Tokom kratke ali plodne istorije Sveta kompjutera, „Laki pingvini” su se doticali priče o alternativama manistream radnim okruženjima u vidu menadžera prozora. Iako ih je puno, mnogi nemaju sve što je potrebno, neki pak imaju - ali ne na način koji neko od nas to želi, pa se ponekad ukazuje potreba za posebnim rešenjima kada je određeni segment korišćenja i organizacije radnog okruženja u pitanju. Ovoga puta govorimo o dva rešenja u svetu panela, sa Python i Perl temeljima.

PyPanel

PyPanel je mali, za sistem skoro neprimetan panel, koji je moguće koristiti svuda, bez obzira na radno okruženje ili menadžer prozora, pisan u Pythonu i C-u. Program je moguće pronaći u repozitorijumima većine distribucija, dok instalacija iz izvornog kôda podrazumeva zadovoljavanje zavisnosti u vidu Python i Python X biblioteka, odnosno Imlib 2.

Mogućnosti PyPanela su veoma interesantne, a ovaj program pruža prilično. Pre svega, a kada je izgled u pitanju, tu je podrška sa transparenciju (shading/tinting), Xft2, definiciju tipa i boje fontova sa senkom ili bez nje, dok je moguće definisati poziciju, veličinu i raspored elemenata koje panel sadrži. U njemu se mogu nalaziti taskbar iz kog je moguće minimizovati i maksimizovati prozore, sat, sistemska kaseta, odeljak sa menjanje virtuelnih radnih površina, ikonice za pokretanje željenih programa. Automatsko uklanjanje sa radne površine takođe je na listi sposobnosti PyPanela.

Stavljanje u pogon i iskorišćavanje pomenutih mogućnosti nije toliko prijemčivo koliko sve one zajedno izgledaju. Korisnici koji editovanje konfiguracionih fajlova i rad u terminalu doživljavaju kao višu matematiku moraće da promene stav ili od PyPanela nema ništa. Inače, stvar je prilično jednostavna.

Centralno i jedino mesto na koje treba obratiti pažnju jeste konfiguracioni fajl programa koji se nalazi u home direktorijumu korisnika i glasi .pypanelrc. Za svaki slučaj valja napomenuti da se radi o skrivenom fajlu, za sve korisnike iz prethodnog pasusa koji su rešili da promene stav. Unutar ovog fajla se kriju opcije za uključivanje, isključivanje i podešavanje panela.

Prva i osnovna stvar koju bi trebalo imati na umu prilikom prvih koraka u podešavanju programa jeste sintaksa konfiguracionog fajla. Sve redove u njemu koji počinju znakom # (taraba) program neće uzimati u obzir, pošto se radi o komentarima. Oni se koriste za objašnjenje određenog dela fajla ili isključivanje neke od opcija koja će potencijalno biti ponovo uključena, što je daleko bolje rešenje od brisanja samog reda. Kombinacija karaktera za komentar i drugih karaktera daje mogućnost za prilično prihvatljivu i očiglednu formulaciju objašnjenja odeljaka poput dela koji sugeriše da se ispod njega nalaze opcije za definiciju veličine ikonica u pikselima.

#

# Icon Size Options: Measured in pixels

#

Komentari se mogu koristiti i unutar reda koji sadrži podešavanje, odnosno promenljivu koju program uzima u obzir. Tako deo iza znaka # objašnjava da promenljiva TRAY_I_HEIGHT koja ima vrednost 24 predstavlja podešavanje visine ikonice u sistemskoj kaseti, čije su uobičajene vrednosti 16 ili 24.

TRAY_I_HEIGHT = 24# System tray icon height (usually 16 or 24)

Većina sekcija u konfiguracionom fajlu koncipirana je na predstavljen način, pa ne bi trebalo da bude velikih problema prilikom shvatanja svrhe određenih promenljivih, a u većini slučajeva njihova imena sugerišu namenu. Imena promenljivih ne treba menjati, već korisnici treba da definišu njihove vrednosti. Delovi koji mogu biti potencijalno komplikovani tiču se definicije programa čije će se ikonice sa prečicama nalaziti u panelu, odnosno definicija akcija tastera na mišu (Button Event Function Definitions) koje se mogu podešavati na prilično naprednom nivou (definicija niza akcija u zavisnosti od pritisnutog tastera na određenom delu panela). Ovde se već radi o if naredbama, pa ukoliko niste bili na časovima informatike kada su obrađivane if naredbe, preskočite ovaj deo. Dodavanje ikonica je lakši posao od ova dva, te se vrednost promenljive LAUNCH_LIST između uglastih zagrada za jednu ikonu sastoji od komande i putanje do ikonice između navodnika odvojenih zarezom u običnim zagradama. Svaku ikonicu takođe treba odvojiti zarezom od druge.

