Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2025.

Iako fizički izgleda kao nešto što je zastarelo još u kasnoj eri Commodorea 64, Caves of Qud je moderan u duši. Publikovan od famoznog izdavača Dwarf Fortressa, Qud gađa istu publiku - tvrdokorne entuzijaste koji sve podređuju apsolutnoj slobodi koju donosi kombinacija proceduralnog generisanja i kompleksnih sistema igre. Rad na Qudu trajao je, bezmalo, petnaest godina, a igra je tek nekoliko poslednjih provela u finalnoj fazi peglanja u okviru early access programa na Steamu.

Prema rečima autora, Caves of Qud je „naučno-fantastični, epski roguelike RPG uronjen u retro-futurizam, duboku simulaciju i gomile inteligentnih biljaka”. Nakon dvadesetak sati rvanja sa igrom, mogu da posvedočim da ova definicija ovlaš otkriva samo površinski sloj bizarne tapiserije ludih čuda i iznenađenja koja čuče na svakom koraku.

Caves of Qud možete da igrate u roguelike, klasičnom RPG ili opuštenom maniru. Prvi režim podrazumeva jedan život i jednu poziciju koja se automatski snima po izlasku iz igre, drugi obezbeđuje auto-save u prijateljskim selima i gradovima, dok je treći namenjen istraživačima koji ne žele borbu, već uživanje u priči i eksperimentisanju sa sistemima igre. Svet Qud-a, planete koja sadrži slojeve iznad slojeva nestalih civilizacija, smrtonosan je preko svake razumne mere, tako da prvu opciju ima smisla koristiti samo radi testiranja buildova startnih likova.

Na samom početku imate izbor između mutanta i „čistokrvnog” avatara - prva opcija vam daje mogućnost eksperimentisanja sa zmilion faktora, duhovno-telesnih elemenata i dodataka, dok druga obezbeđuje više startne karakteristike i mogućnost instalacije kibernetskih implantata. Igrati sa mutantom, pogotovo ako mu dodate krila ili ekstra par ruku u kojima može da nosi oružje, teoretski je lakše, tako da vam toplo preporučujem neki od startnih preseta, rangiranih po šansi za početno preživljavanje.

Kao i svaki početak, i ovaj će biti skroman i sveden. Rešavaćete logističko-komunalne probleme lokalnih seljana, kako biste se malo potkožili i postali sposobni da se uhvatite u koštac sa glavnim questom, koji komotno možete da ignorišete ako vam slobodna forma bolje legne. Globalna mapa je predefinisana, u smislu da su lokacije bitne za priču fiksirane, ali je dobar deo ostalog sadržaja, kako lokacija, NPC-a i questova, proceduralno generisan. Igra ima prebogat sistem reputacija sa svakom klasom, vrstom i redom ljudi i životinja u igri, a veze između vašeg ponašanja i međusobnog odnosa često su urnebesne. Ako, recimo, nosite plašt od majmunske kože, svi majmuni, bilo inteligentni, bilo divlji, prekorno će gledati na vas.

Šanse da nabasate na prejake protivnike i ekstraordinaran loot u pećini koja je delovala sasvim obično ovde je uvek viša od nule, što, takođe, važi i u kontra smeru. Ovo nije Bethesda RPG koji vas zabavlja po svaku cenu - prazan hod i šlajfovanje po monotonim dandžnima uopšte nije retkost. Neposredno pre nego što sam seo da napišem ovaj tekst, imao sam dvosatno iskustvo izvlačenja iz podzemlja u koje sam upao kroz šaht za ventilaciju u nekim random ruševinama. Proveo sam dva sata bežeći od eksplozivnih biljaka i kanibala u pokušaju da nađem prolaz do površine, odbijajući da učitam poziciju iz sela zato što sam nabasao na fabulozan laserski pištolj, pet klasa bolji od luka i strele koje sam do tada koristio. Ujedno sam se skontao sa nekim kultistima koje sam ubedio da mi se pridruže, te smo zajedno uspeli da se iskobeljamo, jer je jedan od njih imao pneumatski pijuk za lakše rušenje zidova, koji sam pozajmio bez naknade.

Pošto je grafika igre tek stepen-dva iznad ASCII arta, autori su uložili ogroman napor da kvalitet pisanog sadržaja u igri bude vanserijski kvalitetan. Caves of Qud je igra za ljude koji uživaju u fantasy/SF literaturi, opširnim deskripcijama, kitnjastim dijalozima i skladnim akrobacijama reči i rečenica.