Ma kako to čudno zvučalo, fotografije koje smo nekada pravili sa analognim fotoaparatima bile su kvalitetnije i tehnički dorađenije od današnjih. Razlog tome jeste to što se sadašnji korisnici fotoaparata iz consumer grupe ovih uređaja previše oslanjaju na automatiku. U vreme kada smo bili ograničeni sa po 36 snimaka po filmu, više puta smo proveravali da li su sva setovanja na fotoaparatu pravilno postavljena, da li nam se Sunce nalazi iza leđa, jesmo li uhvatili pravu scenu... Danas, kada na jednu memorijsku karticu može da stane i više od hiljadu fotografija, više ne razmišljamo na takav način, već po sistemu „i ćorava koka ubode poneko zrno”. Bitno je samo da slika na displeju fotoaparata izgleda onako kako smo zamislili. Jedino što se zaboravlja jeste to da taj displej obično nije dobro podešen (daje pretamnu ili presvetlu sliku) i tek kad se slike prebace na računar shvatamo da boje nisu dobre, da fotografija ima „progorele” ili suviše tamne delove u kojima su se izgubili detalji itd.

Prvo što ovde pada na pamet je da će se sve to srediti u PhotoShopu, ali ni to nije optimalno rešenje, jer zahteva izvesno predznanje korisnika, što nije uvek slučaj. Baš za takve korisnike možda je bolje rešenje Adebis Photo Editor, alat koji je prilagođen upravo poslovima „popravke” fotografija. Najveća prednost ovog alata je izuzetno jednostavan interfejs, koji sve nudi nadohvat ruke, a i sve izmene su odmah vidljive. Najbolje od svega jeste što su izmene nedestruktivne sve dok korisnik eksplicitno ne potvrdi njihovu primenu, pa je stoga moguće igrati se fotografijom dok se ne postignu najbolji rezultati, bez bojazni da će se nešto upropastiti. Tek kad ste sigurni da ste dobili fotografiju kakvu ste želeli, možete da potvrdite sve promene i da snimite fotografiju ili da nastavite sa njenom daljom obradom. Uz to, sve izmene se smeštaju u History, koji predstavlja i neku vrstu undo funkcije. Klik na neku od ovde pobrojanih stavki automatski će vratiti fotografiju u stanje u kome ta odabrana stavka predstavlja poslednju izmenu (važi samo za period između dve potvrde promena).

Svi alati podeljeni su na nekoliko sekcija, koje su vidljive desno od radnog dela ekrana. Podeljeni su u tabove i odnose se na podešavanje boje, dodavanje filtera za zamućenje ili povećanje oštrine, uklanjanje crvenila očiju, ispravljanje distorzija na fotografiji nastalih usled nesavršenosti optike u fotoaparatu i odsecanja delova fotografija. Neki od parametara mogu se prepustiti programu da ih sam podesi, kao što su balans boja, kontrast i osvetljenje, a sa nekim parametrima ćete ipak morati i sami da se malo poigrate.

Adebis Photo Editor je uneo i jednu novinu u radu sa primenjenim efektima. Pored naziva pojedinačnih grupa efekata primetićete i jednu oznaku u obliku malog pravougaonika. Tu se radi o signalnoj „diodi” koja svetli zeleno kada je iz te grupe primenjen neki efekat, a oznake su vidljive i kada su sve grupe kompresovane na veličinu jedne linije. Na ovaj način se i letimičnim pregledom može videti da li je na fotografiji već primenjena neka grupa efekata, što je, moramo priznati, veoma korisno. Autori su se takođe trudili da većinu opcija učine što je moguće više fool-proof. Tako će, recimo, jedna od opcija za uklanjanje crvenila očiju biti aktivna samo na crvenoj podlozi, opcija za kropovanje slike nudi predefinisane parametre za različite odnose stranica (tako da bar o tome ne mora da se vodi računa prilikom odabira dela scene koji će se zadržati) itd.

Naravno, naišli smo i na neka ograničenja. Recimo, većina parametara ima ograničenja u veličini promene koju su u stanju da izvrše, što možda neće biti dovoljno u nekom konkretnom slučaju. S jedne strane, ovo je i dobro pošto se osigurava to da korisnik ne pretera u izmenama, ali i ograničava obradu ukoliko je zaista potrebno napraviti izmene većeg kalibra. Na sreću, problem se uspešno rešava prihvatanjem svih promena i njihovim apliciranjem na fotografiju, nakon čega je moguće ponovo primeniti isti efekat, pošto se nakon prihvatanja izmena vrši resetovanje svih promenjenih parametara na nultu vrednost. Drugi, mnogo veći problem jeste to što ne postoji mogućnost snimanja predefinisanih parametara promene fotografija. Logično je da se kod fotografija koje su snimane u istim uslovima pojavljuju identične anomalije, pa bi stoga dobro došla mogućnost definisanja šablona za obradu. Ovako se prilikom učitavanja svake fotografije svi parametri resetuju na početne vrednosti i jedina vrsta „automatizacije” koja je dozvoljena jeste da njihove vrednosti zapišete na neki papir kako biste ih posle ponovo primenili.

Program prepoznaje JPEG, TIFF, PNG, BMP i DNG formate slika, a sposoban je i da prihvati slike direktno sa skenera. I snimanje je dozvoljeno u istim formatima (sem DNG-a), mada je to moguće samo u registrovanoj verziji, dok ste u probnoj verziji „osuđeni” samo na JPEG format sa kvalitetom fiksiranim na oko 60 odsto. Možemo reći da je Adebis Photo Editor dosta dobro pogodio potrebe grupe korisnika kojoj je namenjen, a nekoliko zamerki koje smo uputili mogu se oprostiti, pošto se radi o novom programu koji ima vremena da u budućnosti iskristališe svoju poziciju na tržištu.