LAUNCH_LIST = [

(„firefox3”,

„/home/ivan/firefox/icons/mozicon16.xpm”), („thunderbird”,”/home/ivan/thunderbird/icons/ mozicon16.xpm”),(„pidgin”,”/usr/share/pixmaps/pidgin-menu.xpm”)

]

Iako idejni tvorac progama više ne radi na njemu, na sajtu postoji sekcija za zakrpe za sve korisnike koji žele da unapređuju i popravljaju program.

PerlPanel

Naizgled slično ime ipak ne krije sličan program. PerlPanel je nešto drugačije osmišljen, a pre svega znatno jednostavniji za konfiguraciju od prethodnika. Pored atributa „user-friendly”, ovom panelu može se dati dobra ocena i kada su performanse u pitanju. PerlPanel je veoma blizak pojmu panela na koji smo navikli u okruženjima GNOME, KDE ili XFCE, pa ga tako i treba shvatati.

Program je napisan u kombinaciji Perl/GTK2, a kao i prethodni panel, moguće ga je instalirati putem paket-menadžera na većini distribucija. Ukoliko to nije slučaj, spisak zavisnosti se svodi na bibiloteke GTK2, Perl i Perl-GTK2.

PerlPanel pruža mogućnost postavljanja apleta koji mu proširuju, odnosno daju osnovnu funkcionalnost. Taskbar, pager, sat, meniji, launcheri, taster za akcije poput „show desktop” ili pravljenja snimka ekrana ukratko ilustruju ono što PerlPanel može poneti na sebi. Neki od apleta veoma su slični onima koje možemo sresti u radnim okruženjima poput virtuelnog kućnog ljubimca ili kontrola za XMMS. PerlPanel se stoga može posmatrati kao kontejner za aplete.

Kontrola nad kontejnerom i apletima jedna je od glavnih konceptualnih razlika u odnosu na PyPanel - sve je na klik, zaboravite na fajlove, komentare, promenljive i menjanje stava prema terminalu. Prema podrazumevanim podešavanjima, panel u levom kraju poseduje uključen meni Actions koji omogućava pristup ostatku opcija za podešavanje, odnosno dodavanje apleta. Podmeni Add to panel dalje organizovan u podmenije prema nameni apleta, omogućava njihovo dodavanje na panel. Opcija Configure pokreće dijalog kojim se podešava većina mogućnosti programa. Konfiguracioni dijalog organizovan je u tri taba koji omogućavaju podešavanje samog panela, menija i apleta. Panel je moguće pozicionirati horizontalno uz gornju ili donju ivicu radne površine (nema opcije sa strane, vertikalno), podesiti mu automatsko skrivanje ili proširivanje i odabrati željene ikone. Tab Applets tiče se podešavanja apleta, njihovog pozicioniranja (raspored se može menjati prevlačenjem) i uklanjanja. Ostatak ovog posla događa se na samim apletima, desni klik daje meni sa dostupnim opcijama, među kojima je i Properties. Neki od njih zahevaju klik levim tasterom da bi se odabrale dostupne opcije, poput apleta za prikaz temperature procesora kod kojeg je za odabir merne jedinice potrebno kliknuti na njega i odabrati je iz padajućeg menija.

Funkcionalnost apleta generalno je na dobrom nivou jer se desnim klikom na prozore u taskbaru dobijaju potrebne opcije (minimizacija, maksimizacija, isključivanje), dok je podržano i grupisanje prozora. Pored menija Actions, moguće je dodavati GNOME, OpenBox i BlackBox menije, koje naravno prethodno valja instalirati kako bi profunkcionisali.

• • •

Detalj koji ne treba zaboraviti jeste pokretanje ovih programa. Najoptimalnije, a čini se i jedino logično rešenje jeste pokretanje zajedno za grafičkim okruženjem odnosno menadžerom prozora, pa i ovu problematiku valja poznavati.

Pokušaj objektivne ocene ova dva programa mogao bi se svesti na sledeće. Oba predstavljaju alternativu, što je oduvek bio dobar motiv za pružanje šanse, te tu i treba tražiti njihovu glavnu prednost. PerlPanel će zadovoljiti sve one koji žele da se pozabave egzotikom bez prljanja ruku, dok se PyPanel čini kao odlično rešenje za sve korisnike koji u „low level” kontroli vide uzbuđenje i zadovoljenje svojih potreba. Šta god da vas „loži”, probajte, nećete se pokajati.