Poslednjih godina Web stranice su dobile potpuno novu dimenziju zahvaljujući korišćenju tehnologije AJAX koja je omogućila seobu određenih vrsta aplikacija sa desktopa na Web browsere. Međutim, AJAX se zasniva na tehnologijama koje su već 5-7 godina stare, tako da je na tržištu već počela borba oko toga na kojoj će platformi biti bazirana iduća generacija bogatih Internet aplikacija. Pored Microsofta i Jave, koji već odavno pretenduju da njihove platforme budu baza naredne generacije Web aplikacija, u igru se nedavno uključio i Adobe, najavljujući platformu koju razvija pod kodnim imenom Apollo i za koju se nada da će predstavljati okosnicu budućih multimedijom bogatih Internet aplikacija.

Glavna novina koju najavljuje Adobe jeste to što za izvršavanje Apollo aplikacija neće biti neophodan browser - aplikacije će se izvršavati slično klasičnim desktop aplikacijama, uz veoma dobru integraciju sa Internet servisima. Ovo u prevodu znači da za pokretanje i korišćenje Apollo aplikacija korisnik neće morati da bude online niti će morati da pokreće browser, već će aplikacije pokretati jednostavnim dvoklikom na ikonu na svom desktopu. Apollo platforma će biti u stanju da manipuliše HTML, Flash i PDF sadržajima tako da bi trebalo da ponudi daleko veće mogućnosti vizuelizacije nego što je to slučaj sa AJAX platformom kojoj je, čini se, nemogućnost prikaza vektorske grafike jedna od najvećih mana. Pitanje koje se logično postavlja jeste kolike su šanse za uspeh tehnologije Apollo ako se uzme u obzir logična pretpostavka da korišćenju Apollo aplikacija mora prethoditi download i instalacija odgovarajućeg okruženja? Hoće li Apollo onda doživeti sudbinu Jave? Adobeov odgovor na ovo pitanje je da se Apollo neće posebno downloadovati, već da će on biti uključen u nove verzije Acrobat Readera i Flash Playera - što ruku na srce ipak zahteva dva nova downloada, makar to bile i samo nadogradnje postojećeg softvera. Adobe takođe planira da svojoj platformi da zamah u saradnji sa proizvođačima računara, gde bi Apollo bivao unapred instaliran u vidu najnovijeg Acrobat Readera i Flash playera. Ljudi iz Adobea navode da je verzija 9 Flash Playera, koja je u pripremi, dobrim delom napisana iznova, tako da će Flash skriptove moći da izvršava oko 10 puta brže, što bi trebalo da bude još jedan korak napred u cilju dobijanja nove RIA (Rich Internet Application) platforme.

Jedan od najvećih nedostataka AJAX aplikacija koje Adobe ističe jeste nemogućnost njihovog izvršavanja kada korisnik nije online. Ovaj nedostatak je najvećim delom posledica činjenice da zbog različitih sigurnosnih ograničenja browser ne može da čuva podatke na lokalnom hard disku, tako da se podaci moraju sačuvati na udaljenom serveru, što opet zahteva konekciju. Apollo bi ovu manu prevazišao tako što bi korisniku omogućio da radi offline pošto bi Apollo aplikacije imale mogućnost da pišu po hard disku, a kada se korisnik ponovo konektuje, bila bi urađena sinhronizacija sa serverom. Na primeru korišćenja mail klijenta, to bi značilo da korisnik može da kreira ili čita prethodno pristigle mailove offline, dok bi slanje kreiranih mailova i primanje novih bilo automatski obavljeno kada se sledeći put konektuje, na isti način kao što je to slučaj sa klasičnim mail klijentima.

Prema najavama, Apollo bi trebalo da bude predstavljen javnosti krajem godine na Adobe Labs sajtu (labs.adobe.com), a kakva će njegova budućnost biti, teško je predvideti. U vreme kada ostali provajderi RIA pokušavaju da korisnike što duže zadrže online i kada i sam Internet nezadrživo teži ka tome da postane uvek i svuda dostupan, želja Adobea da online sadržaje plasira i offline deluje kao korak koji neće doneti neke beneficije na duži rok, bez obzira na to što su za to izabrani prvoklasni alati. Takođe, sama pomisao da bi se Apollo aplikacije morale downloadovati i instalirati, ma kako Adobe taj postupak učinio jednostavnim, ne deluje kao nešto što bi razmaženi korisnici Interneta oberučke prihvatili. Slično se može očekivati i od velikih igrača u RIA svetu, poput Googlea, koji bi ovaj koncept, uprkos nedostacima, mogli da „proguraju” u širu upotrebu jer se Adobeov koncept teško uklapa u postojeću dobro razrađenu strategiju: daj korisniku besplatan servis, prikaži mu reklame i „uvaljaj neku robu”...