacitete.

U regionu su najavljena ulaganja u mreže. Crnogorski Telekom će od planiranih 2,3 miliona evra za razvoj fiksne telefonije odvojiti čak 1,5 milion za optičke mreže do kuća korisnika. Planira se ponuda pristupa brzine 100 Mbit/s za oko tri hiljade korisnika u tri primorske opštine. Hrvatski Telekom planira da ove godine više od milijardu kuna (više od 130 miliona evra) uloži u novu optičku mrežu.

SBB je najavio 15 miliona evra ulaganja u Srbiji tokom 2009. godine. Novac će biti uložen u razvoj mreže, pojačavanje signala i pružanje boljih usluga potrošačima. Ponovo je potvrđena zainteresovanost SBB-a za licencu za fiksnu telefoniju, ali je izostala potvrda ranije najave da će tokom ove godine započeti prenos TV kanala visoke rezolucije.

Telekom Srbija je proširio ADSL kapacitete u više od dvadeset gradova u Srbiji i isto toliko centrala u Beogradu, kao i u onima na obodima grada. Po pitanju razdvajanja dvojnika, Telekom je saopštio da je još tokom februara završena digitalizcaija i razdvajanje dvojnika na Vračaru i Tošinom bunaru i da je ukupno razdvojeno pet hiljada dvojničkih brojeva. Sada je slična stvar obavljena i na delu Čukarice, uz izmenu numeracije.

Usluge i akcije

Karavan e-dukacij@! koji u okviru istoimene akcije Telekoma Srbija obilazi škole širom zemlje obišao je Užice, Zaječar i Beograd. U tri osnovne škole i jednoj gimnaziji Telekom je uveo brzi Internet, a uz pomoć firmi Huawei, Lanus i EUnet donirani su računari i druga IT oprema.

Ministarstvo za telekomunikacije pokrenulo je kampanju za zaštitu dece od zloupotrebe na Internetu, u okviru koje je otvoren i sajt kliknibezbedno.rs. Ovo je nastavak akcije kojom je 2009. godina proglašena godinom zaštite dece na Internetu.

Telekom Srbija je za svoje fiksne korisnike uveo tarifni dodatak „Međunarodni razgovori” po ceni od 99 dinara mesečno bez PDV-a. Aktiviranjem ovog tarifnog dodatka korisnici po veoma povoljnim tarifama (4,8 dinara po minutu za većinu zemalja) mogu razgovarati sa inostranstvom uz upotrebu uobičajenih pozivnih brojeva. Više detalja možete dobiti na broju 9813.

SBB je nedavno za čitavih 50 odsto povećao brzinu kablovskog Interneta u paketima koji su bili pandan ADSL brzinama. Nadamo se da je ovo tek prvi vidljivi znak liberalizacije internet tržišta za krajnje korisnike, s obzirom na to da SBB poseduje sopstveni link ka inostranstvu.

Provajderi su se u proteklih mesec dana utrkivali u promotivnim popustima za nove ADSL korisnike. Beotel je pod sloganom „ADSL za samo 695 dinara” novim korisnicima koji se prijave do 15. juna ponudio tri meseca plaćanja samo 50 odsto cene za najmanji flat paket. EUnet je do kraja maja nudio dvomesečno plaćanje polovine pretplate za nove korisnike, a Verat je dva puta produžavao akciju jednomesečnog besplatnog korišćenja ADSL-a za sve nove korisnike.

Brži ADSL paketi postali su dostupni i kod Verata, i to pod biznis ponudom. Izgleda da su ponuđene brzine po ponuđenim cenama zanimljive jedino poslovnim korisnicima, pa ih provajderi upravo tako i nude.

Pošta Srbije pustila je u produkciju aplikaciju za kvalifikovano e-potpisivanje i verifikaciju. Aplikacija je izrađena prema standardu XADES-EPES. Rezultat procesa kvalifikovanog potpisivanja je XML datoteka koja sadrži izvornu datoteku i kvalifikovani elektronski potpis izvorne datoteke. Ova aplikacija predstavlja prvu praktičnu primenu Zakona o elektronskom potpisu u domenu kvalifikovanog potpisivanja elektronskih dokumenata i elektronskih datoteka uopšte. Aplikacija se može besplatno preuzeti sa www.ca.posta.rs/preuzimanje_softvera.htm.