Paralelno sa startovanjem ADSL usluge u Beogradu (barem za potrebe testa), aktuelni su postali i razni ADSL modemi. Način funkcionisanja ADSL tehnologije detaljnije smo opisali u rubrici "Internet", pa ćemo se baviti samo opisom samih uređaja. Jedino što treba istaći je da su svi modemi na testu bili Annex A, što znači da se radi o ADSL modemima za korišćenje preko standardnih telefonskih žica, to jest ADSL over POTS (Plain Old Telephone System). Isti uređaji se mogu naći i u Annex B varijanti koja predstavlja ADSL preko ISDN-a.

Alcatel SpeedTouch USB

Prvi uređaj s kojim smo se sreli je Alcatel Speetouch USB, eksterni ADSL modem koji Telekom Srbija isporučuje kao standardnu opremu pri instalaciji ADSL-a i koji je proizveden u Češkoj. Radi se o eksternom modemu koji se povezuje na USB port računara. Zbog izuzetno zanimljive spoljašnjosti zovu ga i „raža” jer je napravljen tako da izgleda kao istoimena riba. Izrađen je od kvalitetne plastike, a s donje strane je gumiran, tako da je siguran na svakoj podlozi. Nije preterano malih dimenzija. Na kraju USB kabla nalazi se i RJ-11 konektor za telefonski kabl. Dve lampice različitim bojama i kombinacijom treptanja signaliziraju postojanje ADSL signala i protok podataka. S obzirom na to da je prekonfigurisan da funkcioniše sa ADSL uslugom koju Telekom pruža, instalacija se svodi samo na instalaciju drajvera i povezivanje modema. Posle unosa korisničkog imena i šifre, sve što Internet ima da ponudi je nadohvat ruke. Pored dijagnostike modema i veze, drajveri ne omogućavaju nikakvu promenu parametara, pa je tako ovaj modem zaključan na parametre potrebne za pristup preko Telekoma.

PheeNet ADSL USB

Svi ostali modemi koje smo dobili na test dolaze iz tajvanske firme PheeNet. Najjednostavnija za hardversku instalaciju je USB verzija modema sa inventivnim imenom ADSL USB. Ni na samom uređaju ni na kutiji se ne pominje ime proizvođača - PheeNetovo ime se nalazi jedino na CD-u sa drajverima i uputstvom. Ovaj modem je značajno manjih dimenzija od Alcatelovog, ali je isto toliko i nepraktičniji. Utičnice za USB kabl i RJ-11 konektor nalaze se s leve i desne strane uređaja, što onemogućava bilo kakvo praktično sprovođenje kablova iz kućišta kompjutera. Situaciju dodatno pogoršava nepostojanje gumiranih nožica, tako da će ovaj modem zbog toga što je mali i lagan jako teško mirovati. Četiri lampice signaliziraju vezu preko USB-a, postojanje ADSL signala i protok podataka. Kvalitet izrade i plastike nije ništa posebno. Instalacija drajvera je prošla jednostavno, ali je podešavanje parametara veze prilično komplikovano. Drajveri su loše napisani, tako da se do tih opcija dolazi kombinacijom tastera opisanom samo u uputstvu (koji su u Mortal Kombat stilu). Kada se do opcija konačno dođe, korisnik će sigurno biti zabezeknut brojem parametara koje je moguće menjati. Dotične parametre korisnik treba da dobije od svog provajdera. Obrativši se tehničkoj podršci Telekoma Srbija čiji telefon stoji na ugovoru, nismo dobili tražene informacije. Ipak, zahvaljujući ljubaznosti osoblja Sezamproa koje je znalo kako da nam pomogne, uspeli smo da podesimo ovaj i svaki sledeći PheeNetov modem bez problema. Pri merenju brzine, ovaj modem se pokazao kao najlošiji.

PheeNet ADSL PCI Modem

Drugi PheeNetov modem sa maštovitim imenom je ADSL PCI Modem. Kao što mu ime kaže, radi se o internom rešenju. Na poleđini kartice nalazi se RJ-11 konektor. Ono što može da smeta jeste nedostatak bilo kakve svetlosne signalizacije, barem o postojanju ADSL signala (slično signalizaciji na mrežnim karticama). Sve informacije se dobijaju preko drajvera koji su slični onima na USB varijanti. PCI rešenje će biti zanimljivo onima koji ne vole hrpu kablova i dodatne uređaje po sobi. Po rezultatima, ovaj modem se pokazao prilično dobro.

Sva prethodno pomenuta rešenja namenjena su korišćenju na jednom kompjuteru. Međutim, podizanjem proxy servera, ADSL je moguće podeliti i s drugim kompjuterima u mreži. Kako je ADSL zamišljen kao 24-časovni pristup Internetu, to za sobom povlači i 24-časovni rad kompjutera na kojem se nalazi ADSL modem. Ovo ne predstavlja najsrećnije rešenje u kućnim uslovima. Ipak, postoje hardverska rešenja namenjena manjim mrežama, što ih čini zanimljivim i za kućnu upotrebu. Radi se o tzv. ruterima koji se sami brinu o tome s kojeg je kompjutera stigao zahtev za podacima i te podatke prosleđuju na njega. Isprobali smo tri PheeNetova rutera sa ugrađenim ADSL modemom koji nose oznake BIG-304TA, WBIG-304TA i BIG-504AM/V.

WBIG-304TA

Sva tri uređaja su spakovana u identična crna kućišta kvalitetne izrade i dopadljivog dizajna. Na prednjoj strani nalaze se lampice koje signaliziraju postojanje ADSL signala, veze s Internetom i komunikaciju unutar mreže. Na ruter je moguće povezati četiri kompjutera pomoću mrežnih kablova, a radi podešavanja ga je moguće povezati na kompjuter i preko posebnog kabla za serijski port. Strujom se napaja pomoću isporučenog ispravljača. Ruter u sebi ima softver kojem se pristupa iz browsera ili telneta gde se podešavaju svi parametri veze i samog rutera. Samim tim, drajveri za uređaj ne postoje. Sva tri modela imaju ugrađene firewallove, port forwarding i puno drugih opcija. Ugrađeni softver nudi brojne korisne opcije, ali se mogu javiti problemi prilikom upotrebe P2P programa (kao što je DC++), zato što jedino ruter ima direktnu vezu s Internetom. Model WBIG-304TA je interesantan jer u isto vreme predstavlja i WLAN ruter i od ostalih uređaja se razlikuje po pokretnoj antenici. Model BIG-504AM/V ne samo da ima najbolji softver, već se pokazao i kao najbrži od svih testiranih uređaja.

Ovim tekstom više smo hteli da predstavimo različita rešenja pristupa ADSL-u nego tehničke karakteristike svakog uređaja. Iz priložene tabele se vidi da su razlike u postignutoj brzini transfera neznatne. Za one koji imaju više od jednog kompjutera, korišćenje rutera je praktično rešenje jer se ruter sam povezuje na Internet preko ADSL-a, što eliminiše potrebu za serverom i softverskim rešenjima deljenja Interneta.