Google se već godinama uspešno održava na mestu neprikosnovenog lidera u svetu pretraživača i, po svemu sudeći, njegova pozicija još dugo neće biti ugrožena. Svakog dana Google prikazuje rezultate pretrage za preko 150 miliona upita i, gotovo po pravilu, ti rezultati su daleko relevantniji od rezultata koje ćete dobiti na drugim pretraživačima. Teško da ima korisnika Googlea koji se nije zapitao kako ovaj pretraživač, na osnovu svega nekoliko reči, gotovo uvek daje baš one stranice koje je on tražio.

Naravno, tehnologija koja leži u pozadini Googleovih pretraga već godinama je dobro čuvana poslovna tajna kompanije i želja je mnogih, naročito konkurentskih pretraživača i ljudi koji se bave optimizacijom sajtova za pretraživače (SEO - Search Engine Optimization), da saznaju detalje algoritma koji Google koristi za svoje pretrage. I jednima i drugima se ukazala prilika pošto je Google prijavio nekoliko patenata vezanih za algoritme pretrage iz kojih se mogu videti detalji tehnologija koje Google koristi ili namerava da koristi za svoje pretrage.

Konkurencija svakako nije dobila željene informacije na način koji joj odgovara budući da sada, kada je Google svoje tehnike pretrage patentirao ili prijavio za patentiranje, on ujedno i poseduje ekskluzivno pravo na njihovo korišćenje, čime se konkurenciji onemogućava krađa ideja. Ovakav pristup patentiranju korišćenih rešenja ili još neupotrebljenih ideja nije ništa novo u praksi velikih kompanija koje gotovo po pravilu imaju velika patentna odeljenja u koja su uložene značajne količine sredstava i rada. U ovim odeljenjima pažljivo se formulišu patenti za sva tehnološka rešenja iznedrena u kompaniji ili planirana za budućnost jer, ukoliko patent bude odobren, kompanija obično kasnije ostvaruje veliki profit prodavanjem licenci za svoja rešenja firmama koje žele da koriste ta rešenja. Sam način formulisanja patenata predstavlja pravu umetnost, pri čemu se uvek teži kreiranju što opštijeg patenta koji pokriva što širi dijapazon primena patentirane tehnologije. I sam Google je primoran da na osnovu plaćanja licence za korišćenje tehnologije „plaćenih rezultata pretrage” svake godine izdvoji velika sredstva i plati konkurentskoj firmi Yahoo za njenu preduzimljivost i dovitljivost da za sebe pribavi patent za ovu tehnologiju (Yahoo je prava na ovaj patent dobio kupovinom kompanije Overture).

Dakle, Google se svojim patentima zaštitio od konkurenata i onemogućio im je da koriste slična rešenja, ali je ujedno razjasnio mnoge stvari koje su SEO kompanije pokušavale da dokuče godinama. Naime, budući da su pretraživači postali jedan od najbitnijih izvora posetilaca za Internet sajtove, optimizacija Internet sajtova za pretraživače pretvorila se u veoma unosan posao u kojem SEO kompanije pokušavaju da naprave sajtove po meri pretraživača kako bi se oni za određene ključne reči što bolje rangirali u rezultatima pretrage.

Prvi od Googleovih patenata datira iz septembra 2001. godine i delo je Lerija Pejdža (Larry Page), suosnivača Googlea. U ovom patentu objašnjena je čuvena Googleova tehnologija PageRank koja sajtove rangira prema broju dolaznih linkova. Ova dobro poznata Googleova tehnika sada već definiše jednu od osnovnih stvari koje svaki SEO stručnjak mora da uradi kada optimizuje sajt za Google: da obezbedi dovoljan broj dolaznih linkova sa stranica koje imaju veliki PageRank. Vremenom su se SEO kompanije izveštile u povećanju PageRanka na načine koji već počinju da dovode u pitanje vrednost ove tehnike, te ju je Google u jednom od svojih patenata dodatno rafinirao. Naime, inicijalno dobijeni rezultati pretrage sada se dodatno vrednuju na osnovu njihove međusobne povezanosti, to jest dokumenti iz prvobitnog seta rezultata dobijaju na vrednosti ukoliko drugi dokumenti iz istog seta imaju link na njih.

Jedna od glavnih tendencija koja se može videti iz Googleovih patenata jeste borba protiv „search engine spama”, to jest protiv sajtova koji se korišćenjem neetičkih metoda optimizacije za pretraživače rangiraju bolje nego što to njihov sadržaj zaslužuje. Naime, u patentima se otkriva da se velika pažnja kod kreiranja rezultata pretrage i uopšte rangiranja sajta na pretraživaču poklanja istorijskim podacima sa sajta. Pod „istorijskim” podacima podrazumeva se niz faktora čije promene Google prati na sajtu tokom vremena. Navešćemo ovde neke od praćenih faktora:
• Konstantnost tematike - sajtovi koji dugo obrađuju jednu ili više tema, a onda naglo promene svoju oblast, rizikuju da im rangiranje opadne.
• Dinamika dodavanja novih sadržaja - koliko se često sajt osvežava novim sadržajima ili koliko se često stari sadržaji značajno menjaju.
• Dinamika promena enkora (anchor - sidro, ovde - tekst u linku na neku stranicu)
• Dinamika promene gustine ključnih reči na stranicama
• Procenat klikova na link na sajt koji je prikazan u rezultatima pretrage (Google ipak prati klikove kod rezultata pretrage, iako je bilo puno dvoumljenja oko toga treba li ih pratiti ili ne.)
• Dinamika promene broja linkova
• Praćenje promene saobraćaja na sajtu (broja posetilaca) - po svemu sudeći, Google će tek odlučiti iz kojih izvora će dobijati podatke o saobraćaju.

Nagla promena svakog od ovih faktora obaveštava Google da se na sajtu nešto neobično događa i sajt rizikuje da bude izbačen iz rezultata pretrage. Izgleda da je prošlo vreme sajtova koji su nastali preko noći i odmah izbili na prve strane rezultata pretrage.

Iz patenta se saznaje da Google prati i neke stvari za koje to nikada ne bismo pretpostavili kao što su dužina registracije domena (što duže to bolje - znači da vlasnik domena ima ozbiljne namere), stabilnost i regularnost hosta (ukoliko vaš sajt deli host sa spemerskim sajtovima, teško ćete daleko dogurati), potpunost podataka vezanih za domen u WHOIS bazi i to koliko se ti podaci često menjaju. Takođe, ono što se borcima za privatnost svakako neće dopasti jeste to što se prate i određeni privatni podaci korisnika Googlea kao što su favorites liste, bookmarks, privremeni (temp) fajlovi i keširane stranice. Veliko je pitanje kako Google ovo prati: da li koristi neki poseban spyware ili i sam Google toolbar prati date parametre (tokom instalacije toolbara korisnik se pita da li želi napredne mogućnosti koje ujedno šalju i neke podatke Googleu, prim. ur.).

Naravno, Google nigde ne pominje koje su od pomenutih tehnika implementirane, a koje se samo planiraju za budućnost. U svakom slučaju, patenti su dobar način da se preduhitri konkurencija sa određenim idejama i da se korisnici ubede u posvećenost Googlea unapređivanju tehnika pretrage. Lepo je videti da, uprkos upornom nastojanju spemera da svoje sajtove postave tamo gde im nije mesto, Google ipak radi na tome da sadržaj bude ono što određuje položaj sajta na pretraživaču.