U trenucima kada ste euforično instalirali slobodan operativni sistem o kojem se tako puno govori, niste mogli da razmišljate baš o svemu. U džungli novih pojmova, rasporeda particija, drajvera za modeme, kodeka za multimediju itd. pitanje igara, jednog od esencijalnih razloga za kupovinu računara, negde se zaturilo. A onda kada ste ustanovili da slobodni/besplatni Linux, ma koliko to neverovatno izgledalo u vašim početničkim očima, ipak funkcioniše poput plaćenog (ahem...) Windowsa, shvatili ste da nešto ipak nedostaje. Datoteke sa ekstenzijom .exe ne rade, ali umesto Photoshopa imate gimp (SK 4/2005), mplayer (SK 5/2003) umesto BSplayera, XMMS (SK 4/2003) umesto Winampa, ali čime zameniti Unreal ili Quake? Pa, umesto njih imate - Unreal i Quake!

Da, dobro ste pročitali - i na Linuxu možete pokrenuti ove naslove. Emulatori poput slobodnog Winea ili vlasničke/komercijalne Cedege dobro će doći ako su vam igre poput Countera ili COD-a sastavni deo života, ali opus kompanije ID Software je kompletno portovan na Linux. Serijali Doom i Quake su odavno nezaobilazni za svakog Linux gamera koji drži do sebe, uključujući i najnovije verzije Doom 3 (SK 9/2004) i Quake 4 (SK 11/2005) zbog kojih je na memoriju, procesor i grafičku kartu otišlo više para nego na plate srpskih narodnih poslanika. Ali, vi barem niste uzaludno potrošili novac, ove igre kao i čuveni prethodnici - pre svega Quake 3 - radiće na vašoj mašini gonjenoj Linuxom kao podmazane.

Ukoliko ste korisnik neke moderne, fancy distribucije (čitaj: Mandrake ili SuSE), onda su 3D drajveri već instalirani te je na vama samo da ubacite svoj CD/DVD sa igrom i pokrenete instaler. Instaleri za neke igre nalaze se na samim diskovima, kao što je slučaj sa Epicovom igrom Unreal Tournament 2004 (SK 4/2004), ali u većini slučajeva je u pitanju tzv. Point Release, to jest zaseban instalacioni program koji ćete preuzeti s Interneta. U novijim distribucijama biće dovoljan dvoklik na instalacionu datoteku s ekstenzijom .run da krene raspakivanje, a da li će se igra instalirati sistemski ili u vaš korisnički direktorijum, zavisi od toga da li je pokrećete kao root ili običan korisnik. Ako se posle dvoklika ništa ne desi, pokrenite sistemsku konzolu i otkucajte
sh putanja_do_instalera.run

Ako dobijete poruku o grešci, znači da datoteka nema dozvole za izvršavanje (trip sa dozvolama jedan je od stubova sigurnosti GNU/Linuxa kao platforme). Desni klik na fajl, Properties, kartica Permissions, označite Executable. U svakom slučaju dobićete prozor sa podrazumevanim putanjama za instalaciju te ćete vrlo brzo biti u mogućnosti da se prepustite igranju. Kod Point Release izdanja moraćete da ručno iskopirate datoteke sa podacima (.pk3) u direktorijum igre, ali to je jedina komplikacija. Ono što se svakako mora preporučiti jeste čitanje datoteke README - verujte, taj kratkotrajni trud poštedeće vas dosta muka.

Veliki broj pomenutih instalera naći ćete na sajtu Rajana „Icculusa” Gordona, čoveka kome možemo zahvaliti za mnoge portovane igre: na adresi www.icculus.org/~ravage krije se njegova kolekcija instalerâ za koje su vam potrebni isključivo vreme, nešto dobre volje i Windows CD sa igrom. Osim gomile starijih naslova (Kingpin, SK 9/1999; Soldier of Fortune, SK 5/2000...) koje su Icculus i ortaci iz izdavačke kuće Loki Games prebacili na Linux i već pomenutih serijala Quake, Unreal i Doom, neke od zanimljivih igara su Serious Sam (SK 4/2001), Return to Castle Wolfenstein (SK 12/2001), America’s Army, RTCW:ET, Neverwinter Nights (SK 1/2004), MOHAA... A velike su šanse da će se Linux gameri obradovati i naslovima kao što su Cold War (SK 7/2001) i Serious Sam 2 (SK 11/2005). Ako uzmemo u obzir da su serijali Quake i Unreal veoma plodno tlo za izradu modova, onda samo možete zamisliti koliko sati kvalitetnog igranja Linux pruža, naročito ljubiteljima FPS-a. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je kompanija ID Software objavila izvorni kôd nekolicine svojih igara, uključujući tu i Q3, te da su igre poput slobodno dostupnih Nexuiza ili AlienArene 2006 direktno proizašle iz ovakve prakse. A i odlično rade, naročito na Linuxu. Takođe, stari dobri Google će vas uputiti na nekoliko adresa kompanija koje izrađuju sitne, simpatične igre za Linux, koje vam mogu neprimetno potrošiti dosta vremena - krenite, na primer, od adrese www.garagegames.com.

Linux ima i jaku igračku zajednicu. Ako posetite www.linux-gamers.net, prijatno će vas iznenaditi ljubazna ekipa koja će brzo odgovarati na vaša pitanja i pomoći pri rešavanju problema. Tu su i brojna uputstva koja postupno vode kroz teme instalacije 3D drajvera, njihovog „tweakovanja”, overklokovanja grafičkih kartica, kao i podešavanja Linuxovog grafičkog sistema i samih igara.

Kada su drajveri u pitanju, sreća je u ovom slučaju na strani vlasnika nVidijinih kartica, jer su drajveri zreli, stabilni i lako se instaliraju, dok se ATi ne može pohvaliti nijednom od pobrojanih osobina - mada, istini za volju, ljudi se zaista trude. Izdanje 8174 nVidijinih drajvera nudi i inicijalnu podršku za SLI, tako da ni boljestojeći gejmeri nemaju zbog čega da brinu. U slučaju da želite da overklokujete svoju inače besnu karticu, CoolBits će vas poslužiti i na Linuxu, a možete probati i slobodni NVClock (preporuka).

Ako ste okoreli igrač, mnoge stvari vam neće biti strane ili ćete ih lako savlađivati. Na kraju će vam jedino preostati da ovladate programčićem pod nazivom fdisk. Jer Partition Magicom ne možete izbrisati Windows...