Sigurno ste do sada ako ne probali, onda bar videli kako izgleda origami, japanska veština oblikovanja različitih figura od hartije. U ovom tekstu predstavićemo vam nešto što nije origami, ali je veoma slično tome. Radi se o programu koji će vam pomoći da trodimenzionalne računarske modele pretvorite u stvarne 3D modele napravljene od papira. Ime tog programa je Pepakura Designer. Pogađate, napravljen je u Japanu, a ako vam kažemo da pepakura na japanskom (u slobodnom prevodu) znači umetnost oblikovanja papira, naizgled čudan naziv programa dobija svoj smisao.

Namena Pepakura Designera je da kompjuterski trodimenzionalni model pretvori u razvijenu dvodimenzionalnu sliku, od koje se mogu dobiti delovi za pravljenje papirnatog 3D modela. Njegova najveća vrednost jeste to što prepoznaje formate nekoliko najpoznatijih programa za modelovanje kao što su LightWave, 3D Studio, AutoCAD i sl. U suštini, Pepakura Designer može da završi posao sa samo nekoliko klikova mišem, mada će takav scenario biti dovoljan samo u idealnom slučaju. 3D objekti, koji se prave u alatima za 3D modelovanje, obično sadrže veliki broj poligona. U renderovanoj sceni to je, naravno, vrlo bitno, jer veći broj poligona donosi veću preciznost i bolji finalni izgled scene. Kod ovog programa situacija je suprotna. Preveliki broj poligona dovešće do prekomplikovane dvodimenzionalne projekcije. Iako sam program vrši neku vrstu optimizacije i smanjenja broja poligona, preporučujemo da to uradite sami, pomoću osnovnog 3D programa ili nekog od samostalnih alata za tu svrhu, koji se mogu naći na Internetu. Zašto je ovo potrebno? 2D projekcija koju program pravi namenjena je „seckanju” i pravljenju papirnatog 3D modela. Valjda je jasno da je mnogo lakše napraviti papirnati model koji se sastoji iz 30 različitih delova nego model od 3000 delova.

Iako program nije namenjen za editovanje 3D modela, neke sitnije izmene mogu se izvršiti i u njemu. On, recimo, dozvoljava spajanje dva poligona u jedan, mada savetujemo da ni ne pomišljate da se u ovo upustite ako postoji veliki broj poligona koje treba ukloniti, pošto je to spor i jalov posao, i očigledno je da je predviđen tek za neke sitnije popravke na modelu. Ali, svakako postoje neke stvari koje obavezno treba uraditi i proveriti u samom programu. Na primer, treba da se definišu oblici i dimenzije ivica koje će se koristiti za lepljenje papirnih delova koji čine 3D objekat (tzv. krilaca). Zatim, ukoliko vam oblik nekog objekta u dvodimenzionalnom editoru izgleda neprepoznatljiv, postoji opcija za „uparivanje” slikom u trodimenzionalnom prozoru programa. Tako se odmah može videti gde koji deo treba da stoji. I konačno, postoji mogućnost postavljanja tekstura preko trodimenzionalnog objekta, koje će se preneti i u dvodimenzionalni prozor u razvijenoj formi, pa sklopljeni papirni objekat može da bude i „ofarban” na isti način kao i 3D model u računaru. Na razvijenim objektima takođe se mogu izvršavati neke akcije, kao što je povezivanje nekih poligona na drugi način u odnosu na to kako je posao odradio program. Ovo u principu nije neophodno, a jedina stvar koja nam pada na pamet kada se postavi pitanje zašto bi se tako nešto radilo jeste da se postigne bolja iskorišćenost papira.

Dakle, pre nego što krenete da se igrate ovim programom, naoružajte se oštrim makazama, napunite štampač bojom i pripremite lepak za papir. A kako je sada vreme praznika, sigurno ćete imati dovoljno vremena da napravite nekoliko 3D papirnih modela. Za izvor 3D modela moraćete sami da se snađete, ali to ne treba da vas brine. Ako i ne znate da koristite programe za 3D modelovanje, na Internetu postoji dosta besplatnih 3D modela koji se mogu legalno preuzeti i iskoristiti za ovu svrhu. Elem, tek kad malo „proguglate”, shvatićete koliko je ova vrsta umetnosti oblikovanja papira popularna u svetu, naročito u Japanu, a preporučujemo da pogledate i galeriju na sajtu proizvođača, čisto da biste dobili uvid u to šta se sve može napraviti ovim programom.