Teorija ubiranja informacija koncipirana je pre 13 godina kada je grupa stručnjaka iz istraživačkog centra Palo Alto napravila analogiju između ponašanja divljih životinja prilikom dolaženja do plena i ljudskog ponašanja prilikom ubiranja informacija preko Interneta. Njome ustanovljena zakonitost glasi: što je korisniku lakše da prikupi željene resurse to manje vremena provodi na svakom od izvora resursa (informacija).

Optimizacija i maksimalna prilagođenost korisniku savremenih pretraživača, širenje permanentnog pristupa Internetu i time uzrokovane kraće, ali češće on-line sesije koje se iniciraju u svakom momentu kada osoba poželi nešto da sazna, kao i generalno veoma loša koncepcija Web čitača u pogledu organizacije lista posećenih i omiljenih sajtova doveli su do toga da ljudi počnu da im se obraćaju kad god im je potreban odgovor na bilo koje konkretno pitanje.

MBS1 (do 3)

Iako je sajtova sve više, gotovo svaka osoba na Internetu za srazmerno kratko vreme izvršava selekciju nekoliko njih koji su joj potrebni ili zanimljivi, dok postojanje ostalih ignoriše, osim u slučajevima kada joj je neophodno vanredno pribavljanje neke informacije. Čak i tada, veoma nerado surfuje i troši vreme i strpljenje u potrazi za željenim materijalom, već se radije direktno obraća pretraživaču. Kolika je slepa vezanost za njegove rezultate upita, govore i rezultati najnovijeg istraživanja kompanija Jupiter Research i iProspect. Sažeti u jednoj rečenici, oni su frapantni: u potrazi za željenom informacijom, korisnik želi da mu je pretraživač „isporuči” na prvoj strani. Ako je ne vidi tu, prelistaće još samo naredne dve i - odustati!

Interesantno je što je gotovo identično istraživanje vršeno 2002. godine, kada su rezultati bili dosta drugačiji. U „ta vremena”, 48% ispitanika kliknulo bi odmah na neki od rezultata upita sa prve strane. Danas je taj procenat veći - čak 62% ljudi ne zanima da kliknu na taster „next page” . Broj upornih se takođe smanjio. Pre četiri godine 19% osoba bi „ronilo” za informacijama i dalje od treće strane, dok ih je 2006. svega 10%. Koliko je „sindrom prve strane” uzeo maha, govori i činjenica da je maltene jedini razlog promene omiljenog pretraživača koji su ispitanici mogli da navedu to što prethodni nije uspeo da im obezbedi ono što žele na prvoj stranici. Takvih nezadovoljnika je čak 41%.

SEM, SEO...

Ne bez razloga, jedna od dve kompanije koje su sprovele anketu bila je marketinška agencija. Vrlo slikovito, njen predsednik izjavio je nakon publikovanja rezultata da je „u marketinškom smislu mrtav svako onaj ko nije na prvoj strani”. Igre i ulozi su se povećali - ne samo što su se pretraživači osavremenili i optimizovali već su i korisnici dosta naučili i sada znaju šta žele da pitaju „svoj sajt”. Istovremeno, ogroman broj njih razvio je nekritičko poverenje i emotivni odnos prema njima, tražeći od njih (i bukvalno) odgovor na svako zamislivo pitanje, burno reagujući kada im on nije „pod nosom”, u prvih pet-šest redova stranice sa rezultatima.

Osim agencija, „uho” na ovo istraživanje stavile su i same kompanije. Više nego ikada shvaćena je potreba da firma koja želi da uspe na tržištu mora da bude na vrhu liste odgovora koje pretraživači nude. To praktično znači da više nije dovoljno imati primat u odnosu na jednu ili dve ključne reči, već na veći broj pojmova koji bi mogli da budu asocirani s njom. „Magične reči” ponovo postaju SEM i SEO - mnoge kompanije užurbale su svoje aktivnosti na osvežavanju, redizajniranju ili lansiranju novih sajtova kojima je zajednička karakteristika (i imperativ) da budu ’dobro vidljivi’ na Webu.